Author: rtvnp

Pod pokroviteljstvom opštine i Sektora za vanredne situacije u Prijepolju je obeležen Dan civilne zaštite. Zadatak lokalne samouprave je osnaživanje civilne zaštite, kako bi naša opština bila spremna usled elementarnih nepogoda i drugih opasnosti, istakao je na svečanoj sednici Odeljenja za vanredne situacije predsednik opštine Prijepolje Emir Hašimbegović.

Cilj obeležavanja ovog datuma je da se skrene pažnja javnosti na značaj civilne zaštite i razvijanja svesti o preventivnim i samozaštitinim merama i postupcima u slučaju elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih opasnosti. Načelnik Odeljenja za vanredne situacije Goran Posrkača referisao je o popuni specijalizovanih jedinica civilne zaštite i sprovedenim aktivnostima u zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama.

„Upravljanje u vanrednim situacijama može se posmatrati kao stalno smenjivanje različitih faza od kojih naročito ističemo prevenciju, spremnost organizovanih snaga, reagovanje, sanaciju i ublažavanje posledica“-kazao je Posrkača.

Predsednik opštine Prijepolje Emir Hašimbegović rekao je da je zadatak opštine osnaživanje civilne zaštite, kako bi bili spremni usled elementarnih nepogoda i drugih opasnosti.

„Sektor za vanredne situacije je naša vodiljha i moramo ga osnažiti. Lokalne samouprave moraju biti spremne za sve nedaće koje ih mogu zadesiti“-istakao je Hašimbegović.

Prvi mart, svetski dan civilne zaštite ustanovljen je 1990. godine odlukom generalne Skupštine međunarodne organizacije civilne zaštite, a obeležavanje u Srbiji počelo je ponovo 2013. godine, nakon više od dve decenije pauze.

Belida Šehović

Na gradskim ulicama jedva je vidljiva horizontalna signalizacija za koju je prošle godine utrošeno pet tona kvalitetne boje. Ove godine radovi na obeležavanju počinju krajem marta, a kao rešenje da se boja održi navodi se farbanje dva puta godišnje.

Radi se o bojama visokog kvaliteta, tvrde u Direkciji za izgradnju grada, ali zimski uslovi sa posipanjem ulica abrazivnim materijalima ostave štetne posledice. Niske temperature u martu i sporo donošenje planova za radove u ovoj godini ostavljaju gradske ulice neobeleženim. Čak se ni središnje linije ne vide.
Za ovu godinu gradskoj upravi upućen je zahtev za sredstva kojima bi se nabavilo osam do deset tona boje. Ostalo bi, kažu, i za popravke jer praksa je da se horizontalna signalizacioja “ispisuje” dva puta godišnje. Radovi će početi krajem marta ostacima boje od prošle godine jer tenderi za nabavku znaju i da potraju. I strpljenje vozača, takođe. (D.J.)

Važna mera od koje zavisi i količina i kvalitet roda Poljoprivrednici koji nisu obavili zimsku rezidbu voća  taj posao trebalo bi da obave ovih dana.

Vreme  je pogodno, a voćke orezane u ovom periodu imaju veći prirast i bolji razvoj korenovog sistema,  kažu poljoprivredni stručnjaci.   Zimska rezidba obezbeđuje krupnije i zelenije lišće i produženi period rasta mladara u proleće i početkom leta, a preporuka je da se rezidba ne obavlja ako su temperature niže od 0°C, kaže savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj  stručnoj službi u Novom Pazaru,   Silvija Hodžić.  Zimska rezidba voća podrazumeva prorjeđivanje, prikraćivanje i savijanje grana.  To je  veoma važna mera od koje zavisi i rod i kvalitet roda.  

Zbog zakonske procedure za poskupljenje električne energije, uvećani računi stići će za tri meseca. Kilovat skuplji za 15 odsto. Novi namet uvođenje akciza POTROŠAČI će račune za struju uvećane za 15 odsto, najranije dobiti sa majskim uplatnicama. Kako je najavio premijer Aleksandar Vučić, Vlada Srbije će o poskupljenju električne energije raspravljati između 15. i 20. marta, a tek posle toga će EPS poslati zvanični zahtev za podizanje cene kilovata.

 
Iako je prema Pismu o namerama, koje smo dogovorili sa Međunarodnim monetarnim fondom, poskupljenje struje zakazano za april, praktično je nemoguće da upravo u tom mesecu kilovati poskupe. Procedura je takva da je potrebno 30 dana da se obaveste potrošači pre nego što se podigne cena električne energije.

U Agenciji za energetiku, koja daje saglasnost za promenu cena električne energije, ističu da još nema zahteva “Elektroprivrede Srbije” za poskupljenje.
– Kada EPS pripremi kalkulacije, analiziraće ih stručnjaci Agencije koji imaju pravo i na svoje primedbe – kažu u ovoj Ageniciji. – Poskupljenje zatim odobrava naš Savet, a objavljuje se u Službenom listu. EPS mora da obavesti potrošače mesec dana pre povećanja cena i to kroz medije.
MMF je naložio da će električna energija od proleća u Srbiji biti skuplja 15 odsto, a od ovog iznosa će šest do osam procenata odlaziti u republički budžet kroz najnoviji državni namet koji se još kalkuliše – akcize.
– I sa višom cenom zbog poskupljenja, struja će u Srbiji ostati socijalna kategorija – objašnjava Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS. – Ipak, veliko je i bitno pitanje za razvoj našeg najvećeg i verovatno najvrednijeg javnog preduzeća, koliko će Ministarstvo finansija uzeti za sebe, a koliko će dati EPS. Ukoliko se novac od poskupljenja struje uloži u podizanje “Elektroprivrede Srbije”, ovo preduzeće stvarno ima šansu za razvoj.
Praksa da država direktno “zahvati” namet od prodaje električne energije u Evropskoj uniji je već godinama na snazi. Tako je minimalni iznos akcize za domaćinstva jedan evro po megavat-času, dok poslovni kupci plaćaju najmanje 0,5 evra po megavat-času.
– Sve zemlje u okruženju koje su pristupale Uniji su morale pre priključenja da uvedu akcize za struju – napominje Biljana Bujić iz poreskog odeljenja KPMG, globalne mreže za pružanje revizorskih, poreskih i savetodavnih usluga.

I PRIVREDA MORA DA PLAĆA

PRVI čovek nadzornog odbora EPS Branko Kovačević napominje da poskupljenje elektične energije neće direktno pogoditi privredu, jer ona sada dogovara cene na slobodnom tržištu. Ipak, za podizanje EPS na noge ne mogu da budu odgovorna samo domaćinstva.
– Problem je što, koliku god cenu da damo za privredu, oni ne plaćaju struju – kaže Kovačević. – Moramo da povećamo naplatu u industriji ukoliko mislimo da povratimo EPS.

Izvor: Novosti