Author: rtvnp

Granski klub pčelara Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja, uz finansijsku podršku Grada Novog Pazara, obišao je, u subotu 28.februara, Državni sajam pčelarstva u Beogradu.

Po riječima predsjednika Granskog kluba pčelara Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja Ediba Murtezića sajam su obišla 53 pčelara.

,,Pored toga što je na sajmu stvarno imalo šta da se vidi, naši pčelari su po povoljnim cenama kupili dosta pčelarske opreme, a i prisustvovali smo predavanjima vrhunskih stručnjaka iz Holandije“, kazao je Murtezić.

Granski klub pčelara MOUPU tradicionalno svake godine, uz finansijsku podršku Grada Novog Pazara, za svoje članove organizuje odlazak na sajam pčelarstva.(M.M.)

Da se poljoprivredom  kod nas  uglavnom bave stari  govori podatak da mladih poljoprivrednika u Srbiji ima svega oko 3 odsto, dok ih u Evropskoj Uniji  ima duplo više. Kako saznaje        ‘’ Blic’’, početkom naredne godine u okviru  ‘’IPARD ‘’ programa Evropske Unije Ministarstvo poljoprivrede,  raspisaće konkurs za dodelu bespovratnih  sredstava poljoprivrednicima do 40 godina starosti.

Poljoprivrednici će moći da dobiju od nekoliko hiljada evra do čak 1,2 miliona. Prvi uslov je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, minimalna investicija je od 10.000 do 20.000 evra, a programom je predviđeno i gde se tačno novac može utrošiti.

Sredstvima namenjenim za ruralni razvoj (IPARD program) moguće je kupovati poljoprivredne mašine, opremu za plastenike, sisteme za navodnjavanje, kupovinu i rekonstrukciju objekata. Sve to je dozvoljeno u sektorima mleka, mesa, voća i povrća. Dobijenim novcem nije dozvoljno kupovati zemljiše, stoku i seme.
Programom je predviđeno povraćaj od 50 do 60 investicije. Mladi farmeri u planinskim krajevima (nadmorska visina iznad 500 metara) mogu računati i na podsticaj od 70 procenata.    Konkurs ‘e biti otvoren po;etkom naredne godine, a u Ministarstvu poljoprivrede kažu, da je već sada potrebno početi sa pripremama.

U Novom Pazaru je održan radni sastanak o procesu digitalizacije medija i gašenju analogne emisione tehnike. Sastanku su prisustvovali predstavnici javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze, zatim predstavnici Regulatornog tela za elektronske medije i predstavnici različitih televizijskih stanica.

Sastanak je održan sa ciljem da se emiteri upoznaju sa svojim obavezama u procesu digitalizacije koji će u potpunosti biti sporveden u čitavoj zemlji. 

Prema rečima  direktora JP Emisiona tehnika i veze, Branka Gogića, 17. jun je poslednji rok u procesu digitalizacije, nakon kog  će biti onemogućeno slanje analognog TV signala odnosno kada će se ugasiti analogni predajnici.

Medijske kuće su u obavezi da do tada  prilagode svoju tehniku i produkciju ali I da dostave signal do emisionih stanica, a građani će, nakon toga i, prvenstveno dobiti kvalitetniju sliku i zvuk, ali I ne samo to.

Osim emitera za digitalizaciju se trebaju pripremiti i građani na kojima ostaje da se odluče da li će tv program gledati putem kablovske televizije ili će kupovati posebne uređaje za prijem digitalizovanih programa.

Prema rečima predstavnika JP Emisiona tehnika mnogi emiteri su već sada dobro upoznati sa svim obavezama.

Jedna od televizijski stanica koja je spremno dočekala ovaj neumitan proces jeste I naša medijska kuća, Regionalna radio televizija.

Proces digitalizacije je državni projekat ali imeđunarodno prihvaćena obaveza, od 2006. godine.

Armin Šaljić

Zabranjene posete najtežim pacijentima kako bi im se očuvalo zdravstveno stanje. – Ne očekuje se da će ove godine biti velikih epidemija.

Broj obolelih od akutnih respiratornih infekcija i sa tegobama sličnim gripu je u porastu, zbog čega su ovih dana zabranjene posete pacijentima na Vojnomedicinskoj akademiji i u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. VMA je navela da su posete zabranjene kako bi se očuvalo zdravstveno stanje najtežih pacijenata, a Urgentni centar KCS-a da je zbog velikih temperaturnih promena povećan broj infekcija, tako da je na osnovu iskustava odlučeno da se posete zabrane i pacijenti zaštite, piše Politika.

Posete bolesnicima zabranjene su i u stacionarnim odeljenjima KBC „Zemun” i „Dr Dragiša Mišović”, u KBC „Bežanijska kosa” na hirurškoj klinici sa odeljenjima pulmologije, endokrinologije, kardiologije i hematologije sa jedinicama intenzivne nege i na onkološkoj klinici bez dnevne bolnice, a KBC „Zvezdara” je zabranio posete kliničkom odeljenju za pulmologiju i alergologiju sa imunologijom.

U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” objašnjavaju da se u Srbiji registruje srednji intenzitet i široka rasprostranjenost virusa gripa, što je i očekivano za ovaj period godine.

Ulazimo u treću nedelju aktivnosti gripa i situacija sa brojem obolelih nije alarmantna. Ne očekuje se da će ove godine biti velikih epidemija gripa. Važno je da oni koji su bolesni i „na nogama” mogu da preguraju bolest nikako ne treba da idu u posetu hroničnim bolesnicima i deci. Ukoliko izlaze iz kuće, moraju da stave papirnu maramicu na usta ili masku, što je važno kada komuniciraju, jer kašljanjem i kijanjem mogu da prenesu oboljenje drugima. Ljudi koji imaju tešku hroničnu bolest i oni sa oslabljenim imunitetom moraju da izbegavaju odlaske na velike skupove – objašnjavaju u Gradskom zavodu za javno zdravlje i dodaju da će virus gripa biti aktivan do kraja marta.

Simptomi traju tri do četiri dana

Grip je akutna respiratorna infekcija uzrokovana različitim virusima koji dospevaju u organizam kroz sluznicu nosa, očiju ili usta. Svaki put kada osoba dodirne neki od ovih organa, moguće je da se zarazi virusom, zbog čega je veoma važno da se redovno peru ruke. Lekari ističu da jaki simptomi gripa traju tri do četiri dana, a kašalj i duže. Potrebno je da osoba odleži sedam do deset dana, iako umor i malaksalost može da oseća nekoliko nedelja.

Izolacija i nega do oporavka

Grip može biti blago oboljenje bez komplikacija, ali i ozbiljna bolest koja se mora lečiti u bolnici, a u nekim situacijama može da dovede do smrti. Onima sa blagim oblikom bolesti, uz konsultaciju lekara, preporučuje se izolacija i nega kod kuće do oporavka. Važno je da građani u periodu dok vlada virus uzimaju vitamine, posebno vitamin C, da piju čajeve i vodu, jedu supe i dosta voća i povrća.

Izvor: Politika, B92

U okviru programa Evropske unije Ministarstvo poljoprivrede davaće i do 70 odsto bespovratnih sredstava poljoprivrednicima do 40 godina starosti, saznaje “Blic”.

Poljoprivrednici će moći da dobiju od nekoliko hiljada evra do čak 1,2 miliona. Prvi uslov je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, minimalna investicija je od 10.000 do 20.000 evra, a programom je predviđeno i gde se tačno novac može utrošiti.

Sredstvima namenjenim za ruralni razvoj (IPARD program) moguće je kupovati poljoprivredne mašine, opremu za plastenike, sisteme za navodnjavanje, kupovinu i rekonstrukciju objekata. Sve to je dozvoljeno u sektorima mleka, mesa, voća i povrća. Dobijenim novcem nije dozvoljno kupovati zemljiše, stoku i seme.

Programom je predviđeno povraćaj od 50 do 60 investicije. Mladi farmeri u planinskim krajevima (nadmorska visina iznad 500 metara) mogu računati i na podsticaj od 70 procenata. Jedan plastenik na 20 ari košta, recimo, 20.000 evra, što znači da njegov vlasnik mogao da računa na povraćaj i do 14.000 evra.
 
Maksimalni iznos povraćaja je 1,2 miliona evra, što znači da je maksialna investicija oko1,5 miliona evra.

Zoran ima 24 godina i odlučio je s porodicom da ostane u selu nadomak Kovina. Proizvodi uglavnom rasade i ukrasno bilje.

Pre pet godina smo krenuli sa jednim plastenikom, danas ih imamo pet. Sve smo radili bez kredita. Gotovo celu zaradu smo ulagali u nove plastenike, i tek danas možemo ostaviti koji dinar sa strane. Da je bilo podsticaja bilo bi mnogo lakše – kaže Zoran.

Na konkurs će moći da se prijave i poljoprivrednici stariji od 40 godina, ali će mlađi imati prednost. Konkurs će biti objavljen početkom 2016. Potom treba očekivati i novac, a Dragan Mirković, načelnik Odeljenja za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede savetuje da je već sada potrebno krenuti sa pripremama.

Prvi korak je dobro proučiti program koji će na srpskom biti objavljen na sajtu ministarstva za nedelju, dve. Potom treba krenuti u ozbiljno razmišljanje i planiranje investicije – kaže Mirković za “Blic”.

Branislav Gulan, stručnjak za poljoprivredu i član Odbora za selo u SANU, procenjuje da mladih poljoprivrednika u Srbiji (do 40 godina) ima oko tri odsto, dok ih u EU ima šest procenata.

Najveći problem u Srbiji je to što ne postoji sigurno tržište. Prepreke su i nedostupnost zemlje i finansija i priče o teško zarađenom dinaru – ocenio je Gulan.

Izvor: Blic