Author: rtvnp

U Beogradu je obeležen Dan nezavisnosti Islamske Republike Pakistan. Na svečanom prijemu u vili Jelena na Dedinju, među brojnim zvanicama bili su predstavnici i stipendisti humanitarnog Fonda Hažinadžija Karabegović Agušević.

Otpravnik poslova Ambasade Pakistana Mirza Salman Babar Beg sa suprugom Samijom i osobljem diplomatske misije, povodom Dana nezavisnosti ove Islamske Republike, dočekao je brojne zvanice iz društveno-politočkog, verskog, javnog i kulturnog života, a među njima su bili i predsednik Fonda HKA, Ruždija Agušević, član Odbora Šaban Prušević i stipendistkinje Fonda Andrea Vučković i Mineta Torbić, obe diplomirale na Medicinskom fakultetu, kao i studentkinja pete godine stomatologije, Merita Fijuljanin. Za njih to nije bilo novo iskustvo, jer, ova humanitarna fondacija, tradicionalno neguje dobre odnose sa brojnim ambasadama, od Južne Amerike preko azijskih zemalja do Evrope. Neki od ukupno 108 studenata, stipendista Fonda Hadžinadžija Karabegović Agušević, koji polako poprima i internacionalni karakter, i studiraju u inostranstvu.

Osim stipendiranja studenata, kroz socijalni program ”Hrana za najsiromašnije u Sandžaku”, Fond  obezbeđuje pomoć za oko 400 porodica. Ugled koji fondacija danas uživa zasluga je, pre svega humane žene Hadžinadžije Karabegović Agušević, koja je ceo svoj život provela pomažući onima kojima je pomoć neophodna. ”A kada se moja pita i baklava potroše – govorila bi za života svojoj deci – otvorite račun u banci kako bi i drugi mogli, simboličnim novcem u vrednosti tri hleba ili litre ulja, da doprinesu smanjenju siromaštva.” U skladu sa svojom strategijom i životnom misijom, koju njeni sinovi nastavljaju, govorila je da mali novac ima veću vrednost, te da tako neće biti gladnih. Dobra dela te velike žene primer su mnogima jer i dalje traju, a i ovaj prijem ambasade Pakistana, kao i mnogih drugih, znak je da se to poštuje u celom svetu. U znak zahvalnosti predsednik Fonda Hadžinadžija Karabegović Agušević, Ruždija Agušević je na ovoj svečanosti uručio simboličan poklon otpravniku poslova Ambasade Pakistana.

Svečanost je upriličena u sećanje na 23.mart 1940.godine kada su muslimani sa juga Azije doneli u Lahoreu, rezoluciju o osnivanju samostalne domovine u kojoj će moći da uređuju svoj život u skladu sa vlastitim verovanjem i težnjama. Sedam godina kasnije, pod vođstvom Kvid-e Azema Mohameda Ali Đine, oni su formirali prvu islamsku republiku u svetu.

S.Lj.

Prva petoljetka u Novom Pazaru je  kao i čitav Holding u restruktuiranju do 30. juna ove godine, nakon čega je sudbina ovog preduzeća krajnje neizvjesna.

Ovo preduzeća trenutno upošljava trideset radnika koji, kako kažu, primaju male ali redovne plate, sa prosjekom oko 30 000 dinara.

,,Najviše radimo za Hidrouliku iz Trstenika i Armature iz Aleksandrovca, a radimo još za rudnike u Štavlju i Baljevcu, kao i za poljoprivrednike i privatne preduzetnike u Novom Pazaru”, kaže zamjenik direktora novopazarske Petoljetke Miroslav Bogdanović.

Prva petoljetka u Novom Pazaru je nekada zapošljavala 330 radnika, a čitava Petoljetka u Trsteniku čak 16 000 raadnika.

(M.M.)

Početkom primene usluge prenosa broja u fiksnoj telefoniji, koje stupa na snagu sutra 1. aprila, trebalo bi da bude liberalizovano tržište telekomunikacija u Srbiji. U Novom Pazaru Telekom nema konkurenciju.

Telekomunikacije imaju veliki uticaj na razvoj jedne države, na bruto društveni proizvod i na modernizaciju privrede. O ukupnom razvoju društva i da ne govorimo. Investitore koji dolaze u Srbiju, između ostalog, interesuje i kakva je naša Informatičko-Tehnološka infrastrukutra, pa je samim tim značajno što je država prepoznala ovaj sektor kao prioritet.

U Novom Pazaru i susednim opštinama koje pokriva PJ Telekoma kompletno je završena digitalizacija telefonije, a najavljena ulaganja u ovoj godini u telekomunikacionu infrastrukturu su oko milion evra. Svi uslovi za liberalizaciju tržišta telefonije postoje, ali trenutno Telekom ovde nema konkurenciju.

Od sutra u svakom slučaju stupa na snagu mogućnost da svaki korisnik fiksne telefonije ima pravo prenosa svog telefonskog broja kod drugog operatera. To je,međutim, moguće u mreži koja je potpuno digitalizovana i gde nema brojeva koji zbog određene numeracije Telekoma Srbija ne podržavaju njihovu portabilnost. Naime oko 540.000 korisnika Telekoma neće biti u mogućnosti da prenese broj u drugu mrežu, jer su priključeni na analogne i stare digitalne sisteme. Dodatni problem operaterima koji konkurišu Telekomu Srbija je što se posle prenosa broja korisniku ukida ADSL usluga, a takvih je oko 700.000.

Imajući sve ovo u vidu nameće se zaključak da do prave liberalizacije tržišta telekomunikacija  u Srbiji treba još sačekati. A ovo sutra- pa zar nije 1. april.

(D.J)

Preko trinaest hiljada predmeta u prošloj godini obradili su radnici Odeljenja za društvene delatnosti – istakao je načelnik ovog odeljenja Azem Hajdarević koji je istakao da njegovo Odeljenje ima četiri odseka.

Kao jedan od glavnih problema sa kojima se odeljenje za obrazovanje susreće jeste loše stanje u novopazarskim školama, kojima će morati, kako je naveo, da pošalje prosvetnu inspekciju kako bi se utvrdio kvalitet i ispravnost vođenja školskih ustanova.

Kako ističe načelnik odeljenja za društvene delatnosti Azem Hajdarević, škole u Novom Pazaru ne rade dobro, zbog velikog broja direktora i školskih odbora koji svoj posao ne obavljaju na zakonit i odgovarajući način, pa su takvim radom doveli naše školstvo, kako kaže Hajdarević,  na još niži nivo nego što je bilo.

“Ne rade dobro škole, odnosno ne rade dobro školski odbori i mnogi direktori, čast izuzecima, ima divnih, dobrih i stručnih direktora koji na zakonit način rade, ali najveći broj direktora i školskih odbora nažalost, sprovodi samovolju”, rekao je Hajdarević.

Prema rečima Hajdarevića, preko 13 hiljada obrađenih predmeta u protekloj godini, uspeh su ovog odeljenja. Najviše predmeta koji su obrađeni vezani su za dečiji dodatak ali i oko 80 predmeta boračko-invalidske zaštite. Takođe, hiljadu građana ostvarilo je umanjenje za električnu energiju, a od ove godine ovde je i odeljenje zaštitnika pacijenata-ističe Hajdarević.

“Mnogi građani ne znaju da imaju pravo, ukoliko su im ugrožena bilo koja prava koja se odnose na zdrastvenu zaštitu, da upute prijavu ovde u ovom odeljenju”, dodao je Hajdarević.

Odeljenje za društvene delatnosti svakog dana otvoreno je za sve one koji imaju pitanja i probleme koje se tiču obrazovanja, zdravstva, brige o deci i drugih oblasti koje se nalaze u nadležnosti ovog odeljenja.

A. Biševac

Ove godine letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje marta. U noći između subote i nedelje sat treba pomeriti za jedan sat unapred, dakle, sa 02:00 na 03:00 sata.

Kod nas 27. marta 1983. godine prvi put je uvedeno letnje računanje vremena.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi. Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji počinje krajem marta a završava se poslednje sedmice u oktobru. Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.

Kod nas prvi put je uvedeno 27. marta 1983. godine.  Od 1995. kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon koje je usklađeno sa Evropskom unijom.

U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama. Evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu.

A.Biševac