Author: rtvnp

Dinar je danas ojačao prema evru za 0,68 odsto, tako da je zvanični srednji kurs 98,9046 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta 68 para manje nego juče, kada je srednji kurs bio 99,5803 dinara za evro.

Narodna banka Srbije saopštila je da je juče završila otkup 40 miliona evra na međubankarskom tržištu, koji je započela 19. maja.

Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu kupio ukupno 45 miliona evra. U ovoj godini domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara,
kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro, a najjajča 23. maja, kada je evro vredeo 96,7007 dinara.

Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro. Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Izvor: Tanjug

Izjednačavanje akciza na naftne derivate dovešće do povećanja cena goriva, ali će se to “minimalno poskupljenje” pozitivno odraziti na korisnike budžeta.

To tvrdi ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, koji je obrazlažući izmene Zakona o akcizama u parlamentu, rekao da će novac od poskupljenja naftnih derivate koji će se sliti u republički budžet, biti upotrebljen za penzije i druge korisnike socijalne pomoći.

“To minimalno povećanje (cena goriva) će doprineti jačanju budžeta, a sredstva će biti upotrebljena za rešavanje problema, pre svega u penzionom fondu i drugih korisnika socijalne pomoći”, rekao je Ugljanin, koji je u ime vlade Srbije poslanicima republičkog parlamenta predstavio predložene izmene Zakona o akcizama.

On je rekao da je obaveza Srbije da na evropskom putu usaglasi akciznu politiku sa standarima Evropske unije i da da jednake mogućnosti svima.

Parlament raspravlja o izmenama Zakona o akcizama, koje predviđaju da se akcize na domaća i uvozna goriva izjednače.

Izmenama je utvrđeno da za sve vrste motornih benzina važi jedinstvena akciza od 49,5 dinara za litar, a za dizel goriva 37 dinara za litar.

Time će akcize na olovne motorne benzine biti povećane za 4,5 dinara po litru, a na dizel goriva D2 za dva dinara po litru. Akciza na evro bezolovne motorne benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 ostaće na 49,5 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.

Motorni benzin iz domaće proizvodnje mogao bi da poskupi oko 4,5 dinara, a dizel D2 dva dinara po litru. Ukoliko Skupština usvoji zakon o akcizama, novi cenovnici na pumpama će se naći najkasnije od 20. juna.

Skupština Srbije nastaviće danas vanrednu sednicu raspravom o izmenama Zakona o akcizama, koje predviđaju da se akcize na domaća i uvozna goriva izjednače.

U predlogu zakona ne postoji vremenska odrednica kada bi zakon trebalo da stupi na snagu, što će tek naknadno biti određeno, verovatno po usvajanju.

Vlada je 19. maja usvojila predlog izmena zakona kojim se ukidaju različite akcize na različite vrste goriva koje su uvedene od januara ove godine. Tako bi ubuduće za sve vrste motornih benzina akcize trebalo da iznose 49,5 dinara, a za dizel 37 dinara za litar.

U praksi to znači da se akcize na sve vrste motornih benzina usklađuju, tako da će niže biti povećane za 4,5 dinara po litru za motorne benzine, a za dva dinara po litru za dizel goriva.

Akciza na evro bezolovne motorne benzine (BMB) 98 i evro premijum BMB 95 ostaće na 49,5 dinara po litru, a na evro dizel 37 dinara po litru.

Usvajanjem izmena ovog zakona Srbija će ispuniti uslov Evropske komisije koja je zatražila da se akcize na domaća i uvozna goriva izjednače.

Srbija je 1. januara uvela nove akcize na gorivo, kod kojih su više akcize na naftne derivate evro kvaliteta, koji se ne proizvode u NIS-u – najvećem snabdevaču pumpi u Srbiji.

Evropska komisija zatražila je u februaru od Srbije da uskladi akcize pošto je ocenjeno da novim akcizama na naftne derivate krši Prelazni trgovinski sporazum Srbije sa EU.

Od subote obavezno uvođenje bezbednosnog standarda u sve restorane, pekare, trgovinske radnje… Za poštovanje normativa treba do 15.000 evra po objektu

SVI proizvođači i prometnici hrane u Srbiji imaju zakonsku odluku da do subote, 11. juna, uvedu standard kvaliteta HASAP. Praktično, svi koji su u lancu proizvodnje i distribucije hrane moraju da poštuju utvrđeni sistem kontrole i da, u svakom momentu, dokažu da se zakona i pridržavaju. Do sada je ovaj sistem kontrole „registrovan“ uglavnom kod velikih proizvođača, dok je u samostalnim trgovinskim radnjama, pekarama, picerijama, restoranima – prava retkost. Razlog je, kažu, nedostatak para za ovaj skup projekat.
To, čini se, shvata i država, jer je teško ostvarivo da u narednih nekoliko dana standard kvaliteta uvede čak 80 odsto postojećih malih objekata koji ovo ne primenjuju. Zato će se, uglavnom, više baviti podučavanjem proizvođača i prometnika hrane, nego njihovim sancionisanjem.

– Poljoprivredna inspekcija je spremna da 11. juna započne kontrole u objektima pod svojim nadzorom – rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu poljoprivrede. – S obzirom na to da je reč o više hiljada objekata koji podležu kontroli, čitav proces trajaće duži vremenski period.

Da bi uredili picerije, palačinkarnice, ćevabdžinice, pekare, dakle objekte koji se bave proizvodnjom hrane na malo, prema pravilima koje propisuje HASAP, vlasnici samostalnih ugostiteljskih i zanatskih radnji u proseku moraju, prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, izdvojiti od 4.000 do 15.000 evra.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca smatra da većina preduzetnika nema ova sredstva, i da će, ako se ne prolongira taj rok, biti prinuđeni da zatvore svoje lokale. Samo dobijanje početnog elaborata košta od 1.500 do 2.000 evra, a većina pekara moraće, između ostalog, da izgradi ili iznajmi dodatne prostorije, a sa povećanjem kvadrature objekta troškovi rastu.

– Od nadležnih inspekcija Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije zatražili smo da se taj rok pomeri za godinu, dve, da ta kontrola bude više edukativna, bez kažnjavanja u tom periodu – dodaje Rajić. – Potrebna im je finansijska podrška, jer ne mogu da jednostavno primene evropske propise. Zbog krize mnoge ćevabdžinice i picerije nisu ni kreditno sposobne, pa da ne bi došlo do masovnog zatvaranja radnji, važno je da se taj rok pomeri.

PKS: BEZ ODLAGANJA?

NEMAMO informacija da će primena Zakona o bezbednosti hrane biti odložena – kaže Nenad Budimović, samostalni savetnik PKS. – Podsećam da je primena tog zakona počela još 1. januara 2009. godine. Što se tiče finansiranja, bilo je pomoći i od Ministarstva poljoprivrede, i od grada Beograda, koji je želeo da primeni zakon. Sada kada je rok kratak, svima teško pada da izdvoje sredstva. Vremena je malo, a to nije posao koji se radi za par dana. Svi koji proizvode hranu moraju da budu upisani i u registar pri Ministarstvu.

Izvor:Večernje novosti

Dinar je nastavio oštar pad i danas je oslabio za 78 para, tako da zvanični srednji kurs danas iznosi 99,5803 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Centralna banka je u utorak saopštila da je, u skladu sa najavom, u proteklih 20 dana na medjubankarskom deviznom tržištu kupila 40 miliona evra.

NBS je 19. maja počela da otkupljuje evre na međubankarskom deviznom tržištu, kako bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa, posle najave viceguvernera Bojana Markovića da NBS planira da na deviznom tržištu otkupi ukupno 40 miliona evra.

Marković je na predstavljanju majskog “Izveštaja o inflaciji” ranije rekao da centralna banka želi da na taj način nadoknadi manji deo od oko 2,3 milijarde evra, koliko je 2010. prodala na deviznom tržištu kako bi sprečila preterano slabljenje dinara i obezbedila likvidnost tržišta.

Izvor: Tanjug