Author: rtvnp

Radnici fabrike obuće “Ras” u Tutinu, okupili su se ispred lokalne samouprave i blokirali ulaz jedne od opštinskih zgrada u znak protesta jer nisu dobili plate od 2003. godine.

Oni već tri dana ne dozvoljavaju normalan ulaz u taj objekat, gde je smešteno opštinsko rukovodstvo.

Radnici Fabrike obuće “Ras” u Tutinu ponavljaju da je njihov jedini zahtev isplata zaostalih zarada. Oni od opštine, koja je kupila zgradu pogona ove firme u Tutinu i u njoj otvorila školu, traže rešenje za njihov probleme, ali kako kažu nikako da ga dobiju.

“Mi tražimo naša prava. Tražimo 36 ličnih dohodaka, ništa drugo ne tražimo. Oni kažu da je Mesna zajednica Dubovo isplatila ceo iznos novca. Ali….gde je taj novac?! Mi ništa nismo primili”, kaže bivša radnica Fabrike obuće “Ras” Ismeta Plojović.

Radnici tvrde da će ostati istrajni i da će ukoliko se narednih dana ništa ne preduzme blokirati magistralni put prema Crnoj Gori.

“Bićemo ovde još desetak dana. Ako se ne oglasi opštinsko rukovodstvo i predsednik blokiraćemo magistralni put kod Mehovog krša. To je put koji vodi prema Crnoj Gori, povezuje dve države i mora da bude prohodan. Valjda će tako neko iz ministarstava videti naše probleme”, kazao je predstavnik radnika Mevludin Buljević.

Kako saznajemo juče je došlo i do koškanja radnica koje protestuju i portira, međutim niko nije ozbiljnije povređen. Desetak policajaca i danas je bilo ispred lokalne samouprave.
Predsednik opštine Tutin Bajro Gegić, koji je danas bio na putu, nije želeo da komentariše za medije protest radnika. Samo je kratko rekao  da se traži rešenje.

On nas je uputio na  dopis  koji je Opštinskoj upravi Tutin  stigao iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru. U tom  obaveštenju , koje je potpisao  viši tužilac  Stanislav Dukić,  kaže se da je  po krivičnoj prijavi  grupe radnika u toku pretkrivični postupak protiv stečajnog upravnika Sulejmana Halkovića,  zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo  zloupotrebe službenog položaja.

Prema podacima do kojih je došlo Tužilaštvo, MZ Dubovo je  2004. godine  ugovorom preuzela obaveze  od Opštine  Tutin o kupoprodaji nepokretnosti, odnosno zgrade fabrike i placa na kome se nalazi za 20 miliona dinara.

Dalje se tvrdi da je   deo  zemljišta u Dubovu vraćen prethodnim vlasnicima , i obaveze MZ su  umanjene. MZ Dubovo,  piše u dopisu Višeg tužilaštva , platila je Fabrici obuće Ras 15 miliona 691 hiljadu dinara. Ako se uzme u obzir umanjenje cene od  3.970 000 dinara, onda  se može zaključiti da je MZ Dubovo  ostala dužna  Fabrici obuće  338 395 dinara.

Ipak, Tužilaštvo dodaje  da će sve ove činjenice  da proveri, pre nego što odluči  o pokretanju  krivičnog postupka protiv Halkovića.

(Z.M.)

Udruženja poljoprivrednika pozvala sve zemljoradnike da prekinu protest iako nisu zadovoljna ishodom sastanka sa resornim ministrom.

Oni, ipak, smatraju da nastavak protesta može dovesti do neželjenih posledica.

“Budući da nije bilo moguće napraviti dodatni napredak u razgovorima sa ministrom… iako su udruženja nezadovoljna konačnim ishodom, zauzet je zajednički stav da nastavak protesta može dovesti do neželjenih posledica za poljoprivrednike i ostale građane“, navodi se u saopštenju.

Zbog toga, dodaje se u saopštenju, “Asocijacija poljoprivrednika i ostale organizacije koje su podržale protest pozivaju sve učesnike da sa protestima prestanu”.

U saopštenju se navodi da je na sastanku, održanom u sredu uveče, dogovoren “širok spektar mera ruralnog razvoja, koje će se primenjivati u tekućoj godini”, ali su predstavnici poljoprivrednika istakli da “ovi pomaci ne zadovoljavaju zahteve koje su podržala sva udruženja koja su učestvovala u protestu”.

Inače, posle sastanka šestočlane delegacije, pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović rekao je da maksimalno što resorno ministarstvo može da uradi je da omogući subvencionisanje u istom iznosu kao i prošle godine. Tada je isplaćivano 14.000 dinara po hektaru, za maksimalno 30 hektara obradive površine po jednom gazdinstvu.

To znači da će oko 90 odsto korisnika ostvariti svoje pravo za celokupnu površinu obrađene zemlje, dok će ostali ostvariti svoje pravo do 30 hektara oranica, objasnio je Milovanović i podsetio da je prošle godine pravo na subvencije iskoristilo 74.901 korisnika, a ukupan broj poljoprivrednika sa obrađenih do 30 hektara iznosio je oko 67.000.

Izvor: B92

Prosečna kamata na dozvoljeni minus na tekućem računu na kraju marta iznosila je 30,23 odsto, što je za 0,07 procentnih poena više nego na kraju decembra 2010.

Narodna banka Srbije (NBS) navodi da su se kamatne stope na dozvoljeni minus u prvom tromesečju kretale u rasponu od 19,73 odsto kod Vojvođanske banke do 38,42 odsto kod Banke Inteza.

Kako se ističe, prosečna zatezna kamatna stopa na nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu iznosila je 51,76 odsto, što je za 2,8 procentnih poena niže nego na kraju 2010.

Te kamatne stope kretale su se u prvom tromesečju u rasponu od 24 odsto kod Marfin banke do 80 odsto kod KBC banke.

Narodna banka Srbije je navela da kreditne kartice u ponudi ima 30 banaka u Srbiji i da je prosečna redovna kamata na kreditne kartice na dug u dinarima na kraju marta iznosila je 24,86 odsto, što je za 0,17 procentnih poena više nego na kraju 2010. godine.

Kamatne stope kretale su se između 19 i 32,2 odsto. Najvišu kamatu uzimala je banka Inteza, a najnižu Unikredit. Najveći broj banaka, ukupno 21, primenjivao je kamate od 20 do 26 odsto.

Prosečna zatezna kamata na dug u dinarima na kreditnim karticama na kraju marta iznosila je 40,59 odsto, što je za 1,51 procentni poen manje nego na kraju 2010.

Kamate na dug u evrima na kreditnim karticama u prvom tromesečju ove godine iznosile su 19,76 odsto u proseku, a kretale su se u rasponu od 15 do 26 odsto.

Kako je navela NBS, prosečna zatezna kamata na dug u evrima iznosila je 23,15 odsto i nepromenjena je u odnosu na kraj 2010. godine.

Izvor: Blic

Dinar je danas oslabio prema evru za 0,35 odsto, tako da je srednji kurs 97,1085 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta oko 35 para više nego juče kada je srednji kurs bio 96,7744 dinara za evro. Narodna banka Srbije počela je 19. maja intervenciju na međubankarskom deviznom tržištu u okviru koje će tokom 20 dana otkupiti 40 miliona evra.

Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu prethodno od početka godine jednom intervenisala i kupila pet miliona evra da bi ublažila dnevne oscilacije deviznog kursa.

U ovoj godini domaća valuta je prema evru bila najslabija 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za evro, a najjajča 23. maja, kada je evro vredeo 96,7007 dinara.

Dinar je bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro. Devizni kurs se formira na međuankarskom deviznom
tržištu i primenjuje se od 08.00 narednog radnog dana.

Izvor: Blic