Author: rtvnp

Među prvih 10 poreskih obveznika, koji su prijavili najveće prihode u Srbiji za 2010. godinu, pored šest domaćih, našla su se i četiri stranca. Među top deset sa najvećim primanjima u Srbiji nalaze se devet muškaraca i jedna žena, kažu u Poreskoj upravi.

Oni napominju da je do juče prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2010. godinu podnelo 20.541 osoba.

Prvo mesto i dalje drži izvesni profesor, doktor ekonomskih nauka iz Novog Sada, čiji je iznos prijavljenog prihoda 166.646.476 dinara, potom privatni preduzetnik sa godišnjim primanjima od 138.660.411 dinara sa Vračara. Treći na listi top deset, koji nije upisao zanimanje, a lani je zaradio 81.819.787 dinara, je sa Savskog venca, dok je četrdesetogodišnji diplomirani pravnik sa Zvezdare zaradio 79.136.198 dinara.

Poslednji podaci Poreske uprave pokazuju da su žitelji Savskog venca među najbrojnima na listi top deset sa najvećim primanjima, pa se tako na spisku našao i jedan predsednik izvršnog odbora banke sa ove opštine čija je godišnja zarada prošle godine iznosila 59.591.362 dinara, menadžer sa primanjem od 57.888.259 i jedan bankar sa ukupnom platom od 57.072.134 dinara.

Obavezu da prijave godišnji porez za 2010. godinu imali su svi oni koji su zaradili više od 1.708.200 dinara. Limit za prijavu poreske prijave morali su da podnesu i stranci sa prebivalištem u Srbiji i građani Srbije koji u inostranstvu rade za domaće kompanije, s tim što je za sve godine limit bio isti, i za strance i za naše građane – 1,7 miliona dinara.

Stranci koji u Srbiji plate ovaj porez neće ga ponovo plaćati u zemlji iz koje dolaze, napominju u Poreskoj upravi, dodajući da se godišnji porez na dohodak građana plaća i dalje po stopi od deset, odnosno 15 odsto u zavisnosti od visine utvrđenog dohotka za oporezivanje.

Prema važećem zakonu, svako ko ne podnese prijavu ili je ne podnese u roku, rizikuje da poreznici protiv njega podnesu prekršajnu prijavu, za koju je moguća kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Kazne za one koji izbegnu da plate ovaj porez, zavisiće od visine utajenog poreza. Jedna je kazna ako je, recimo, budžet oštećen za 150.000, a sasvim druga je utajeno 1,5 miliona dinara.

U slučaju da je u kasi manjak od 1,5 milion dinara biće podneta krivična prijava i sledi kazna zatvora od jedne do tri godine. Za utaju od 1,5 do sedam miliona predviđena je zatvorska kazna od tri do pet godina, a za izbegavanje plaćanja za iznos veći od 7,5 miliona dinara kazne su još oštrije, potvrđuju poreznici.

Izvor: B92

Izgradnja dve hidrocentrale na reci Lim kod Brodareva ugrozila bi prirodne lepote i ekologiju tog kraja, posebno kanjon reke.

Članovi Koordinacionog odbora za zaštitu i očuvanje reke Lim kažu da je kanadska firma “Renewable Energy Ventures” (REV) “nezakonito dobila energetske dozvole za izgradnju hidrocentrala ‘Brodarevo 1’ i ‘Brodarevo 2’ na reci Lim.”

Koordinacioni odbor najavio je tužbe protiv bivšeg ministra energetike Petra Škundrića, koji je potpisao energetske dozvole za izgradnju hidrocentrala i predsednika Zavoda za zašitu prirode Nenada Stavretovića.

Sa druge strane, Predstavnici Koordinacionog odbora za komunikaciju i podršku izgradnji hidroelektrana na Limu, posetili su Škundrića, koji obavlja funkciju savetnika za energetiku premijera Srbije Mirka Cvetkovića i od njega dobili uverenje da će se nastaviti podrška nadležnih državnih organa, realizaciji tog projekta.

U saopštenju Odbora se navodi da im je na sastanku potvrđeno da će projekat sigurno biti realizovan, jer je to u interesu lokalne zajednice, kao i da je dosadašnji postupak u dobijanju dozvola bio legalan i zakonit, i da ne postoji “ni najmanji osnov sumnje u bilo koju nelegalnost i nezakonitost u aktivnostima na realizaciji projekta”.

Međutim, punomoćnik Koordinacionog odbora za zaštitu i očuvanje reke Lim advokat Sreten Đorđević navodi da postoji “neverovatan broj nezakonitosti u postupku izdavanja dozvola toj kompaniji”.

On je naglasio da REV poslednjih godina trpi “samo gubitke na tržištu” i dodao da je ta firma nekoliko meseci nakon osnivanja dobila dve energetske dozvole za izgradnju hidrocentrala.

“Izdavanje energetskih dozvola preduzeću bez ikakvog boniteta, koje trpi samo gubitke, koje nema nijednu referencu iza sebe, a želi da investira 150 miliona evra u investiciju koja je potencijalno pogubna po prirodnu i životnu sredinu je potpuno nezakonita”, naveo je Đorđević.

Prema njegovim rečima, REV je od Zavoda za zaštitu prirode dobio uslove zaštite prirode, ali su u te uslove “uneti neistiniti podaci o kapacitetima i vrednostima područja zahvaćenog branom, a prirodna dobra Ozren i Jadovnik su izbrisani, kao da ne postoje”.

Đorđević je ukazao da bi izgradnjom hidrocentrala i visokih brana morala da budu izmeštena aktivna bošnjačka groblja, što lokalno stanovništvo doživljava kao početak proterivanja sa prostora na kojima vekovima žive.

On je dodao da je REV zatvorio predstavništva u Brodarevu i Prijepolju, koja, kako je naveo, nisu ni bila registrovana, a na političare i nadležna ministarstva se vrši pritisak da se što pre dobiju dozvole za izgradnju.

Izvor: Tanjug

U razmeni sa zemljama CEFTA, Srbija je u prva četiri meseca ove godine ostvarila suficit  od 400,1 milion dolara što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do aprila najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojene metale, kao i povrće i voće.

Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 923,3 miliona dolara, a uvoz 523,2 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom bila 176,5 odsto.

U 2010. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.

CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.

Izvor: Tanjug