Prošao je Partizan u polufinale Čelendž kupa tako što je i u revanš meču savladao AEK – 24:23 (11:11), ali i jedva izvukao živu glavu. Čim se oglasila sirena za kraj meča sa tribina su uleteli navijači, poletele baklje, dimne bombe, tri topovska udara, limenke, ali i šipke i noževi.
Nastao je pravi haos, igrači i čitava ekspedicija crno-belih više su ličili na glinene golubove u tom trenutku.
Obezbeđenje je izvuklo tunel od cirade kroz koji bi igrači trebalo da prođu, ali policija koja je bila u hodniku ka tunelu nije smela da izađe da se obračuna sa huliganima.
Videvši to crno-beli su se ponovo povukli nazad. Grci su uspeli da ih sabiju u ćošak.
A onda je usledilo pravo “rešetanje” sa svih strana – nekoliko baklji se vrtelo po parketu ispred igrača dok su u isto vreme pucale i dimne bombe, a momak sa fantomkom na glavi i nožem u ruci trčao je ka preneraženim crno-belima, ali najviše zahvaljujući prisebnosti nekoliko ljudi iz AEK – ovog kluba sprečeno je najgore.
Nezaštićeni crno-beli krenuli su nekako ka tunelu, spašavajući živu glavu dok su AEK – ovi igrači svojim telima pravili živi zid i najzad uspeli da se dokopaju svlačionica.
Nisu pristalice grčkog tima birale sredstva ni metode kako bi nasrnuli na goste.
Pa su tako vidljive posledice napada razularenih navijača kod trenera Aleksandra Brkovića (rasečena ruka), fizioterapeuta Nemanje Vučića (rasečeni leđa, ruka i stomak, iscepana majica), trenera golmana Mihajla Radosavljevića (pogođen bakljom u glavu), Branka Radanovića (udaren stolicom u leđa) dok je Ivan Dimitrijević dva puta udaren šipkom u glavu.
Čitava ekspedicija beogradskog tima od 40 –ak ljudi, sigurnosti radi, prebačena je u svlačionicu sa izričitim naređenjem da niko ne sme izađe napolje sve dok policija ne dođe.
Za to vreme, već pola sata posle meča, u dvorani su i dalje divljali navijači AEK–a, lomili sve pred sobom i sukobljavali se sa specijalnim jedinicama.
Tek posle sat vremena crno-beli su napustili svlačionicu, a pola sata kasnije dvoranu i prestonicu Grčke, srećni zbog pobede, ali i činjenice da se živi i zdravi vraćaju kući.
I, sve to pod jakim obezbeđenjem do izlaska iz Atine.
Direktor Partizana Aleksandar Blagojević danima je upozoravao igrače da vrlo lako može doći do incidenata jer su AEK–ovi navijači poznati po tome.
Sam Blagojević je nekada igrao u Grčkoj, pa mu je to vrlo dobro poznato.
“Očekivao sam probleme, ali ni sanjao nisam da do ovoga može da dođe. Danima smo skretali pažnju grčkom ministarstvu inostranih poslova, ali i našoj ambasadi…Organizacija utakmice je bila očajna. Žao mi je zbog igrača AEK–a koji su pokušali da spreče sve ovo i zaštite naše od huligana. EHF sada treba reaguje”, kaže Blagojević.
Najiskusniji među crno-belima Nenad Maksić je i u sinoćnoj utakmici bio jedna od pokretačkih snaga tima.
“Čestitam saigračima na fenomenalnoj partiji i prolasku u polufinale. Odbrana na čelu sa Milićem na golu bila je sjajna. Pokazali smo da smo pravi tim kad smo uspeli u ovakvoj atmosferi da pobedimo. Takođe bih zahvalio igračima AEK–a a što su nas maksimalno zaštitili”, kaže Maksić.
Alekasandru Brkoviću je ovo najveći uspeh u karijeri i to u debitantskoj sezoni na klupi. Dok je stajao onako krvav ispred svlačionice više je izgledalo kao da je i sam igrao.
“Da, i ja sam učestvovao u utakmici, ali pored klupe. Ne, ne bih o incidentu, najvažnije da smo pobedili i plasirali se u polufinale. Pobedili smo i naš srpski mentalitet. Prvi cilj je bio da odigramo još jednu evropsku utakmicu na Banjici, pred našim navijačima, a drugi da dokažemo da smo bolji”, kaže Brković.
Novinare i prijatelje kluba domaćin je smestio pored klupe igrača jer je to bilo, navodno, najbezbednije mesto u dvorani.
Barem smo tako upozoreni pre početka utakmice kao i da se policija plaši navijača i zato ne sme da ulazi u dvoranu.
Međutim ispred same dvorane Jonikos ostalo je još 1.000 navijača domaćih gde su se sukobili sa organima reda.
Strahinja Milić jedan od najmlađih među crno-belima, ali i blistav taman kad je trebalo sabirao je utiske posle svega.
“Igrali smo pametno, strpljivo do kraja ispravili sve greške iz prvog meča i bili jako borbeni. Pokazali smo timski duh i drago mi je što smo na kraju pre svega izvukli žive glave. Ako ikada u karijeri budem morao da i gram sa AEK–om u Grčkoj neću to uraditi”, kaže Milić.
(Izvor: Sportski žurnal)