Author: rtvnp

Gotovo sve afere Muamera Zukorlića povezane su i sa vakufskom imovinom koju on zloupotrebljava u cilju svog i bogaćenja nekoliko ljudi oko sebe. Jedan od retkih primera gde njegova meta nije bio vakuf nego imovina radnika privatizovanih firmi i građana – desio se 2009.

Radi se o slučaju kojeg se osim vlasnika stanova u kompleksu Jedinstvo i radnika nekadašnje štamparije, danas retko ko uopšte i seća.

U to vreme Televizija Jedinstvo je bila u vlasništvu osoba izuzetno bliskih Muameru Zukorliću a oni su u posed te medijske kuće došli tako što su od poznatog beogradskog kriminalca  otkupili kockarske dugove D.B. – vlasnika nekadašnjeg akcionarskog društva Jedinstvo.

Nakon otkupa kockarskog duga, registrovana je nova firma Jedinstvo DOO a oprema televizije je prebačena iz upravne zgrade štamparije u lokale koji se nalaze u prizemlju novosagrađenjih objekata.

Problem nastaje kada su ti lokali, koji su inače vlasništvo jedne od firmi u kojima je Muamer Zukorlić suvlasnik, nelegalno prošireni na račun javnih površina – pešačkih staza koje okružuju celu zgradu. Pravi vlasnici otetih pešačkih prolazasu inače svi vlasnici stanova ukompleksu Jedinstvo – njih ukupno130.

Na taj način, Zukorlić proširuje svoje lokale za više od 40 kvadratnih metara što je po tadašnjoj ceni poslovnog prostora u istoj zgradi – bio iznos od oko 80.000 evra!

Gradska inspekcija koja je pokušala da interveniše, tada je sprečena u obavljanju svoje dužnosti od strane pripadnika agencije za obezbeđenje Berk, čiji je vlanik Zukorlićev brat Muhamed a stanari zgrada kojima je sporna površina oteta nisu bili previše voljni da se bore za svoja prava zbog, kako i sami kažu – „straha od muftije i njegovih telohranitelja“.

Istražujući mnoge slučajeve bespravne gradnje i otimanja tuđe imovine može se doći do zaključka da bivši muftija zapravo ima vrlo jednostavan model rada.

Njemu bliski ljudi izaberu javnu površinu ili objekat i izvedu nasilno zauzimanje a divlju gradnju otpočnu po pravilu uvek radnici jedne te iste firme. U isto vreme se na licu mesta pojavljuje i njegovo obezbeđenje u besnim džipovima i vrši navodno nadgledanje radova.

Kada nadležni organi reaguju, ekipa opasnih momaka se aktivira i malo na strah a malo više na osnovu toga što znaju da policija verovatno neće intervenisati, bukvalno oteraju građevinsku inspekciju.

Nakon toga se stvari prebace na sudski nivo i Zukorlić se onda oslanja na sporost pravosuđa ali i na strah pojedinaca i njihovu nespremnost da izađu i svedoče protiv njega.

Ako pak o celom slučaju nešto sazna i najšira javnost, onda on lično izlazi pred kamere i kao verski autoritet proglasi sve svoje nezakonite radnje „nacionalnim interesom“ i navodnim „stubom opstanka Bošnjaka“ a ljude koji se tome protive izdajnicima i munaficima.

U aferi „Jedinstvo“ ne radi se ni o vakufima, ni o otetoj imovini Islamske zajednice a teško i da uzurpacija javnog prostora može da se proglasi za „stub opstanka“ našeg naroda – osim, ako Zukorlić Muamer ne misli da je nacionalni interes Bošnjaka to što se u spornim lokalima danas nalazeprostorije njegove stranke BDZ.

Ministar i potpredsednik Vlade Rasim Ljajić rekao je da razume premijera Aleksandra Vučića koji uzima u obzir specifičnosti situacije u Novom Pazaru kada je u pitanju nelegalni objekat koji gradi Muamer Zukorlić. Ipak, dodaje da zakon mora da se poštuje i da nema povlašćenih. „Siguran sam da su mu važni zakoni. Premijer je bio eksplicitan da zakoni moraju da važe za sve i da će se primenjivati, naravno, u skladu sa okolnostima koje postoje“, rekao je Ljajić za N1.

Njegova partija SDP saopštila je da su konačno pale maske i da je Vučić izabrao Zukorlića. Upitan kako se ova izjava razlikuje od izjave zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je rekao da Vučić u slučaju Novog Pazara gazi pravni poredak države, Ljajić odgovara da je to preoštra ocena.

Ovo nije posao ni za politiku, ni za ministre u vladi, pa ni za mene. Poslednji sam izneo stav jer sam mislio da će se problem rešiti kroz institucije sistema i da će nadležni uraditi svoj posao.

„Kada je neko na poziciji na kojoj je Vučić, ja potpuno razumem da mora da vodi računa i o okolnostima u kojima se određeni zakoni sprovode, da se ne dogode posledice po građane. Najvažniji mi je stav da nema selektivne primene zakona“, istakao je Ljajić i dodao da se nada da u ovom slučaju neće biti selektivne primene zakona.

On je demantovao da je Muamer Zukorlić ikada tražio građevinsku dozvolu za bilo koji objekat koji je gradio u Novom Pazaru.

„Nikada nijedan zahtev za bilo koji objekat koji su branili nije podnet. Tu je bila vlast i SPS i Ugljaninov SDA i naša vlast i mislite da niko nikada nije izdao dozvolu. Problem je što nijedan zahtev nije podnet“, istakao je Ljajić.

On tvrdi da je Zukorlić objekat u centru Novog Pazara oteo i postepeno ga proširivao, da bi na kraju suzio gradski trg.

“Videli ste saopštenje konzorcijuma 10 novopazarskih privrednika, među kojima ima naših ljutih političkih protivnika. Ta priča nema veze, jer ovo je čisto pravno pitanje. On je uvek proširivao taj objekat. Kada ga je oteo počeo je da pravi barake od kojih su nastali kafići i butici. Opština je reagovala, ali nikada niko nije hteo da asistira. Čovek je ušao u trg, suzio je trg“, istakao je gost Novog dan.

Kaže da ništa nije moglo da se uradi jer se uvek potezalo da je to u vlasništvu vakufa i Islamske zajednice i da niko nije želeo da „pravi galamu“. 

Ljajić kaže da je opštini u interesu da Zukorliću izda dozvolu za gradnju, jer se na taj način puni opštinski budžet, a od komunalnih priključaka za objekat u centru grada slilo bi se više hiljada evra. Dodaje da, zahtev nikada nije podnet, a da Zukorlić to nije ni mogao da uradi jer se sporni objekat ne vodi na njega.

Kada su u pitanju predsednički izbori, Ljajić kaže da “pri ovoj pameti i okolnostima” ostaje pri stavu da se kandiduje za predsednika. Objašnjava da bi to bilo veoma dobro i korisno za njegovu partiju.

Ipak, dodaje da ako se sve članice koalcije, uključujući i SPS, slože da podrže zajedničkog kandidata vlasti onda će i on biti spreman da razgovara o tome. Ističe da je veliko pitanje i to ko je taj kandidat, jer kako kaže, formalna podrška ne znači ništa ako svoje članove ne može da ubedi da glasaju za zajedničkog kandidata.

izvor: N1