Haški tribunal osudio je bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na 40 godina zatvora za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti u BiH i kršenje zakona i običaja rata. Od 11 tačaka optužnice, Karadžić je oslobođen optužbe po jednoj tački optužnice, za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, a osuđen je za ostalih 10 tačaka, od kojih jedna uključuje genocid u Srebrenici. Sudsko veće proglasilo je Karadžića krivim za genocid u Srebrenici, ali nije utvrdilo da je na teritorijama opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, počinjen genocid.
Veće je, međutim, utvrdilo da su ratni zločini počinjeni u tim opštinama, u periodu od 1992. do 1995. bili koordinirani, i da za njih postoji odgovornost rukovodstva Republike Srpske. Veće je, na osnovu iznetih dokaza, utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva u pomenutim opštinama. Sudsko veće je takođe utvrdilo da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost za ubistvo, protivpravni napad na civilno stanovništvo i širenje terora tokom opsade Sarajeva u periodu od maja 1992. do oktobra 1995. godine.
Veće je zaključilo da bivši predsednik RS snosi individualnu krivičnu odgovornost za krivično delo uzimanja talaca kao kršenje zakona i običaja ratovanja. Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010. Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, međutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije. U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.
izvor: N1