Author: rtvnp

Krajni rok za popis, a ujedno i poslednja šansa za rešavanje statusa nelegalno izgrađenih objekata, kako na gradskom, tako i na seoskom području je 10.mart. U Novom Pazaru inspektori i popisivači trenutno vrše popis nelegalno izgrađenih objekata na prigradskim katastarskim parcelama. Očekuje se da će popis biti završen u zakonom predviđenom roku, do 10.marta.

Muhamed Avdić iz Vareva jedan je od onih koji žele da, u zakonom predviđenom roku i po do sada najpovoljnijim uslovima legalizuju svoju kuću ali i pomoćne objekte. Ljubazno je dočekao članove gradske komisije za pospis objekata, kojima je dao podatke o pomoćnim objektima, jer je, kaže, stambeni objekat već prijavio.

Osim Vareva, popis nelegalno izgrađenih objekata ovih dana vrlo intenzivno se vrši na podrčju seoskih kastarskih opština: Požega, Rajčinoviće, Šavci, Ivanča, i Sitnić.

”Iskustva na terenu su različita. Od potpune neinformisanosti, preko odsustva vlasnika pa do ljubaznih domaćina, koji su već ušli u proceduru ozakonjenja i eventualno prijavljuju neke od pomoćnih objekata”, kaže inspektor Esad Fazlić. On ističe da je popis u interesu svih građana, jer je to, naglašava, jedini način da se započne procedura legalizacije objekata.

Krajni rok za popis, a ujedno i poslednja šansa za rešavanje statusa nelegalno izgrađenih objekata je 10.mart. U suprotnom, upozoravaju nadležni, neupisani objekti biće srušeni.

Opširnije o značaju popisa i ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata možete saznati u emisiji Odgovor, koja je na našem programu u utorak od 21 i 30.

S.Lj.

Izgradnjom mini brane na Jusuf potoku u Novom Pazaru završeno je 13 antierozivnih pregrada, i tako je okončan pet godina dug rad na projektu zaštite sliva reke Raške. Građani Novog Pazara više neće strepeti od kiše koja često dovede do bujičnih poplava, i zahvaljujući ovom važnom projektu koji je finasiran kroz program Evropski PROGRES, sredstvima Evropske unije i Vlade Švajcarske njihovi životi i imovina više neće biti ugroženi.

Slike poplavljenog Novog Pazara od pre nekoliko godina obišle su region. Nosila je voda sve pred sobom, ono što su vredni žitelji grada na obalama Raške i Jošanice godinama sa mukom stvarali. Zbog bujičnih poplava i opasnosti po živote, svake godine evakuisano je na hiljade građana. Pritoke Jošanice i Raške, naizgled potoci i pitome rečice stvarale su najveće probleme, nabujale bi tokom svakog jačeg pljuska, i za nekoliko minuta napravile veliku štetu. Najkritičnije je godinama unazad bilo u naseljima Trnava, Ćerimidžinica, Jaklja, Jošanica, Lukare i Selakovac. Izgradnjom trinaest mini brana, odnosno antierozivnih pregrada, građani čije su kuće izgrađene u blizini obala novopazarskih reka više ne gledaju sa strepnjom u nebo prilikom prve kapi kiše.

Tako kaže i Samir Mujović  kojem je poplava pre šest godina uništila porodični dom. Priseća se tog majskog dana 2011. godine, i bujice koja je protutnjala Trnavom.

“Voda je naglo nadolazila, video sam da probija nasipe i ruši mostove. Pretpostavio sam kakav će se scenario dogoditi. Voda je počela da ulazi u moju kuću, evakuisao sam na vreme celu porodicu. Šteta na kući bila je ogromna”, kaže Mujović.

Mujoviću je sagrađena nova kuća. Veruje da joj zahvaljujući realizovanom projektu i izgradnji mini brana više ne preti opasnost.

“Kako su sagrađene brane poplava nije bilo. Za svaku su pohvalu jer su urađene perfektno”, rekao je on.

Ovim projektom čija je ukupna vrednost oko 700 hiljada evra pošumljeno je 200 i travom zasađeno 18,5 hektara zemljišta. Prvi radovi započeti su 2013. godine u okviru EU PROGRES-a, a tokom poslednje faze, kroz program Evropski PROGRES, Evropska unija i Vlada Švajcarske uložile su 250 hiljada evra u posledenjih pet pregrada i to na  Ljudskoj, Kruševačkoj, Cvrnjskoj i Sebečevskoj reci, kao i Jusuf potoku.

“Još 2013. godine kada smo sagradili nekoliko brana videli smo kakvi su benefiti. Brane su znatno doprinele da se smanji prvi udarni, odnosno poplavni talas koji je i najkritičniji. Nastavili smo sa realizacijom projekta i u 2016. godini ntako da smo uspeli u onome što smo naumili sa Evropskim PROGRES-om”, rekao je pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara Faruk Suljević.

Projekat Evropskog progresa koji su finasirale Vlada Švajcarske I Evropska unija dokazao je još jednom da je prevencija uvek jeftinija od sanacije posledica. Svaki uložen dinar u projekat izgradnje mini brana u Novom Pazaru višestruko se isplatio.

A.Ni.

Navršavaju se 24 godine od otmice u Štrpcima, što je zločin koji se dogodio 27. februara 1993, kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića oteli grupu putnika iz voza 671 na relaciji Beograd–Bar, u mestu Štrpci. Oteti putnici, 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, potom su pogubljeni.

Većina ubijenih su bili državljani SR Jugoslavije i bili su uglavnom iz Priboja, Prijepolja, Beograda i Podgorice. Među njima je bilo i državljana Bosne i Hercegovine.

Posmrtni ostaci 16 putnika još nisu pronađeni, dok su posmrtni ostaci Ćorić Rasima i Rastoder Jusufa pronađeni u jezeru Perućac.

Nekompletni ostaci trećeg putnika Zubčević Halila su takođe pronađeni u jezeru Perućac. Iako je nekoliko direktnih izvršilaca osuđeno, još se ne znaju imena onih koji su naredili i organizovali ovaj zločin.

U Prijepolju, pored starog mosta na Limu, 2009 je otkriveno spomen obeležje žrtvama otmice.

Na belom mermernom kamenu u obliku tradicionalnog muslimanskog nadgrobnog spomenika nišana, ispisana je poruka “Ko u ovoj zemlji zaboravi 27. februar 1993. i stanicu Štrpci odustao je od budućnosti”.

www.rts.rs

A.Ni.

Zakon o prekršajima  dozvoljava svakome ko napravi saobraćajni prekršaj da plati samo polovinu izrečene kazne, ukoliko plaćanje izvrši u roku od osam dana. Po istom zakonu moguće je sklopiti sporazum o prihvatanju odgovornosti i priznanju prekršaja tako da se zaštitna mera ne izrekne ili da se izrekne u kraćem trajanju. To u mnogim situacijama može da bude i slamka spasa za vozača da ne ostane bez vozačke dozvole.

Ovo je moguće samo ukoliko vam ovlašćeni policijski službenik odmah po nastanku prekršaja izda prekršajni nalog. Prekršajni nalog se izdaje prisutnom licu za koje se smatra da je učinilo prekršaj, a prijem se vrši potpisivanjem naloga. Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se sporazumeti da se zaštitna mera ne izrekne ili da se izrekne u kraćem trajanju.

Sporazum o priznavanju krivice ne može se sklopiti ako je vozač već kažnjavam u poslednje dve godine, i ako je u poslednje četiri godine učinio krivično delo iz bezbednosti saobraćaja. Zaključivanjem sporazuma vozač obezbeđuje minimalnu novčanu kaznu, a u najvećem broju slučajeva, izbeći će izricanje zaštitne mere zabrane upravljanja vozilom u trajanju od minimum trideset dana. Za prekršaje gde je zaštitna mera propisana u dužem trajanju, u sporazumu će biti skraćeno njeno trajanje. Drugim rečima – sačuvaćete vozačku dozvolu!

“Korist je velika, pre svega, za stranku. Pogotovu za osobe kojima je važna vozačka dozvola u smislu profesije. Za Sud je bitno što se predmet brže završava i smanjuju se troškovi. Svi su na dobitku”, kaže Rubina Društinac, predsednica Prekršajnog suda u Novom Pazaru.

Dakle, ako ste napravili saobraćajni prekršaj i želite da izbegnete veće troškove, nakon što primite poziv sa primerkom zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, javite se podnosiocu zahteva radi zaključenja sporazuma. Za sobraćajne prekršaje to je Odeljenje saobraćajne policije u Policijskoj upravi.