Author: Selma Ljajic

Savet Narodne banke Severne Makedonije doneo je odluku kojom srpski dinar dodaje na kursnu listu centralne severnomakedonske banke, a prema saopštenju Saveta ta odluka će početi da se primenjuje od kursne liste koja će se formirati 1. novembra.

“Uvrštavanjem srpskog dinara na listu valuta koje se mogu kupovati i prodavati na deviznom tržištu, otvaraju se mogućnosti za pojednostavljenje ekonomske saradnje i podsticaj privrednim subjektima da intenziviraju trgovinske i finansijske tokove između dve zemlje, s obzirom na to da je Srbija jedan od najvažnijih trgovinskih partnera naše zemlje”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se mogu očekivati i povoljni efekti u podršci uslužnim delatnostima, jer je broj turista koji iz Srbije dolaze u Severnu Makedoniju značajan.

U saopštenju se takođe navodi da ova odluka dolazi u periodu produbljivanja bilateralne saradnje između centralnih banaka dveju zemalja i predstavlja koordinisanu reakciju na odluku Narodne banke Srbije da u svoju razmenu uključi i makedonski denar.

Izvor: Euronews

U Srbiji je inflacija u septembru iznosila 14 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, objavila je Narodna banka Srbije i navela da je dinamiku kretanja inflacije i u septembru opredelio rast cena hrane i energenata.

“Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u septembru na mesečnom nivou iznosila 1,5 odsto, dok je u odnosu na septembar 2021. godine iznosila 14,0 odsto, što je u skladu sa očekivanjima NBS”, navedeno je na sajtu centralne banke.

Kako je navedeno, međugodišnju dinamiku kretanja inflacije i u septembru opredelio je rast cena hrane i energenata, koje i dalje doprinose kretanju ukupne inflacije sa oko 70 odsto.

Međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u septembru je iznosila 8,6 odsto, kažu u NBS.

Rast cena hrane i bezalkoholnih pića u septembru u odnosu na avgust iznosio je 2,4 odsto.

U okviru toga, mesečni rast cena prerađene hrane iznosio je 2,2 odsto, dok je u uslovima i dalje visokih svetskih cena hrane, rasta cena ulaznih troškova u proizvodnji i transportu hrane, kao i negativnih efekata suše i na domaćem tržištu, i u većem delu Evrope, njihov međugodišnji rast iznosio 20,8 odsto.

Cene neprerađene hrane u septembru su zabeležile mesečni rast od 2,7 odsto, dok su u odnosu na isti mesec prethodne godine bile više za 19,6 odsto.

Kod cena energije u septembru su smanjene cene naftnih derivata za 0,9 odsto, dok su, s druge strane, korekcija cena električne energije i nastavak rasta cena čvrstih goriva uticali na to da rast cena na nivou cele grupe u septembru iznosi 2,6 odsto.

Pod uticajem i dalje snažnih troškovnih pritisaka i visoke uvozne inflacije, u septembru je nastavljen i rast cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).

Ipak, bazna inflacija u Srbiji nastavlja da se kreće na znatno nižem nivou i u odnosu na ukupnu inflaciju i u odnosu na baznu inflaciju u pojedinim zemljama srednje i jugoistočne Evrope, navode iz NBS.

Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se kreću u granicama cilja.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, u narednim mesecima se može očekivati postepeno usporavanje međugodišnje inflacije, te bi krajem godine trebalo da ona bude niža od trenutne, navodi se u saopštenju.

Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu, navode iz NBS.

Izvor: Blic

Velika ostavka – plimni talas ljudi koji dobrovoljno daju otkaz na svojim poslovima – ne pokazuje znakove usporavanja.

Globalni fenomen koji je započeo početkom 2021. godine nakon pandemije Covid-19, transformirao je radno mesto. Uz veće plate, bolje beneficije, mogućnosti napredovanja i ravnotežu između poslovnog i privatnog života, zaposleni kažu da je glavni prioritet rad sa svrhom.

U tom kontekstu, Forbes je sastavio šestu godišnju listu najboljih svetskih poslodavaca u partnerstvu s kompanijom za istraživanje tržišta Statista.

Da bi sastavio ovu rang listu, Statista je anketirao 150.000 radnika sa punim i delimičnim radnim vremenom iz 57 zemalja koji rade za multinacionalne kompanije i institucije kako bi utvrdili koji od njih se ističu po korporativnom uticaju i imidžu, razvoju talenata, rodnoj ravnopravnosti i društvenoj odgovornosti.

Učesnici su zamoljeni da ocene svoju spremnost da preporuče svoje poslodavce prijateljima i porodici i da ocene druge poslodavce u svojim delatnostima koji su se istakli pozitivno ili negativno. Ovogodišnja lista se sastoji od 800 kompanija koje su dobile najviše ocene.

Top 10

Prvih deset kompanija na ovoj listi prvenstveno su okupirali tehnološki velikani, uključujući južnokorejski Samsung (br. 1), Microsoft (br. 2) i IBM (br. 3). Alphabet je prestigao Amazon (koji je pao na 14.) i došao na 4. mesto, a sledi Apple na 5. mestu. Delta razbija obrazac dolazeći na broj 6 – skačući sa 14 mesta od poslednjeg godine.

Na sedmom mestu je Costco Wholesale, a na osmom Adobe. Deveti je Southwest Airlines a deseti Dell Technologies.

Tajni sastojak prvih deset na listi je doslednost. Dok su neke kompanije dobile visoku ocenu u jednoj ili više kategorija, kao što su razvoj talenata, rodna ravnopravnost ili ekonomija, osiguravanje prvog mesta znači da korporacija ima visoke ocene u većini kategorija.

Izvor: Blic