Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Sve veća potražnja za gerontodomaćicama u Srbiji

    Sve veća potražnja za gerontodomaćicama u Srbiji

    Šabac, Bečej, Novi Bečej, Kikinda, Bačka Topola, Bela Palanka, Raška i Sjenica bogatiji su za 141 novu gerontodomaćicu i gerontodomaćina, kao rezultat projekta „Obuka, radna praksa i mogućnost zapošljavanja u oblasti pomoći u kući za starije osobe” Centra za podršku i inkluziju „Help net”, saopšteno je juče iz ove organizacije.

    Oni u saopštenju ističu da je svakim danom sve više ljudi koji se javljaju državnim i privatnim ustanovama, nevladinim organizacijama i pojedincima koji poseduju odgovarajuće kvalifikacije za pomoć i podršku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Kako je navela Gordana Milanović, direktorka „Help neta”, prema podacima republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu trenutno su usluge socijalne zaštite, među koje spada i usluga pomoći u kući, dostupne za oko jedan odsto svih starijih osoba u stanju potrebe, a prema procenama nadležnih neophodno je da obuhvate četiri odsto ove populacije.

    Ona je dodala i da je uslugu pomoći u kući u 2021. godini koristilo 16.355 punoletnih korisnika, što predstavlja povećanje od gotovo tri odsto u odnosu na prethodne godine. Takođe, bez obzira na to što usluga pomoći u kući ima najveći broj pružalaca i korisnika, na listama čekanja je zabeležen najveći broj potencijalnih korisnika, pa se tako krajem 2020. godine skoro 2.000 korisnika našlo na ovoj listi, navodi se u saopštenju.

    Projekat „Obuka, radna praksa i mogućnost zapošljavanja u oblasti pomoći u kući za starije osobe” sprovodi se u okviru globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj” koji u Srbiji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.

    Izvor: Politika

    Podeli
  • Mali: Prosečne zarade rastu brže od inflacije u Srbiji; Minimalac na teret države da se sačuvaju radna mesta

    Mali: Prosečne zarade rastu brže od inflacije u Srbiji; Minimalac na teret države da se sačuvaju radna mesta

    Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je minimalna zarada od 40.020 dinara procentualno njeno najveće povećanje do sada i dodao da će u slučaju pogoršanja krize vlada biti otvorena za nove pregovore o minimalcu sa poslodavcima i sindikatima.

    “Imamo veliko povećanje minimalne zarade sa 35.000 dinara na 40.000 dinara. Teško je naći balans između interesa sindikalaca i poslodavaca”, rekao je Mali za RTS.

    On je naveo da su poslodavci bili protiv povećanja minimalne zarade, jer bi im ona u uslovima krize izazvala ukupan trošak od 41 milijarde dinara, odnosno 350 miliona evra, pa je država preuzela celokupan teret.

    “Ne želimo da dovedemo poslodavce u situaciju da zbog povećanja minimalca otpuštaju radnike. Zato je država celokupan teret povećanja minimalne zarade preuzela na sebe. Od 1. januara ćemo povećati neoporezivi deo zarada sa 19.300 na 21.712 dinara i umanjujemo za jedan procentni poen doprinose za PIO fond na teret poslodavca i tako u poptunosti preuzimamo teret na sebe”, rekao je Mali.

    Naglasio je da država želi time da ocuva životni standard građana i podsetio da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5 odsto, kao i povećanje penzija od devet odsto 1. novembra, a zatim još 12,1 odsto od 1. januara, što je ukupno 20,2 odsto.

    Mali je naveo da je Republički zavod za statistiku objavio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto, što je istorijski najniža nezaposlenost.

    “Kada donosite odluku o minimalnoj zaradi morate da očuvate žvotni standard ljudi, povećate plate, ali i da ne ostanete bez teško stečenih radnih mesta”, naglasio je ministar finansija.

    On je ocenio da kategorije minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade nemaju međusobne veze, jer minimalac služi tome da obaveže poslodavca, ukoliko uđe u finansijske probleme, da isplaćuje najnižu zaradu šest meseci dok ne izađe iz problema.

    Mali je dodao da minimalna zarada “gura” plate naviše, i podsetio da je prosečna zarada u junu bila 633 evra.

    Naglasio je da država brine o životnom standardu građana tako što drži pod kontrolom cene osnovnih namirnica, kao i najniže cene gasa i struje u Evropi.

    “Prosečna inflacija je 11,5 odsto, a projektovana inflacija za narednu godinu je 8,7 odsto što znači da je povećanje minimalnih zarada više od inflacije koju nismo mi izazvali”, istakao je Mali.

    Rekao je da se ceo svet suočava sa najvećom krizom od Drugog svetskog rata i da su veće ekonomije od naše već ušle u recesiju.

    “Ako imamo niske cene struje, gasa, kontrolišemo cene, mi pokazujemo odgovornost prema ljudima. Sa ovim povećanjem idemo stabilno ka cilju od 710 evra prosečne plate naredne godine”, rekao je Mali i dodao kako je spreman, da u slučaju pogoršanja krize ponovo pregovara sa poslodavcima i sindikatima.

    Povoljan kredit od Emirata za refinansiranje starih obaveza

    Ministar finansija rekao je da se Srbija zadužila kod Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) po povoljnim uslovima radi refinasiranja starih obaveza i da to neće povećati javni dug.

    “Mi uzimamo kredit po kamati do tri odsto, a kada bismo ga sada tražili na tržištu kapitala, ako bismo uopšte mogli da ga nađemo, to bi bilo zaduženje s kamatom od 7,5 odsto. U januaru nam dospevaju stari krediti od milijardu evra i hoćemo da ih refinansiramo povoljnim kreditom”, rekao je Mali za RTS.

    Naglasio je da novo zaduženje neće da poveća javni dug, jer se samo jedan kredit zamenjuje drugim i to pod povoljnijim uslovima.

    Mali je rekao da je dug Srbije viši do 30 milijardi evra, dok je dug Nemačke 2.475 milijardi evra i da je učešće našeg duga u BDP-u 54,7 odsto, dok je prosek u EU je skoro 100 odsto.

    “Mi smo tu apsolutno stabilni, nikakav problem nemamo, pogotovo što je ovo treća godina krize, a sve vreme smo isplaćivali pomoć privredi i građanima, a i dalje gradimo 10 autoputeva i svu ostalu infrastrukturu”, rekao je Mali.

    Izvor: RTV

    Podeli
  • SPP počela prikupljanje potipisa podrške za izbore za BNV

    SPP počela prikupljanje potipisa podrške za izbore za BNV

    Stranka pravde i pomirenja počela je danas sa prikupljanjem potpisa podrške za podnošenje liste za izbore za BNV pod nazivom ”Jedinstveno za slobodno vijeće – Stranka pravde i pomirenja – dr Misala Pramenković”. U obraćanju novinaraima Pramenković je istakla da će voditi fer i korektnu kampanju predstavljajući njihov plan onako kako dolikuje, kako je naglasila, autentičnim i ponosnim predstavnicima naroda.

    ”Lista koju ću predvoditi sačinjena je od uglednih građana i građanki, intelektualaca, autentičnih predstavnika bošnjačkog naroda. S’ toga mogu reći da sam ponosna i da se osećam kao prva među jednakima. Kampanju ćemo voditi u fer i korektnim odnosima i ambijentu, predstavljajući naš plan, konstruktivno i onako kako dolikuje autentičnim i ponosnim predstavnicima naroda. U tom smislu želimo da naše vijeće nakon tri decenije bude konačno slobodno”, izjavila je Pramenković.

    S.Lj.

     

    Podeli
  • Mali: Minimalna zarada od 1. januara 40.020 dinara mesečno

    Mali: Minimalna zarada od 1. januara 40.020 dinara mesečno

    Od 1. januara minimalna cena rada u Srbiji biće 230 dinara po satu, odnosno 40.020 dinara mesečno, što je povećanje od 14,3 odsto, objavio je ministar finansija Siniša Mali posle sednice Socijalno ekonomskog saveta.

    Na konferenciji za medije posle sednice SES on je objasnio da je to procentualno gledano najveće povećanje ikada.

    Dodao je da je takva odluka države balans između zahteva sindikata i poslodavaca, kao i nastojanja da se zaštiti standard zaposlenih, ali i da budu sačuvana radna mesta.

    Mali je rekao i da je na taj način očuvan trend povećanja minimalne zarade koja su mnogo veća od inflacije.

    Rekao je da država preuzim na sebe teret troška koji će poslodavci, pa i država kao poslodavac imati zbog povećanja od 41 milijarde dinara godišnje.

    Objasnio je da će dodatno biti rasterećene zarade na teret poslodavca, jer će njihov neoporezivi deo od 19,3 hiljade biti povećan na 21,7 hiljada dinara.

    Dodatno će doprinos za PIO na teret poslodavca biti umanjenjen za jedan procenat.

    “Tako anuliramo povećanje tereta troška koje donosi povećanje minimalca, a kako bismo izbegli otpuštanja zbog povećanja plata”, rekao je ministar.

    Podsetio je da je za pet godina došlo da rasterećenja poslodavaca sa 64 na 60 odsto na ime obaveza na osnovu zarade i kao jedan od rezultat naveo da Srbija sada ima istorijski najnižu stopu nezaposlenost.

    “Šira slika makroekonomske stabilnosti u Srbiji zahteva balansirane odluke. Država uzima ceo teret povećanja minimalca na sebe kroz rasterećenje”, pojasnio je.

    Mali je ocenio da je minimalna cena rada ekonomska, a ne socijalna kategorija i naveo da će pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom biti 81,2 posto.

    “Radićemo da u narednom periodu što pre minimalac dostigne celu korpu”, rekao je on.

    Kao državne prioritete u dramatičnim evropskim i svetskim okolnosti naveo je očuvanje makroekonomske stabilnosti, želju da se očuva svako radno mesto, odnosno da se zaštiti standard građana.

    Mali je istakao da nije rečeno konačno ne predlogu sindikata – socijalnih partnera koji su tražili da se minimalac utvrđuje dva puta godišnje.

    “Nije tačka. Razgovaraćemo. Svi ćemo biti pametniji u januaru nego danas”, poručio je.

    Orbović: Dogovor bio da se iznos minimalca i vrednost korpe izjednače

    Predsednik Savez samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je da su povećanja minimalca svake godine sve veća, ali sve je veća i razlika između minimalca i vrednosti minimalne potrošačke korpe.

    Rekao je da je vrednost korpe sada 50.000 dinara, što je za 15.000 dinara više od minimalca koji je trenutno 35.000 dinara.

    Ocenio je, međutim, da je sastav i takve potrošačke korpe ponižavajući.

    “Vlada Srbije ni poslodavci nisu prihvatili naše predloge. Ostaje da se oni koji primaju minimalac i približno njemu bore za opstanak, egzistenciju i budućnost”, konstatovao je.

    Orbović je podsetio da je još pre nekoliko godina dogovor bio da se iznos minimalca i vrednost korpe izjednače.

    “To se ne dešava. Pitanje je koja će razlika biti do kraja godine. Ne ulazim u razloge”, rekao je on.

    Andrić: Iznos minimalca je nedovoljno prihvatljiv za nas

    Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić ocenila je da ponuda vlade Srbije za novi minimalac nije procentualno beznačajna, ali i da nije dovoljna.

    “Minimalac je na žalost pravilo u velikom broju kompanija, a minimalna korpa je nedovoljna za dostojanstven život tročlane porodice. Iznos minimalca je nedovoljno prihvatljiv za nas, ne rešava probleme o kojima govorimo”, rekla je ona.

    Dodala je da se razgovori sindikata sa vladom i poslodavcima moraju nastaviti i ocenila da će morati ponovo da se reaguje odmah početkom 2023. godine.

    “Moraćemo temu da držimo redovno na sednicama SES. Troškovi će porasti, povećanje će biti anulirano ubrzo”, rekla je Andrićeva.

    Dodala je da će sindikati nastaviti da traže da se o minimalcu razgovara tokom godine.

    “Nismo naišli na razumevanje, da sada bude iznos za period od septembra do decembra, a drugi da bude za narednu godinu. Na svojim telima UGS Nezavisnost će odlučiti o daljim koracima”, odgovorila je na pitanje o protestima.

    Kisić: Dijalog o minimalcu kvalitetan

    Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić u ime privrede zahvalio je Vladi Srbije, predsedniku Vučić, ministarstvu finansija i Narodnoj banci na podršci privredi i poslodavcima tokom krize.

    Rekao je da su se poslodavci složili sa povećanjem minimalca po državnom predlogu.

    “Država to povećanje u najvećem delu pokriva. U masi pokrića, deo preduzeća imaće minus, a na sreću veći deo preduzeća imaće benefit”, rekao je on i dodao da će povećanje minimalca dodatno opteretiti samo slaba preduzeća.

    Ministarka za rad i predsedavajuća SES Darija Kisić ocenila je da je dijalog o minimalcu bio kvalitetan uprkos nekad različitim pogledima.

    Podsetila je da pored minimalca država sprovodi i niz drugih mera za poboljšanje životnog standarda građana.

    Izvor: RTS

    Podeli
  • Izmenjen režim saobraćaja na putu Novi Pazar – Raška zbog radova

    Izmenjen režim saobraćaja na putu Novi Pazar – Raška zbog radova

    Radovi na rekonstrukciji državnog puta IB 22 Beograd – Kraljevo – granica sa Crnom Gorom, na deonici Raška – Novi Pazar počeli su juče i trajaće u narednih 16 meseci u dnevnim terminima od 7 do 19h.

    Tokom izvođenja radova doći će do izmena u odvijanju saobraćaja.  Maksimalna brzina duž cele deonice biće ograničena na 50 km/h, a na pojedinim mestima u rasponu od 10 do 30km/h. Na određenim deonicama saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila, odnosno jednom saobraćajnom trakom i biće regulisan  semaforima.

    Iz preduzeća Novi Pazar – put pozivaju građane koji žive i rade u blizini ove saobraćajnice d aim dostave registarske oznake vozila koja će koristiti tokom trajanja radova, kako bi im obezbedili nesmetanu saobraćajnu komunikaciju.

    S.Lj.

    Podeli