Author: Selma Ljajic

Na svetskim je tržištima dolar prema korpi valuta prošle nedelje oslabio, nakon tri nedelje rasta, pri čemu se kurs evra vratio iznad nivoa od jednog dolara, nakon što je Evropska centralna banka agresivno povećala kamatne stope. Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svjetskih valuta, pao je prošle nedelje 0,5 posto, na 108,96 bodova, piše See Biz.

Pritom je dolar prema evropskoj valuti oslabio 0,8 posto, pa je cena evra dosegnula 1,0045 dolara.

No, kurs dolara porastao je prema japanskoj valuti, za 1,7 posto, na 142,50 jena, blizu najvišeg nivoa u 24 godine.

Početkom nedelje dolarov indeks dosegnuo je novi najviši nivo u 20 godina, više od 110 bodova, jer čelnici američke centralne banke nimalo ne popuštaju u oštroj retorici o suzbijanju inflacije.

Predsednik Feda Jerome Powell ponovio je prošle nedelje da je Fed ‘snažno predan’ tome da suzbije inflaciju i da će nastaviti zaoštravati monetarnu politiku dok taj cilj ne postigne.

Charles Ewans, predsednik ogranka Feda u Chicagu, podržao je Powella kazavši da je obuzdavanje inflacije prioritet.

Stoga je sasvim jasno da će Fed nastaviti agresivno povećavati kamatne stope kako bi suzbio inflaciju, koja se kreće oko najviših nivoa u više od 40 godina.

Fed od marta podiže kamate, a dodatno će ih povećati i na dvodnevnoj sednici 20. i 21. septembra.

Očekuje se novo, treće u nizu, povećanje za 0,75 postotnih bodova, u raspon od 3 do 3,25 posto.

Procenjuje se, takođe, da bi do kraja godine kamate mogle iznositi 3,7 posto, a do marta iduće godine i 4 posto.

Japanska valuta pod pritiskom

S druge strane, japanska centralna banka još će neko vreme voditi potscajnu monetarnu politiku zbog slabosti privrede, a to joj omogućuje i relativno niska inflacija.

Zbog toga se kurs dolara u jednom trenutku probio i iznad 144 jena, po prvi put nakon 24 godine.

No, nakon što su japanske vlasti zapretile intervencijom na valutnom tržištu, kurs dolara skliznuo je krajem nedelje ispod nivoa od 143 jena.

Evro ojačao nakon povećanja kamata ECB-a

Evro je, pak, ojačao, pa se njegov kurs vratio iznad razine od jednog dolara, nakon što je Evropska ccentralna banka (ECB) povećala kamatne stope za agresivnih 0,75 postotnih bodova.

Nakon povećanja kamatnih stopa u julu za pola postotnog boda, ECB je u četvrtak podigao kamatnu stopu na prekonoćne depozite banaka s nula na 0,75 posto.

Kamatna stopa za refinansiranje banaka podignuta je, pak, s 0,5 na 1,25 posto, najviši nivo od 2011. godine, a kamatna stopa za prekonoćne pozajmice banaka s 0,75 na 1,5 posto.

A kako se inflacija u evrozoni kreće na rekordnim nivoima, iznad 9 posto, ECB je najavila i daljnja povećanja kamata, premda tom bloku zbog energetske krize preti recesija.

„Na idućih nekoliko sastanaka Upravno veće očekuje daljnje povećanje kamatnih stopa kako bi prigušilo potražnju i zaštitilo se od rizika trajnog povećanja inflacijskih očekivanja”, navedeno je u saopštenju ECB-a.

Izvor: Blic

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ministar finansija Siniša Mali potpisao sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kojim Srbija dobija milijardu dolara, sa svega tri odsto kamate.

„Nama u januaru dospevaju obaveze starih kredita koje moramo da vraćamo, a moramo da kupujemo mnogo gasa i električne energije“, rekao je Vučić i dodao da tim novcem država obezbeđuje punu likvidnost i solventnost.

Vučić je tokom posete Abu Dabiju četiri sata proveo sa šeikom Muhamedom bin Zajedom, razgovarajući o potencijalnim ulaganjima Emirata u Srbiju, ali i o energetskoj krizi.

„On je blizak prijatelj sa Emanuelom Makronom, a za šest dana mu dolazi u posetu Šolc“, istakao je predsednik Srbije, napominjući da je šeik Bin Zajed jedan od najmoćnijih ljudi sveta, koji poštuje Srbiju. Prema njegovim rečima, kada je Srbiji teško, uvek se može osloniti na Emirate.

Izvor: Danas

 

Ukoliko se u ovom periodu nabavlja ogrev, skuplji je za 3.000 dinara po kubiku nego proletos, a prosečnom domaćinstvu potrebno je oko pet kubika.

Drva za ogrev ima u ponudi, ali za one koji imaju da plate, jer cena kubika ide i do 12.000 dinara!

U aprilu je prostorni metar koštao oko 9.000 dinara, a pre pandemije 4.500 do 5.000 dinara. Oni koji se nisu obezbedili na vreme sad se hvataju za glavu, jer ovo je poslednja šansa da se pripreme za hladnije dane, koji samo što nisu počeli.

Posebno su zabrinuti oni koji zbog uslova življenja kupuju već iscepana drva, čija je cena za paletu na kojoj je jedan i po prostorni metar sada i 22.000 dinara, piše Kurir.

• Cene ogreva Pelet – 38.000 dinara za tonu
• Cepana drva – 22.000 dinara za paletu na kojoj je 1,5 prostorni metar drva
• Metar drva- od 9.500 do 12.000 dinara
• Ugalj – od 13.000 do 22.500 po toni

Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta, za Kurir kaže da je cena drva znatno veće nego proletos, kada je i Kurir upozoravao građane da je pravo vreme da se obezbede za zimu.

– Jedno domaćinstvo troši između četiri i pet metara drva po grejnoj sezoni. Cena za metarsko drvo sad je veća za tri hiljade dinara u odnosu na proleće. Oni kojima treba, na primer, četiri metra drva sada plaćaju 100 evra više nego što bi dali da su se obezbedili na vreme. Najveći benefit i u ovom poskupljenju svakako imaju trgovci, a oni bezobrazni sada zadovoljno trljaju ruke – ističe Glavonjić.

Inače, na oglasima smo naišli na basnoslovno visoke cene cepanih drva na paleti visine 1,8 metara. One idu i do 22.000 dinara s prevozom, a neki prodaju za 19.000, ali bez transporta.

– Cepano drvo na paleti oduvek je najskuplje, ali potrošač onda ne mora sam da cepa ili da plati nekoga ko će to uraditi za njega. I ta cena je skočila, baš kao i cena za prostorni metar. Cene trenutno miruju, ali je pitanje dokle. Te cene mogu i da skoče ukoliko krene velika potražnja tokom septembra ili oktobra. Ipak, verovatno većih turbulencija neće biti jer je oko 50 odsto građana obezbedilo svoj ogrev, ali nije isključeno da će i ovu situaciju pojedini bezobrazni trgovci iskoristiti – rekao je Glavonjić i dodao da je savet da se uvek na proleće misli o narednoj zimi, jer su cene ogreva tada niže.

Prodavci prevaranti Kupiš 10, a dobiješ osam kubika Inženjer šumarstva Dragić Tomić iz organizacije Ekošum ranije je za medije rekao kako prodavci iz kolubarskog kraja, gde je dosta šuma u privatnom vlasništvu, najviše zarađuju krađom: – Što su cepanice sitnije, lakše ih je izukrštati tako da unutra ostanu šupljine. Tražite da ih slože i izmere pred vama i potvrdu o poreklu, jer ako nemate taj papir, policija može da vam ih oduzme. Šema je razrađena, natovare kamion ili traktorsku prikolicu i drva izukrštaju tako da dole ostanu praznine. Kupac placa vazduh. Što je drvo sitnije, krađa je veća. Često se kupi 10 kubika, a ispostavi se da ima osam.

Cena palete cepanog bukovog ogrevnog drveta 2020. godine, kada je već uveliko bila proglašena pandemija koronavirusa, iznosila je 12.500 dinara, a sada je negde i do 10.000 dinara viša.

Izvor: Blic

Upravno veće Evropske centralne banke (ECB) povećalo je kamatne stope prvi put u 11 godina i verovatno će nastaviti s povećavanjem u sledećim mesecima, saopštila je ta institucija.

ECB je, kako se navodi, centralna banka za eVro i glavni zadatak je održanje stabilnosti cena. Kada je rast cena u ekonomiji prebrz, odnosno kada je inflacija previsoka, veće kamatne stope doprinose vraćanju inflacije na ciljani nivo od 2 odsto u srednjoročnom razdoblju.

Visoka inflacija stvara pritisak, mnogi se brinu da će potrajati. Pratimo ta tzv. inflacijska očekivanja i povećali smo kamatne stope kako bismo pokazali da nećemo dopustiti da inflacija ostane viša od 2 odsto. Time doprinosimo održavanju umerenih inflacijskih očekivanja, objavljeno je na sajtu ECB.

Šta su kamatne stope?

Kamatne stope trošak su pozajmljivanja novca i zato se katkad kaže da su »cena novca«.

Želite li da vam banka odobri kredit, prvo morate postići dogovor o kamatnoj stopi, koja je obično godišnja stopa. Uzmimo kao primer da ste pozajmili 10.000 evra po godišnjoj stopi od 3 odsto. To znači da ćete banci, osim otplate kredita, platiti 300 evra godišnje. Kamatna stopa u suštini je ono što banka naplaćuje za pozajmljivanje novca.

Kamatne stope primenjuju se i na štednju: kamate su novac koji banka plaća za štednju, tj. za »pozajmljivanje« novca od vas. Uzmimo kao primjer da ste položili 1.000 evra na štedni račun po godišnjoj stopi od 2 odsto. Na kraju godine dobit ćete kamatu u iznosu od 20 evra.

Šta utiče na kretanje kamatnih stopa?

Kretanje kamatnih stopa koje banke nude pojedincima i preduzećima obično je usklađeno s kretanjem stopa koje određuje ESB, ali na njega utiču i drugi faktori. U tržišnoj ekonomiji, kakvo je ono u eurozoni, na stope utiče i ponuda kredita i potražnja za njima. Drugim rečima, na njih utiče koliko preduzeća i pojedinci žele da troše i ulagati te koliko je kredita dostupno.

Po tome su krediti slični drugim proizvodima i uslugama. Na primer, ako mnogi žele kupiti hleb, a nema ga dovoljno, cene će porasti.

Isto vredi za kamatne stope: kada preduzeća i pojedinci žele da troše i ulažu, ali ne mogu jednostavno podignuti dovoljno kredita, kamatne stope rastu zato što je dostupno manje kredita. Drugim rečima, pozajmljivanje poskupljuje. U suprotnom slučaju, kada je u bankama mnogo štednje i u ekonomiji mnogo novca, koji se obično naziva likvidnošću, stope su uglavnom niske.

Koja je uloga ECB‑a?

ECB je centralna banka za evro. Ne određujemo kamatne stope koje plaćate na kredit ni one koje vam banka plaća na depozit, ali utičemo na njih.

ECB određuje tzv. ključne kamatne stope, koje su instrument monetarne politike. To su stope koje nudimo bankama koje žele od nas da pozajmljuju i za elektronski novac koji kod nas drže preko noći.

Kada promenimo ključne kamatne stope, to se, u većoj ili manjoj meri, odrazi na celu ekonomiju, uključujući bankovne kredite, tržišne kredite, hipoteke, kamatne stope na štednju u bankama te na druge investicione instrumente.

Upravno veće ECB‑a obično donosi odluke o tim ključnim kamatnim stopama svakih šest sedmica.

Kako ključne kamatne stope utiču na inflaciju?

Obično ako je inflacija previsoka zato što je potražnja prevelika, a dobara i usluga je premalo, možemo povećati stope kako bi krediti poskupeli. Time se smiruje ekonomska aktivnost te smanjuju inflaciona očekivanja i sama inflacija, prenosi Investitor.me.

Ako je inflacija preniska, što je dugo bila, možemo smanjiti stope kako bi krediti postali jeftiniji, čime podstičemo ulaganje i potražnju.

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu suočavamo se sa situacijom u kojoj je inflacija previsoka, a ekonomski rast se usporava. Zbog rata su znatno porasle cene, posebno cene energije i hrane. Osim toga, mnogim preduzećima je teže doći do materijala, rezervnih delova i radnika koji su im potrebni za proizvodnju, što otežava rešavanje problema koje je prouzrokovala pandemija.

Povećanje kamatnih stopa nije dovoljno da se reše svi ti problemi. Povećanjem kamatnih stopa ne možemo smanjiti cenu uvezene energije, napuniti prazne police u supermarketima ni snabdeti proizvođače automobila poluvodičima.

Višim kamatnim stopama se održavaju umerena inflacijska očekivanja. Ako pojedinci i preduzeća misle da će visoka inflacija potrajati, radnici će verojatno tražiti veće plate a poslodavci bi mogli povećati cene. O tome se često govori kao o spirali rasta plata i cijena. Kako bismo spriječili takvu spiralu, nastavićemo sa povećavanjem kamatnih stopa, zbog čega će krediti poskupjeti, a štednja će biti bolje nagrađena.

Pobrinućemo se da uverimo preduzeća, radnike i ulagače da će se inflacija vratiti na nivo od 2 odsto u srednjoročnom periodu. Nećemo dopustiti da se inflaciona očekivanja o višoj inflaciji ustale, poručuju iz ECB-a.

Izvor: Blic