Predsednik nemačkog energetskog regulatora, Klaus Miler, upozorio je da će Nemačka ostati bez gasa za manje od tri meseca ukoliko Rusija potpuno prekine isporuke, piše britanski Telegraf.
Čak i ukoliko Nemačka ispuni svoj cilj i popuni zalihe gasa u skladištima na 95 odsto do novembra, one bi trajale samo oko 2,5 meseca u slučaju potpune obustave dotoka iz Rusije, rekao je Miler, predsednik Federalne agencije za energetske mreže.
“Malo smo brži nego što smo predviđali u smislu punjenja skladišta, ali to ne znači da možemo da se opustimo… Ne mogu da obećam da će svi skladišni kapaciteti u Nemačkoj biti popunjeni 95 posto u novembru, čak i pod uslovom da odnos ponude i potražnje bude dobar. U najboljem slučaju, tri četvrtine skladišta će ispuniti cilj, izjavio je Miler za agenciju “Blumberg”, dodaje britanski list.
Popunjenost skladišta iznosi trenutno 77 procenata, pri čemu je taj nivo dostignut dve nedelje pre roka. Međutim, strahovanja da će se nemačka energetska kriza produbiti navela su Milera da upozori na moguću racionalizaciju energije ove zime, navodi se u tekstu.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo je danas prvi od dva sastanka sa predstavnicima svih nacionalnih manjina, posvećen informativnoj i segmentiranoj kampanji za pristupanje popisu stanovništva, koji će biti obavljen od 1. do 31. oktobra.
Današnjem sastanku prisustvuju predstavnici 11 od 23 manjine.
Ministarstvo je, kako je podsetila resorna ministarka Gordana Čomić u susret Popisu stanovništva, “prvom pravom evropskom”, pokrenulo kamapanje “Svi mi zajedno činimo Srbiju” i “Slobodno se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti”.
“Želimo da Nacionalni saveti omoguće dobru informaciju svim pripadnicima nacionalnih manjina, da im pošaljemo jasnu porku da se popis obavlja na njihovom maternjem jeziku sa popisivačem iz njihove sredine, da nisu potrebne lične karte, ni pasoši, da možete da kažete ko je sve u domaćinstvu iako nije tu, kao i u susednoj kući ako su privremeno odsutni”, rekla je Čomić Tanjugu.
Cilj je, kako navodi, da u skladu sa evropskom statistikom i pravilima i integrisani u evropski statistički prostor pokažemo da svi zajedno činimo Srbiju i većinski narodi i dagocene manjinske zajednice.
“To nisu brojke već osnov za manjinske politike, finansiranje, za bilo kakve zahteve koje zajednice imaju prema ministarstvu”, rekla je Čomić i dodala da se taj prvi pravi evropski popis zbog pandemije održava sa kašnjenjem od skoro dve godine, kao i da ga finansira EU.
U Srbiji, navodi, postoje 23 nacionane manjine i popis je omogućen na svim jezicima kao i formulari, a kampanja na 13 zvaničnih jezika.
“Nije svejedno kada pravite politike da li je Roma 140.000 ili 300.000 da li je Rusina 15.000 ili 22.000, nije svejedno koliko ima ljudi da bi znali da planirate, šta hoćete da bude bolji kvalitet života tih ljudi, kakva je infrastruktura obrazovanja, informisanja, upotrebe službenog jezika i da li svi pripadnici maninja vidljivo imaju ostvareno to pravo”, navela je ona.
Kako kaže Čomić, brojke su važne, između ostalog i zbog predstojećih izbora za Nacionalne savete.
Prvi preliminarni nezvanični podaci popisa biće u januaru 2023. a u junu možda nezvanočni segmentirani podaci, rekla je ministarka i dodala da će izbori za Nacionalne savete ove jeseni biti održani po prošlom popisu, a tek 2026. po podacima sa popisa 2022.
Danas radionici prusustvuju predstavnici nacionalnih saveta mađarske, rusinske, romske, bošnjacke, grčke, egipatske, nemačke, češke, aškalijske, poljske nacionalne manjine, kao i Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Srbije
Predsednik Nacionalnog saveta egipatske nacionalne manjine Emin Zejnulahu, naglasio je za Tanjug da je popis važan i da bi se utvrdio stvaran broj Egipćana kojih je između 10.000 i 15.000, da ih ne bude 2.800, kao na poslednjem kada su neki upisani kao Bošnjaci, Romi, Albanci.
Predstavnik mađarske nacionalne manine Jane Hajnal ocenio je popis kao višestruko veoma važan i izrazio nadu da Mađara neće biti manje nego na prošlom popisu, da ih je po popisima bilo i 292.000.
Ocenio je da su iz tog ugla gledano sve manjine u teškoj situaciji.
“Sreća je da živimo u državi gde Ustav grantuje stečena prava”, rekao je Hajnal Tanjugu i dodao da je bitno za Mađare da održe i očuvaju infrastrukturu u kulturi, obrazovanju, upotrebi jezika i u medijima.
Predsednik Nacionanog saveta Roma Dalibor Nakić naveo je da u Srbiji zvanično ima 147.000 Roma, ali po procenama ih ima i oko 600.000.
“Istina je negde između. Očekujemo da se pokaže realna slika i da se što više Roma slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti, što je važno i zbog soicijalnih politika koje će vlada definisati, jer ona ne može biti ista ako nas je 2,1 odsto ili ako se ispostavi znatno više”, naveo je Nakić.
Podsetio je da su u odnosu na prethodni međupopisni period zabeležili najveći rast od čak 33 odsto.
“Ocekujemo da se taj trend nastavi i da to popis pokaže”, naveo je Nakić za Tanjug.
Cena građevinskog materijala nastavlja da pada. Istim trendom je krenulo i dodeljivanje građevinskih dozvola koje su u junu smanjenje do 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Iako su očekivanja građana da bi ovo mogao da bude početak pada cena nekretnina, stručnjaci ističu da do toga neće doći. Razlog tome je kako kažu i dalje visoka potražnja koja zapravo diktira cenu, pa zbog manjka novogradnje trenutno je velika navala na stare stanove.
“To se u teoriji zove fleksibilna i nefleksibilna tražnja. Jer kada se smanji količina gradnje ne može toliko da se smanji potražnja, ona ostaje ista. Ko kupuju on je odlučio da kupi, e sada on ima manju ponudu jer je usporila novogradnja, pa tako sada imamo tendenciju da skaču cene stare gradnje. Dakle, čiinjenica je da cene i dalje imaju uzlazni trend iako se manje gradi, i ostaje ista tražnja”, kaže za Blic Milić Đoković, licencirani procenitelj.
On objašnjava da to što je pojeftinio građevinski materijal ni ne može mnogo da utiče na cenu jer materijal u cenu kvadrata ulazi oko 10, 20 odsto. Kako kaže grubi građevinski radovi iznose oko 35 odsto, tako da to nikako ne može znatno da obori cenu kvadrata nekretnine.
Građevinski materijali jeftiniji
Prema podacima sajta trejdingekonomiks, koji prati kretanja robe, valuta i akcija na velikim svetskim berzama cene građevinskog materijala u predhodnih pet meseci su znatno opale. Gvožđe je sada dostiglo cenu od 109,50 dolara po toni, dok je pet meseci ranije koštalo 152,63 dolara. Znatno je pojeftinio čelik, i sa 5.294,3 dolara po toni, koliko je iznosio u aprilu, sada košta 4.142 dolara. Bakar je sa 4.5287 od aprila, došao sada na 3.6275 dolara po toni.
Da ovo pojeftinjenje neće uticati na smanjenje cene kvadrata, slaže se i izvođač radova Dejan Milenković, koji objašnjava da je jako teško sada naći slobodan stan jer se manje gradi, a tražnja je i dalje ista.
“To što je materijal malo pojeftinio neće uticati na cenu jer potražnja je i dalje ista. Ljudi i dalje masvno traže da kupe stanove, iako su cene kvadrata svuda poskupele. Sa druge strane imamo i da su dnevnice građevinskih majstora poslednjih meseci znatno skočile”, kaže Milenković.
Građevinske dozvole smanjene za 10 odsto
Izdavanje građevinskih dozvola u odnosu na predhodnu godinu smanjeno je oko 10 odsto.
U junu mesecu 2022. izdato je 2.187 građevinskih dozvola, što predstavlja smanjenje od 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja dozvola izdatih u junu, 78,1 odsto dozvola odnosi se na zgrade, a 21,9 odsto na ostale građevine.
Ako se posmatraju samo zgrade, 79,0 odsto dozvola izdato je za stambene, a 21,0 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (75,4 odsto), piše Republički zavod za statistiku.
Ova statistika, imajući u vidu i ad građevinskog materijala otvorila je pitanja pitanje da li to pada građevinska aktivnost, i kako će se to odraziti na cene na tržištu?
Uprkos ovoj statistici stručnjaci su mišljenja da promene cene kvadrata trenutno na tržištu nema, ali su potvrdili da je tačno da je gradnja stanova smanjena.
“Gradnja je smanjena, i to se vidi. Jako je teško sad pronaći nov stan za kupovinu. Osim što je stopirana gradnja, tome je doprinela i navala Rusa i Ukrajinaca na naše nekretnine koji su bili spremni da plate svaku cenu, tako da su oni dosta pokupovali”, kaže izvođač radova Dejan Milenković.
Nakon julskih 12,8 odsto, inflacija će vrhunac dostići u septembru i tada će iznositi 14 odsto, rečeno je na predstavljanju avgustovskog Izveštaja o inflaciji, nakon čega bi trebalo postepeno da opada.
Na ciljani nivo između 1,5 i 4,5 odsto inflacija bi trebalo da se vrati krajem prve polovine 2024. godine.
Prema rečima guvernera NBS Jorgovanke Tabaković od maja do danas obistinili su se ključni rizici iz međunarodnog okruženja.
„Rat u Ukrajini se pojačao i cene energenata su porasle sa već visokog nivoa. Isporuke gasa iz Rusije u Evropu su smanjene što je doprinelo povećanju cena gasa. Imamo da dve od tri najveće svetske ekonomije, SAD i evrozona ulaze u recesiju, što uzrokuje volatilnost na međunarodnim finansijskim tržištima i na spremnost za investiranje. Drugi rizik je poljoprivredna sezona. Umesto prosečne godine kako smo predviđali projekcijom verovatno ćemo se drugu godinu za redom suočiti sa sušom koja će najviše pogoditi kukuruz, suncokret, soju i povrće“, objasnila je Tabaković.
Inflacija u većini zemalja je iznad očekivanja. U SAD je na najvišem nivou poslednje četiri decenije, a u evrozoni od njenog osnivanja.
„Centralne banke nastavljaju da revidiraju naviše projekcije inflacije, ali većina njih očekuje smirivanje situacije u narendom periodu pre svega na tržištima primarnih proizvoda“, istakla je Tabaković.
Ona je ocenila da se bazna inflacija, kada se isključe cene hrane, duvana, alkohola i energije, sa 7,5 odsto kreće u skladu sa očekivanjima ističući da je stabilan kurs glavna kočnica većeg rasta inflacije.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Pazaru uhapsili su dvadesetdvogodišnjeg Z. Ć. iz Tutina, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, kao i tridesetjednogodišnjeg M. A. , državljanina Sirije, osumnjičenog za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.
Z. Ć. se sumnjiči da je u Tutinu prodao dve kesice sa manjom količinom marihuane M. A. kod koga je droga i pronađena.
Takođe, policija je, u jednom žbunu, pronašla teglu i pet kesica sa oko 114,2 grama marihuane koju je, kako se sumnja, Z. Ć. tu skrivao.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru, njima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni tužilaštvu.
