Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Američki lekari ponovo u Novom Pazaru

    Američki lekari ponovo u Novom Pazaru

    Direktor Opšte bolnice dr Meho Mahmutović sastao se sa timom američkih lekara, sa kojima je pre četiri godine uspostavljena saradnja. Eminentni stručnjači različitih grana medicine iz Amerike povremeno su boravili u Novom Pazaru u predhodnom periodu, kako bi mladim lekarima iz ovog grada preneli svoja iskustva i omogućili im edukaciju u Americi.

    Eminentni stručnjaci različitih grana medicine iz Amerike nakon sastanka sa direktorom Opšte bolnice dr Mehom Mahmutovićem izrazili su zadovoljstvo što su ponovo u ovom gradu, čiji su stanovnici, kako su naglasili, uspeli da sačuvaju zdravlje posle korona pandemije.

    ”Mi smo američki tim doktora koji je peti ili šesti put u Novom Pazaru. Zadovoljstvo nam je što smo ovde, u društvu dr Mahmutovića koji je odličan lekar i vođa ove bolnoice. Imam mnogo doktora iz Amerike koji dolaze s nama u drugu državu, koji vole da dođu ovde da pomognu Novom Pazaru, bilo odakle da su”, izjavio je specijalista interne medicine dr Edrju Senders.

    ”Sjajno je vratiti se u Novi Pazar. Imamo veliko poštovanje za ovaj grad. Bili smo ovde pre dve i po  godine, pre pandemije korona virusa. Ponosni smo što smo se vratili i što su Novopazarci sačuvali zdravlje posle korone”, rekao je kardiolog dr Stiven Klajn.

    Direktor Opšte bolnice dr Meho Mahmutović je naglasio da je jedan od glavnih ciljeva uspostavljene saradnje što  mlade doktore iz Novog Pazara možemo uputiti na edukaciju kod kolega u Americi.

    ”Ove posete su pod pokroviteljstvom našeg prijatelja Endrjua Sendersa koji je doveo na desetine lekara iz Amerike.  Naizmenično su dolazile ekipe kardiologa, internista, radiologa, hematologa i mnogih drugih specijalnosti. Radili bi, družili se sa našim doktorima, neka njihova iskustva prenosili nama, ali najvažnije od svega je što su oni naši veliki prijatelji i podrška”, izjavio je dr Mahmutović.

    S.Lj.

    Podeli
  • Aprilski sneg na Dan grada

    Aprilski sneg na Dan grada

    Oblačan i kišovit dan u Srbiji, na planinama sneg. Prestanak padavina i razvedravanje se očekuju poslepodne, a temperatura će se kretati do 14 stepeni.

    Najniža temperatura od 1 do 5 stepeni, a najviša dnevna od 7 do 14 stepeni.

    U Novom Pazaru oblačno i sveže sa snegom. Jutarnja temperatura -2, maksimalna dnevna oko 9 stepeni.

    Od četvrtka toplije, sa najvišom dnevnom temperaturom do 19 stepeni.

    S.Lj.

     

    Podeli
  • Sarajlije domaćini u Novom Pazaru

    Sarajlije domaćini u Novom Pazaru

    Udruženje “dobro.ba” iz Sarajeva organizovalo je, prvi put iftar van granica Bosne i Hercegovine. Sarajlije su ove subote bili domaćini u Novom Pazaru.

    Cilj je uspostavljanje intenzivnije saradnje, međusobno upoznavanje, ali i stvaranje baze podataka o znamenitim Bošnjacima, udruženjima i organizacijama.

    Na zajednički iftar pozvali su sve ljude koji učestvuju u razvoju zajednice. Tu su bili predstavnici lokalne samouprave, bošnjačkih partija, Bošnjačkog nacionalnog vijeća, humanitarnih organizacija i pojedinaca, te predstavnici civilnog sektora i medija. Prisustvovali su i većnici Kantona Sarajevo zaduženi za sport, kulturu i međunarodnu saradnju.

    S.Lj.

    Podeli
  • Svetska banka: Zbog rata u Ukrajini u Srbiji zabrinjava energetska zavisnost

    Svetska banka: Zbog rata u Ukrajini u Srbiji zabrinjava energetska zavisnost

    Zvaničnica Svetske banke zadužena za Evropu i Centralnu Aziju Asli Demirguč Kunt ocenila je danas da će posledice rata u Ukrajini izazvati ekonomsku katastrofu u Ukrajinu i Rusiji, a uticaće na Zapadni Balkan, dok u Srbiji najviše zabrinjava energetska zavisnost.

    „Najveća briga je očigledno energetska zavisnost. Srbija se u potpunosti oslanja na Rusiju u snabdevanju prirodnim gasom. Međutim, u Srbiji postoje skladišni kapaciteti i to bi trebalo da pomogne u ublažavanju posledica usporavanja protoka gasa“, rekla je ona za Glas Amerike (Voice of America – VoA) Prema njenim rečima, ako trenutna sitacija bude dugo trajala ili se pogorša, onda bi to izazvalo skok cena i moglo bi dovesti do industrijskih ograničenja i to je povod za zabrinutost.

    „Dugoročno gledano, postoje i drugi izazovi s kojima se srpska privreda suočava da bi promovisala brži rast. To se odnosi na potencijalne zastoje u privatnim investicijama. Neke od tih zabrinutosti povezane su sa pogoršanjem uprave, nedostatkom infrastrukture, obrazovnim sektorom koji treba reformisati jer postoje neusklađenosti u onome što se predaje i potrebama na tržištu rada“, ocenila je zvaničnica Svetske banke.

    Ona je rekla da ukoliko se rast cena energenata odrazi na energetske tarife za domaćinstva, što bi nesrazmerno pogodilo siromašne, predviđa se da će inflacija dostići oko sedam odsto u 2022. godini, što je porast u odnosu na četiri odsto 2021.

    Asli Demirguč Kunt je dodala da je rizik povezan sa onim što se dešava sa uvozom iz Rusije.

    “Ako bude postojala potpuna zabrana, očigledno bismo mogli da vidimo brže skokove cena energije što bi zatim dovelo do rasta inflacije”, smatra zvaničnica.

    Prema njenim rečima, procenjuje se da će rast inflacije u Srbiji u 2022. godini biti 3,2 odsto, što je manje od polovine tempa rasta 2021, a rat i sankcije će se preliti na privredu kroz izvoz, direktne strane investicije, doznake i prihode od turizma.

    Ona je dodala da je njena procena zasnovana “na pretpostavci da će se rat u Ukrajini nastaviti u bliskoj budućnosti, da će sankcije protiv Rusije ostati na snazi”.

    Izvor: Nova S

    Foto: Ministarstvo zastite zivotne sredine

    Podeli
  • Investitori ne napuštaju Srbiju

    Investitori ne napuštaju Srbiju

    Pritisci na Srbiju zbog principijelnog stava oko krize u Ukrajini i neuvođenja sankcija Rusiji koji se odnose na ekonomiju, uslovili su i nagađanja i nezvanične informacije da bi nemački investitori, koji zapošljavaju oko 77.000 radnika, mogli da dignu sidro. Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić ističe za RTS da to nije tačno i da kompanije koje posluju u Srbiji ne planiraju da odu.

    Prošlo je više od dve decenije od prve nemačke investicije u Srbiju. Nemačka je i dalje jedan od vodećih investitora i spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Trenutno postoji preko 900 kompanija gde je udeo nemačkog kapitala preko 50% i tu spadaju i registrovani preduzetnici, piše RTS.

    Neki mediji su, pozivajući se na neimenovane izvore u nemačkom ministarstvu privrede, objavili da bi zbog, kako je to formulisano, “nejasnog stava Srbije prema krizi u Ukrajini”, moglo da dođe do povlačenja nemačkih investicija. To bi značilo i gubitak 40.000 radnih mesta, a to bi, kako je ocenjeno, bio samo početak, jer bi nemački primer sledile i druge zemlje.

    – Prema našim saznanjima i genaralno prema našem stavu, to nije tačno i kompanije koje posluju u Srbiji ne planiraju to da urade – naglasio je Milan Grujić, predsednik Nemačko-srpske privredne komore.

    Kaže i da su sproveli anketu, gde su jasno među članstvom postavili to pitanje. Pored generalnog stava da postoji uticaj na poslovanje, procena je, naglašava, da to trenutno nije uopšte aktuelno, niti nešto o čemu se razmišlja.

    Kao dokaz da nije tačno ni da su neke kompanije zamrzle palanirani dolazak u Srbiju, Grujić ističe i činjenicu da kompanije kao što su MTU, Hansgrohe, Bizerba i Kontinental i dalje nastavljaju s izgradnjom svojih objekata.

    Potvrdio je da u Komori nedeljno i dalje dobijaju nekoliko upita kompanija, i većih i manjih, koje su zainteresovane da se upoznaju s okolnostima u Srbiji i najavljuju svoj dolazak kako bi se upoznali s uslovima poslovanja.

    Grujić je posebno istakao da nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju preko 77.000 radnika.

    – Leoni iz Prokuplja ima 13.000 zaposlenih, a prema našim saznanjima oni planiraju da zapošljavaju još radnika. Pomenuću i najveću nemačku investiciju kompaniju Štada i velike grinfild investicije u koje spada i CTF, kompanija Brose – rekao je Grujić.

    Ukazao je da je strategija svih velikih kompanija koje su došle u Srbiju da regionalno jačaju svoj lanac dobavljača i da na taj način obezbede i svoju perspektivu. U tom pravcu su, dodaje, i sve aktivnosti da se i manje i srednje kompanije dovedu u Srbiju i da aktivno učestvuju u poslovanju

    Dodao je i da svaka kompanija koja se suočava s globalnim problemima, prilagođava svoje planove i plan razvoja i da se radi intenzivnija procena rizika, nego ranije.

    – U proteklih 20 godina kompanije iz Nemačke su investirale oko 3,6 mlrd EUR u Srbiju, vidi se i da je i pre pandemije intenzitete i atraktivnost Srbije prepoznata – precizirao je Grujić.

    Objašnjava da državni podsticaji jesu praksa svih zemalja u regionu, pa čak i najrazvijenijih, kao i same Nemačke.

    – Ono što nas izdvaja od drugih, to je uredba i jedan izuzetno transparentan proces, podrška države koja je direktno uključena na svim nivoima u podršci stranim investitorima. Takođe, ono što nas izdvaja je kvalifikovana radna snaga. U nekim državama resursi su iskorišćeni a kod nas još uvek postoji taj potencijal – ocenio je Grujić.

    Izvor: Blic

    FOTO: SHUTTERSTOCK

    Podeli