Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Američki i dva ruska kosmonauta zajedno napustili MSS

    Američki i dva ruska kosmonauta zajedno napustili MSS

    Američki i dva ruska kosmonauta zajedno su danas napustili Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS) u kapsuli Sojuz, i vraćaju se na Zemlju, prenosi Rojters.

    “Ruska kapsula Sojuz MS-19 u kojoj se nalaze NASA astronaut Mark Vande Hei i njegove ruske kolege Anton Škaplerov i Petar Dubrov uspešno se odvojila od MSS i trebalo bi da padobranom da se spusti u centralni Kazahstan danas oko podne”, saopštila je ruska svemirska agencija Roskosmos.

    Zajednički američko-ruski povratni let sa Međunarodne svemirske stanice izazvao je pojačano interesovanje u javnosti, zbog eskalacije sukoba između Moskve i Vašingtona u vezi ruske invazije na Ukrajinu, i mogućnosti da se ona prelije na dugogodišnju saradnju SAD i Rusije u svemiru, navodi Rojters.

    “Američki astronaut Mark Vande Hei će se 30. marta vratiti nazad u svemirskom brodu ‘Sojuz MS-19’ sa ruskim državljanima Antonom Škaplerovom i Petrom Dubrovom. Roskosmos nikada nikome nije dozvolio da sumnja u njegovu pouzdanost kao partnera”, objavila je ranije pres služba Roskosmosa u odgovoru na navode nekih američkih medija da bi Rusija mogla da ostavi astronauta NASA u svemiru.

    Izvor: RTV

    Foto: EPA-EFE/VIRGIN GALACTIC

    Podeli
  • APR: Dostavljanje finansijskih izveštaja do sutra u ponoć

    APR: Dostavljanje finansijskih izveštaja do sutra u ponoć

    U četvrtak u ponoć ističe rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2021. godinu sa bilansnim datumom 31. decembar, podsetila je Agencija za privredne registre (APR).

    Obavezu dostavljanja izveštaja po Zakonu o računovodstvu do juče je ispunilo oko 190.000 pravnih lica i preduzetnika, a u APR-u očekuju se još oko 90.000 izveštaja.

    APR je za četvrtak obezbedio dežurstva do ponoći kako bi obveznicima bila pružena pomoć.

    Zaposleni u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku te Agencije pružaće stručnu pomoć u vezi sastavljanja i dostavljanja finansijskih izveštaja, kao i tehničku podršku obveznicima koji će raditi u informacionom sistemu.

    Kontakt putem telefona biće moguć do 15 sati, a posle toga samo putem i-mejla.

    APR podseća da su na njihovoj internet stranici u okviru Registra finansijskih izveštaja, objavljene sve relevantne informacije, odnosno instrukcije u vezi sa dostavljanjem redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja.

    Izvor: RTV

    Podeli
  • Zašto je u Srbiji dizel poskupeo za skoro 11 dinara

    Zašto je u Srbiji dizel poskupeo za skoro 11 dinara

    Kada je prošlog petka Ministarstvo trgovine objavilo maksimalne maloprodajne cene goriva, otvorilo se pitanje zašto je dizel poskupeo za nešto više od 11 dinara po litru dok je benzin zadržao cenu iz prethodne nedelje, kada se oba derivata proizvode iz sirove nafte čiji se skok na berzama ovih dana intenzivno prati.

    Kalkulacije oko tih cena umnožile su se nakon što je država odlučila da zameni tržište i preuzela na sebe određivanje maksimalnih cena benzina i dizela na benzinskim pumpama, piše Danas.

    – Država ne propisuje cenu, već na osnovu uredbe i pravilnika određuje maksimalnu veleprodajnu cenu. Naime, pravilnikom se određuje maksimalna veleprodajna cena koja se nigde ne objavljuje, ali se na osnovu nje, u skladu sa uredbom, utvrđuje maksimalna maloprodajna. Sve se radi na osnovu berzanskih kotacija, postoji formula u koju se unesu berzanske pozicije benzina i dizela u poslednjih pet dana. Kod benzina se prošle nedelje ništa nije menjalo pa je cena ostala ista, ali kotacije dizela su se povećale i to se odrazilo na ulazne parametre iz kojih se formira maksimalna cena.

    Dakle, reč je o uticaju berze a ne o stavu nekoga u Srbiji – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

    Objašnjava da se tržišta dizela i benzina razlikuju i po tražnji i po drugim elementima.

    – U Srbiji, se, na primer, troši tri puta više dizela nego benzina i tečnog naftnog gasa zajedno, slično je i u drugim zemljama. Na dizel radi ceo agrar, putna privreda, transport roba, putnika, pa i automobili su dominantno na dizel. Zato je potražnja veća, pa je na globalnom nivou došlo do rasta njegove cene što se odrazilo na formulu kojom se obračunava maksimalan iznos za taj derivat u maloprodaji – kaže Mićović.

    Objašnjava da ni preko sirove nafte koju imamo iz domaće proizvodnje niti one koje uvozimo, nije moguće “uravnotežiti” cenu. Naime, 30 odsto dizela koji se prodaje u Srbiji potiče iz uvoza, kao i 10 do 15 odsto benzina, dok se ostalo plasira iz rafinerije u Pančevu. Ali, rafinerija koristi oko 800.000 tona sirove nafte iz domaćih izvora, ostalo do godišnje prerade od 3,5 miliona tona, potiče iz uvoza gde se cene takođe određuju na berzama.

    – Živimo u vreme kada umesto tržišta država upravlja cenama. Ona s jedne strane određuje dažbine, akcize, naknade, PDV, a sada je preuzela i drugi deo koji se formirao tržišno, zavisio je od ponude i tražnje, troškova naftnih kompanija. To što su oba dela sada u rukama države je privremena mera kojom će se postići neki efekti za društvo i to je prihvatljivo.

    Ali, mi već drugi mesec radimo u takvim okolnostima i trebalo bi da se što pre izađe iz administriranja kako bi se očuvala snabdevenost tržišta – ističe naš sagovornik.

    Dodaje da bi povlačenje države iz procesa formiranja cena doprinelo da one budu realne, jer sada uvoz naftnih derivata košta više nego što po maksimalnoj ceni može da se prodaje.

    – Kompanije tako idu u minus a moraju da snabdevaju svoje potrošače, niko neće ostaviti pumpe bez goriva. I to je prihvatljivo u nekom periodu, ali ako potraje, svi ti uvoznici će u narednom periodu moći da kupuju manje, što će ugroziti snabdevanje. Dakle, ako se smanje cene inputa, to će oboriti i cene na pumpama – kaže Mićović.

    Ističe da država može i da smanji neki deo svojih prihoda od prometa derivatima, već je to učinila odričući se dela akciza, po 12 dinara na benzin i dizel, pa je udeo fiskalnih zahvatanja pao na 43 odsto. Ali, to će umanjiti budžetske prihode pa će zbog namere da se društvu ponudi niža cena goriva, neko drugi ostati bez sredstava iz državne kase.

    Praktično, jedina situacija u kojoj će država da snosi rizik cenovnih kolebanja na svetskom tržištu je cena dizela za poljoprivrednike zbog prolećnih radova. Cene su u aranžmanu sa NIS-om, na pumpama te kompanije ograničene na 179 dinara za litar uz mogućnost da se gorivo toči i u kanistere do 60 litara.

    U okruženju skuplje gorivo

    Preračunato u evre, cena dizela prošle nedelje u Srbiji iznosila je oko 1,59 dok je u okruženju bila i viša. Na primer, u Hrvatskoj je bio 1,97 evra, u Crnoj Gori 1,74, u Grčkoj 1,9 a u Austriji čak dva evra za litar, u Finskoj 2,2 evra. Najbliže našoj bila je Rumunija sa 1,6 evra a u Makedoniji se cene utvrđuju svakodnevno, zavisno od kretanja na berzama.

    Izvor: Nova S

    Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

    Podeli
  • Klimatske promene – da li se krećemo zatvorenih očiju ka katastrofi

    Klimatske promene – da li se krećemo zatvorenih očiju ka katastrofi

    U toku je dvonedeljni sastanak Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Ponovo se razmatraju scenariji za ograničavanje globalnog zagrevanja i smanjenje emisije ugljen-dioksida, posebno zbog posledica koje je izazvala pandemija kovida 19 i energetska kriza nastala usled rusko-ukrajinskog sukoba.

    Svet se kreće „zatvorenih očiju ka klimatskoj katastrofi“, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, na konferenciji o održivom razvoju u Londonu.

    Prema ciljevima svetske organizacije, neophodno je da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto, čime bi se ograničio porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

    Emisija ovih gasova, međutim i dalje raste i temperatura je već porasla oko 1,1 stepen Celzijusa, a posledice su česti toplotni talasi, suše, oluje, poplave. Samo prošle godine globalna emisija ugljen-dioksida porasla je za šest odsto. Emisija potekla od upotrebe uglja je na rekordnom nivou.

    Zbog teških klimatskih uslova 30 miliona ljudi je napustilo svoje domove, što je tri puta više od broja raseljenih lica usled sukoba. Ukrajinska kriza dodatni je izazov, jer cena energenata raste, a moguće sankcije na rusku naftu i gas, navelo bi mnoge zemlje da krenu u potragu za novim zalihama ovih energenata kako ne bi uvozile. Dodatno korišćenje nafte i gasa, a posebno otvaranje novih elektrana na ugalj ne odgovara klimatskim ciljevima.

    S druge strane, bogate zemlje su u obavezi da obezbede novac, tehnologiju i znanje kako bi pomogli ekonomijama u usponu da eliminišu ugalj iz upotrebe. Primer za to je Južna Afrika koja je sa bogatijim zemljama obezbedila osam i po milijardi dolara, i za sebe i za druge, kako bi manje koristili ugalj za proizvodnju električne energije.

    Niski ekološki standardi u sektoru transporta i industrije, loš kvalitet mazuta i spaljivanje otpada razlozi su zagađenja vazduha na Bliskom istoku i u severnoj Africi, što ih košta 123,4 milijarde evra godišnje, potvrđuje najnoviji izveštaj Svetske banke. U kombinaciji sa zagađenjem mora, posebno Mediteranskog, troškovi u Egiptu, Libanu, Jemenu iznose do tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

    Rešavanje energetske krize i oporavak od pandemije kovida 19, istovremeno su prilika da se zemlje usmere ka zelenoj ekonomiji, kao održivom obrascu rasta.

    Izvor: RTS

    Podeli
  • Kako će novi evropski zakon uticati na rad mobilnih telefona

    Kako će novi evropski zakon uticati na rad mobilnih telefona

    Novi zakon Evropske unije mogao bi da promeni mnogo toga u vezi sa korišćenjem mobilnih telefona i drugih uređaja.

    Evropska unija je objavila Zakon o digitalnim tržištima – novi propis koji, kada bude stupio na snagu, ima za cilj da popravi ono što zajednica vidi kao „neravnotežu u tehnološkom ekosistemu”.

    Usvajanje zakona donelo bi nekoliko promena u načinu na koji potrošači koriste svoje aparate.

    Odredbe bi mogle da uključuju i to da međusobno komuniciraju Vots-ap, Fejsbuk i Mesindžer, kako bi se korisnici lakše snalazili.

    Komisija tvrdi da će to korisnicima dati više izbora koju aplikaciju da koriste, jer će moći da „razmenjuju poruke, šalju datoteke ili upućuju video pozive u različitim aplikacijama za razmenu poruka”.

    Moguće je da bi ovo moglo da se prelije i na društvene mreže, mada će ova opcija biti detaljnije procenjena u budućnosti.

    Takođe će obezbediti da kombinovanje ličnih podataka za ciljano oglašavanje bude dozvoljeno samo uz „eksplicitnu saglasnost” korisnika.

    Tehnološke kompanije će biti ograničene na to koliko puta mogu da traže saglasnost nakon što bude povučena ili odbijena – kako bi se izbeglo slanje neželjene pošte.

    Postoji i zahtev da se „korisnicima omogući da slobodno biraju svoj pregledač, virtuelne asistente ili pretraživače”.

    Drugi predlozi, koji postoje još od decembra 2020, uključuju pravo na deinstaliranje unapred instaliranog softvera sa uređaja kao i to da kompanije ne mogu da koriste svoje platforme kako bi isključivo svoje proizvode stavile na prvo mesto.

    Velike tehnološke kompanije su više puta pogođene optužbama za antikonkurentnu praksu.

    Krajem 2020. pokrenuta je tužba više evropskih država protiv „Gugla” zbog „antikonkurentnog ponašanja, prakse isključivanja i lažnog predstavljanja”, što „Gugl” poriče.

    Prošle godine, Uprava za konkurenciju i tržišta saopštila je da će istražiti „Eplovu” prodavnicu aplikacija kako bi utvrdila „nepravdu po kojoj je je jedini način da se softver prenese na ajfon preko sopstvene platforme, i kako se obezbeđuje da ‘Epl’ uzima procenat od svake kupovine”.

    „Epl“ je odgovorio da je njihova prodavnica „bezbedno i pouzdano mesto za korisnike da preuzimaju aplikacije koje vole, i odlična poslovna prilika za programere širom sveta”.

    Unija je razmatrala i kazne. Ako kompanije ne poštuju pravila, Komisija može da je kazni novčanom kaznom u iznosu od deset procenata njenog ukupnog prihoda iz prethodne godine – i udvostruči to na 20 procenata ako nastavi da krši zakon.

    Novo rešenje je, međutim, prvenstveno usmereno na velike „igrače”, a ne na male kompanije.

    „Zakon će promeniti digitalni pejzaž kakav trenutno poznajemo. Naročito za preduzeća srednjeg tržišta. to će otvoriti vrata novim tržištima i povoljnim prilikama, a kada zakon stupi na snagu, srednja preduzeća će moći da ubiru prednosti ovog novog digitalnog prostora”, rekao je Marko Karlici, šef pravnog sektora u RSM „Legal grup”.

    Očekuje se da će zakon stupiti na snagu do oktobra ove godine nakon što bude objavljena finalna verzija.

    Izvor: RTS

     

    Podeli