Predsjednik Srbije posjetio je Tutin. Okupljenim građanima je rekao da će put od Novog Pazara do Mehovog krša biti ponovo urađen.
”Radimo auto put do Duge Poljane, a kasnije i do Boljara, dovodimo gas. To je ono što možemo da uradimo”, rekao je predsjednik Vučić koji je nakon razgovora sa građanima obišao fabriku namještaja Ekstra san.
Predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, obišao je radove na putu Novi Pazar – Tutin. Dočekao ga je predsjednik SDP-a Rasim Ljajić, te ambasador Republike turske u Beogradu Hami Aksoj i generalni konzul Republike Turske, Bašar Bašol.
Vučić je tom prilikom najavio brojne projekte, nova ulaganja, te zamolio ambasadora i konzula Republike Turske da prenesu njegov poziv predsjedniku Erdoganu da, naredne godine u junu, prisustvuje otvaranju ovog putnog pravca koji je finansiran kreditom republike turske, a radove izvodi firma Tašjapi.
Putnici koji su planirali putovanja tokom božićnih praznika suočeni su poremećajem avio saobraćaja širom sveta, jer su avio-kompanije zbog omikron soja korona virusa otkazale više od 4.500 letova, navodi se na veb stranici kompanije koja prati avio-saobraćaja.
Otkazan je veliki broj letova zbog omikron soja korona virusa koji se veoma brzo širi, pa su avio-kompanije ostale bez većeg broja svojih zaposlenih, prenosi londonski dnevnik Gardijan.
Na veb stranica kompanije Flajt Aver koja prati avio-saobraćaj u svetu navodi se da je sinoć, na Badnje veče, otkazano 2.175 letova širom sveta.
Otprilike četvrtina svih otkazanih letova je potvrđena u SAD, a još 1.779 letova se otkazuje u drugim delovima sveta danas, na dan Božića, kao i još 402 leta planirana za dan posle Božića.
Najveći broj letova otkazalo je pet kompanija – Čajna Istern 474 leta, Er Čajna 188, Junajted 177 letova, Er Indija 160 i američka Delta 150.
Izvor: Blic
FOTO: ALBERTO PEZZALI / TANJUG/AP
Najveći teleskop do sada napravljen, vredan 10 milijardi dolara, lansiran je u svemir u subotu, 25. decembra sa nadom da će uspeti da otkrije svetlo prvih zvezda koje su zasjale u univerzumu.
Superteleskop je u svemir odnela raketa Arijen sa kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajani.
Džejms Veb, nazvan po jednom od arhitekata sletanja Apolo na Mesec, naslednik je teleskopa Habl.
Inženjeri koji rade sa američkim, evropskim i kanadskim svemirskim agencijama izgradili su teleskop 100 puta moćniji od svih dosadašnjih.
Hiljade ljudi širom sveta radilo je na projektu u proteklih 30 godina, i iako je Arijen veoma pouzdana – nema garancija kada su u pitanju rakete.
„Najuzbudljivija mogućnost tako velikog, odvažnog, ambicioznog teleskopa je ideja da postoje pitanja koja se još nismo setili ni da postavimo”, kaže doktorka Amber Nikol Stron, astrofizičarka iz Nasinog Centra za svemirske letove Godar, koja je i zamenica glavnog naučnika projekta.
„Ta ideja da ćemo saznati stvari o univerzumu koje će nas potpuno iznenaditi, to je, za mene, najuzbudljiviji aspekt ovog teleskopa.”
Ali kako on funkcioniše i kad ćemo moći da vidimo univerzum kroz njega?
JVST će koristiti najveće astronomsko ogledalo do sada poslato u orbitu, prečnika 6,5 metara.
Štaviše, ono je toliko veliko da će mu biti potrebno dve nedelje da se rasklopi u svemiru, poput obrnutog origamija.
Projekat je udruženi poduhvat Američke, Evropske i Kanadske svemirske agencije koji košta 10 milijardi dolara.
Teleskop će biti postavljen na evropsku raketu Arijana 5 i lansiran iz Francuske Gvajane.
Jednom kad se Veb odvoji od rakete, otprilike 30 minuta posle poletanja, moraće da prođe kroz ni manje ni više nego 344 kritična trenutka koji moraju da se odigraju u pravo vreme ako misija želi da postigne željenu konfiguraciju.
Samo da bi stigao do odabrane tačke za opservaciju, 1,5 miliona kilometara od Zemlje, Veb će putovati oko 30 dana.
Doktorka Stron kaže da će teleskopu biti potrebno šest meseci da postane potpuno operativan i da bismo mogli da vidimo prve slike.
„Kad pošaljemo teleskop u svemir, on ima taj delikatni sistem rasklapanja kroz koji mora da prođe.
„Onda mora da prođe još nekoliko meseci da se teleskop ohladi, da poravna ogledala, a zatim i da uključi instrumente, jednog po jednog”, rekla je ona ranije.
„Biće to, dakle, leto 2022. godine (na Severnoj hemisferi) pre nego što dobijemo prve slike.”
Teleskop Veb pravljen je tako da vidi delove kosmosa koji su trenutno van domašaja drugog revolucionarnog teleskopa, Habla, koji je promenio način na koji razmišljamo o univerzumu.
Za tri decenija rada, Habl nam je doneo najvažnije slike univerzuma, kao što su slavni Stubovi stvaranja i pogled na skoro 10.000 galaksija poznatih kao Hablovo ultra duboko polje.
Iako se od Habla očekuje da nastavi da radi još deset ili dvadeset godina, Veb se smatra njegovim naslednikom, sa mnogo većim sposobnostima.
Veb će videti univerzum prevashodno u infracrvenom, hvatajući svetlost nevidljivo za ljudsko oko – Habl ima ograničene infracrvene sposobnosti.
Veb takođe ima mnogo veće ogledalo od Habla.
Ovaj veći prostor za sakupljanje svetla znači da Veb može da zaviri mnogo dalje unazad kroz vreme nego što to može Habl.
Habl se nalazi u veoma bliskoj orbiti oko Zemlje, dok će Veb biti udaljen 1,5 miliona kilometara – što je četiri puta dalje od Meseca.
„Veb se nadovezuje na ono što je Habl uspevao da postigne tokom fantastične 31 godine provedene u orbiti”, kaže doktorka Antonela Nota iz Evropske svemirske agencije.
„Uprkos činjenici da je i dalje relativno mali teleskop sa primarnim ogledalom od 2,4 metra, Habl uspeva da pomeri horizont vidljivog univerzuma unazad sve do oko sto miliona godina posle Velikog praska.
„Sa faktorom 100 puta veće osetljivosti, Veb će se probiti kroz to i zaista će uspeti da vidi kako su nastale prve galaksije.”
Prema tvrdnji NASA, veće talasne dužine omogućiće Vebu da vidi mnogo bliže počecima vremena i potraži formiranje galaksija koje još niko nije video.
Teleskop će takođe uspeti da vidi unutar oblaka prašine u kojima se zvezde i planetarni sistemi formiraju danas.
Doktorka Stron kaže da su naučnici već isplanirali prvu godinu opservacija za JVST „i on obuhvata čitav dijapazon astrofizike”.
„Tu je zaista sve, od proučavanja planeta u našem vlastitom sunčevom sistemu do traženja tih prvih galaksija rođenih pre više od 13,5 milijardu godina – i praktično sve u prostoru i vremenu između toga”, kaže ona.
On bi mogao da pomogne u potrazi za znacima života na drugim planetama, jer će takođe uspeti da se probije i vidi kakvih molekula ima u atmosferi neke planete.
„Naravno, ne možemo da obećamo da ćemo pronaći znakove života”, kaže doktorka Stron.
„Ali nije preterivanje reći da je ovaj teleskop definitivno naš sledeći ogroman korak u potrazi za nastanjivim planetama na Mlečnom putu.”
„Mnogo toga se očekuje od ovog teleskopa”, kaže ona, pogotovo proširivanje našeg znanja o univerzumu i učvršćivanje naših odnosa sa svim ostalim oko nas.
„Kad pogledamo gore u zvezde, kad pogledamo gore u noćno nebo, osetim tu vrstu povezanosti. Mi nismo samo svoja vlastita mala bića, sami sa sobom”, kaže doktorka Stron.
„U veoma bukvalnom smislu, mi kao ljudi rođeni smo iz ostataka zvezde koja je eksplodirala pre milijardu godina.”
„Mi smo čvrsto povezani sa univerzumom. Mislim da je uvek važno ustuknuti jedan korak i sagledati širu sliku života.”
*Fej Ners iz Londona vodila je intervjue za ovaj izveštaj.
Izvor: BBC News
Prijepolje – Budžet opštine Prijepolje u 2022. godini projektovan je na oko 1,63 milijarde dinara, od čega preneta a neutrošena sredstva iz ove godine čine čak 430 miliona dinara. Na poslednjoj ovogodišnjoj sednici, odbornici su umesto Esada Hodžića, koji je sredinom leta podneo ostavku na mesto zamenika predsednika opštine na tu funkciju izabrali Samiru Ćosović profesoricu srpskog jezika i književnosti.
Prema rečima predsednika opštine Vladimira Babića najviše novca u narednoj godini opredeljeno je za investicije, a primarni cilj je širenje putne infrastrukture na “drugoj obali Lima”, prema naselju Hašimbegovića poljle u pravcu Zaluga.
– Imamo velike planove u sledećoj godini, uz pomoć Vlade Srbije želimo da širimo naš grad na drugu stranu obale Lima. Dugo vremena u Hašimbegovića polju je bila stopirana gradnja. Želimo to da promenimo, imamo obećanje dato Lidlu da ćemo izgraditi infrastrukturu prema naselju Zalug – kazao je predsednik opštine Vladimir Babić.
Ovogodišnji budžet, za razliku od prethodnih specifičan je po tome, što nisu precizno definisani putni pravci koji će se asfaltirati u narednoj godini, već je novac zbirno bilansiran na konto infrastrukture.
Opozicija smatra da se budžet ne može nazvati investicionim, već da se njime samo predviđa povećanje broja zaposlenih u Opštinskoj upravi i javnim ustanovama.
– Osnovna kakteristika budžeta jeste to što se planira povećanje broja zaposlenih u Opštinskoj upravi i drugim institucijama koje su u nadležnosti lokalne samouprave – ističe Edib Kajević odbornik SDA Sandžaka.
Samira Ćosović prva je dama koja je izabrana na funkciju zamenika predsednika opštine Prijepolje. Ona će na tom mestu naslediti Esada Hodžića koji je podneo ostavku zbog neslaganja sa izborom Mersida Mekića za člana Opštinskog veća. Ćosović smatra da neće biti lako naslediti Hodžića na toj funkciji, međutim obećava predan i posvećen rad.
– Trudiću se da budem dobar saradnik predsedniku Opštine i Opštinskom veću. Dodatni teret i obavezu prestavlja mi to što ću zameniti Esada Hodžića, koji je prema rečima predsednika i njegovih saradnika, a i građana bio neko ko se maksimalno posvetio poslu – navodi nova zamenica predsednika opštine Samira Ćosović.
Odbornici su usvojili plan i program poslovanja Regionalne sanitarne deponije “Banjica” za narednu godinu, dok je Dževadu Beganoviću aktuelnom vd direktoru Komunalnog preduzeća produžen mandat za još jednu godinu.
Alem Rovčanin
PP Media Prijepolje