Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Potpisan Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada na Zapadnom Balkanu

    Potpisan Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada na Zapadnom Balkanu

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, potpisali su u Tirani Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada na Zapadnom Balkanu. U okviru regionalne inicijative za saradnju “Otvoreni Balkan” potpisano još pet sporazuma.

    Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada omogućiće uvođenje jedinstvene radne dozvole za sve tri zemlje. Trojica lidera potpisala su i Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

    Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu potpisali su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i ministarka poljoprivrede Albanije Frida Krifca i zamenik ministra poljoprivrede Severne Makedonije Trajan Dimkovski.

    Sporazum između Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS) potpisali su ministar finansija Siniša Mali i ministar finansija Albanije Delina Ibrahimaj.

    Takođe, na sporazum između Vlade Severne Makedonije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom priznavanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednosti (AEOS) potpis su stavili zamenik ministra finansija Severne Makedenije i ministar finansija Albanije.

    Sporazum o saradnji akreditacionih tela tri zemlje potpisan je na marginama samita.

    U okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, na skupu u Tirani, gde je fokus bio na potpisivanju sporazuma i plenarnoj sednici, danas će biti održan i Regionalni forum o poljoprivredi i regionalnoj saradnji.

    Vučić: Inicijativa veća od svakog pojedinca

    U obraćanju na plenarnoj sednici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je ova inicijativa veća od svakoga pojedinačno i da stvara osnovu za budućnost naše dece i za bolji ekonomski razvoj tri zemlje, koji neće moći više da se zaustavi.

    “Verujem da je ovo jedna od najvećih ideja u današnjoj Evropi. Sada sam 100 odsto siguran da niko ne može da zaustavi ovu inicijativu”, rekao je Vučić.

    Uz zahvalnost svima koji su učestvovali u pripremi sporazuma koji su danas potpisani, a odnose se na lakši protok ljudi i roba između tri zemlje, Vučić je rekao da su to veliki rezultati za dobrobit svih.

    “Jedna rečenica Frenklina Ruzvelta kaže – možda nismo spremni da pripremio budućnost za našu decu, ali možemo da pripremimo našu decu za budućnost. Zaista mislim da je ova inicijativa veća od svakog od nas i nešto je što će kreirati osnovu za budućnost naše dece”, rekao je Vučić.

    Poručio je da se ovom inicijativom otvaraju granice između ljudi.

    “Šta god da budemo radili, najvažniji cilj je povezivanje ljudi”, poručio je predsednik Srbije.

    Dodao je da je razgovarao sinoć sa privrednicima iz Albanije i da je prepoznao iskrenu želju za investiranje u Srbiju i Severnu Makedoniju, dodajući da zna i mnogo ljudi iz Srbije koji žele da investiraju u Albaniju i Severnu Makedoniju.

    Vučić je dodao i da je sve više turista iz Srbije koji putuju u Albaniju i Severnu Makedoniju, te da veruje da će više ljudi iz Severne Makedonije i Albanije doći u Srbiju.

    Naglasio je da je “Otvoreni Balkan” prava osnova za bolji ekonomski razvoj tri zemlje u budućnosti. Osvrnuo se na radne dozvole, ističući da je to važna tema, a kao primer naveo je kompaniju “Krombert-Šubert”, koja ima svoja postrojenja u Srbiji i Severnoj Makedoniji.

    Proširuje se tržište rada

    Vučić je kazao da je toj kompaniji, kada su bili potrebni inženjeri za obuku, bilo teško da sređuje radne dozvole za odlazak u drugu zemlju, a sada više ne moraju ništa da rade, jer je radna snaga dobrodošla u obe zemlje.

    “Proširenjem tržišta rada privući ćemo više kompanija sa zapada i istoka, jer ćemo moći da ponudimo bolju i obrazovanu radnu snagu iz sve tri zemlje. Garantujem da ćemo u godinama koje dolaze videti značajno veće privlačenje direktnih stranih investicija kod nas”, istakao je Vučić.

    Kazao je da je dobro što su poslušali poslovne ljude sve tri zemlje nedavno u Beogradu i počeli da ispunjavaju ono što su tražili od vlasti. Istovremeno je kazao da sada već treba razgovarati o tome šta će se činiti dalje, jer će građani tražiti više, pa se mora brzo i efikasno raditi na daljem povezivanju.

    Popusti za građane

    Izrazio je uverenje da građani treba da vide rezultate, i da se, na primer, narednih meseci može razgovarati i o popustima za građane “Otvorenog Balkana” kroz umanjenje putarine, ili popuste u radnjama.

    Vučić je kazao da se radi o inkluzivnom procesu koji je otvoren za sve koji žele da se pridruže.

    “Ponovili smo to sto puta i ne treba više da se izvinjavamo što neki nisu deo te inicijative. Ako žele da se pridruže, dobro su došli. Biće teško vladama da objasne svojim građanima što nam se ne pridružuju”, uveren je Vučić.

    Istakao je da će “Otvoreni Balkan” stvoriti prave šanse i prednosti za sve zemlje.

    Ukidaju se duga čekanja

    Premijer Albanije Edi Rama je, na početku plenarne sednice inicijative “Otvoreni Balkan” u Tirani, istakao da potpisivanjem sporazuma počinje nova era koja će učiniti dinamičnijim saradnju tri zemlje – Albanije, Srbije i Severne Makedonije.

    “Potpisivanjem sporazuma danas šaljemo jasnu i konkretnu poruku građanima, ali posebno privrednicima, koji već posluju na ovom zajedničkom prostoru, da će 2022. biti nova era, početak nečeg novog za njih, jer će ubrzati kretanje roba, usluga, kapitala i građana”, rekao je Rama otvarajući skup.

    Naglasio je da će sporazumi, na čijoj će se brzoj primeni raditi, ukinuti duga čekanja na granici.

    “Uveren sam da će ovo povezivanje poslati jasan signal da ovaj prostor postaje dinamičniji i atraktivniji za poslovanje, jer će brzi protok roba, usluga, kapitala i građana biti nova praksa”, rekao je Rama.

    Zaev: Napravljen vidljiv iskorak

    I premijer Severne Makedonije Zoran Zaev poručio je da je Otvoreni Balkan autentičan, zajednički proces Severne Makedonije, Albanije i Srbije, ali da je inicijativa otvorena za sve zemlje u regionu.

    Naglasio je da je dogovor o jedinstvenom tržištu rada u regionu od velikog značaja za građane.

    Naveo je da se, od prvog sastanka u Skoplju u julu ove godine i potpisivanja sporazuma o inicijativi ”Otvoreni Balkan”, pokazalo da snažna politička volja može da se transformiše u brzo funkcionisanje institucija, kao i da to pokazuje nesumnjiv kapacitet Severne Makedonije, Srbije i Albanije da sprovode brze, efikasne i napredne reforme i u procesu evrointegracija.

    ”Nije lako u Evropskoj uniji, nije lako ni na Balkanu, ali smo napravili vidljiv iskorak”, rekao je Zaev.

    Naveo je da su se, kada je Brisel zaustavio proces evropskih integracije Severne Makedonije i Albanije, tri zemlje dogovorile da ne budu taoci i da ”nemaju razloga da čekaju”.

    Dodao je i da je sastanak u Tirani njegovo poslednje učešće u realizaciji ove inicijative i čestitao je svom timu, ali i delegacijama Srbije i Albanije na napornom radu i odličnim rezultatima.

    Na te reči Zaeva, predsednik Vučić je, kao opasku, dodao da je “to za sada i da niko ne zna šta će se dešavati u godinama koje dolaze”.

    Varhelji: Nudimo trećinu BDP-a ako se uključe i ostali

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio je na sastanaku da je veoma važno da se u tu regionalnu inicijativu uključe i preostala tri partnera – Crna Gora, BiH i Priština.

    “Moja poruka je vama trojici (Vučiću, Zaevu i Rami) da držite ovu inicijativu i dalje otvorenom za ostale na Zapadnom Balkanu, kako bi i ostali parnteri mogli da se pridruže Otvorenom Balkanu”, rekao je evropski komesar i izrazio nadu da će se to veoma brzo desiti.

    Istakao je da je realnost da jedino Balkan zajedno može da poveća BDP celog regiona i da bi samo kroz zajedničko tržište BDP regiona mogao da se poveća za čak trećinu.

    Kako je rekao, druga trećina uvećanog BDP-a mogla bi da se dostigne kroz ekonomski investicioni plan koji je EU nudio Zapadnom Balkanu, ali on ne može da ima svoj pun potencijal i brzo podigne taj region ako se svi ne uključe u ovu regionalnu saradnju.

    Takođe, rekao je i da uzalud pojedine zemlje u regionu grade puteve i železnicu i razvijaju infrastrukturu i poboljšavaju svoje poslovne okruženje – ako kamioni čekaju dugo na granicama i ako te zemlje međusobno ne priznaju jedna drugoj dozvole, diplome i drugo.

    Varhelji je dodao da smo svi svedoci koliko je važna saradnja u vreme pandemije kovida 19.

    “Nadam se da će se i ostala tri partnera veoma brzo pridružiti Otvorenom Balkanu. Investiramo i nudimo najmanje jednu trećinu BDP-a celog regiona, ali moraju svi da učestvuju u regionalnoj saradnji”, poručio je evropski komesar za proširenje.

    Poručio je da region želi da bude jedinstven u ekonomskom smislu, ali i socijalnom, te da želi da bude jedinstven kao što je EU.

    Dodao je i da se divi činjenici koliko se trojica lidera zalažu za ovu inicijativu, koja će, ističe, promeniti živote građana i ubrzati ekonomsku intergaciju u EU.

    “Mislim da je ovo najbolja poruka za region koja može da se poruči – da ste spremni za regionalnu integraciju”, naveo je Varhelji i dodao da je svaka regionalna integracija na bazi vrednosti EU dobra i za Balkan i EU.

    Prethodno su sastanak održala trojica lidera, Rama, Zaev i Vučić, a nakon plenarnog sastanka, delegacije tri zemlje sastale su se sa predstavnicima Atlantskog saveta.

    Izvor: RTS

     

    Podeli
  • Od omikrona pet puta češće se zaražavaju oni koji su već bili zaraženi

    Od omikrona pet puta češće se zaražavaju oni koji su već bili zaraženi

    Infektolog, profesor Dragan Delić izjavio je da se pokazalo da je pet puta češća reinfekcija novim omikron sojem koronavirusa, a da su iskustva iz Velike Britanije pokazala i da nije isključena smrtnost kod obolelih od ovog soja koji u javnosti važi za blaži oblik korone.

    I pored toga što se očekuje da klinička slika omikrona bude blaža u odnosu na prethodne varijante, on nosi opasnost zbog obilaženja postvakcinalne zaštite i moguće reinfekcije – da ste preležali delta soj, na primer, a ponovo obolite od novog soja.

    Efikasnost vakcina protiv novih sojeva

    Delić je rekao i da se efikasnost vakcina realno smanjuje i da je za Fajzer na početku ona bila 90 posto, a da je u slučaju delta soja pala na 70 odsto. Efikasnost vakcina se, kako se pojavljuju novi sojevi smanjuje i to je očekivano, rekao je dr Delić i dodao da je zato prisutna stalna trka da de se naprave nove vakcine.

    U toku je trka vakcine i virusa, a u ovom trenutku virus pobeđuje – rekao je dr Delić.

    Gošća u Novom danu N1 bila je i dr Ivana Prokić, epidemiološkinja, koja je i pored činjenice da efikasnost vakcina opada, građanima preporučila da se vakcinišu i kada je u pitanju prva doza vakcine, ali i ona treća – poznatija kao buster.

    – Ne pričamo više o efikasnosti od 90 i plus, govorimo o nižoj efikasnosti – rekla je Prokuć i dodala da je nova tehnologija RNK vakcina toliko revolucionarna da je sposobna da za kratak vremenski period prilagodi vakcinu novim sojevima.

    To je fascinantna stvar, Fajzer već radi na prilagođavanju – rekla je Prokić ali je naglasila da ne treba čekati na revakcinu ili, pogotovo prvu vakcinu. Kaže i da je u slučaju buster doze, ako je prošlo tri, četiri ili pet meseci obavezno hitno se revakcinisati i trećom dozom kako poboljšali šanse u borni protiv virusa, iako vakcina “nije čarodni štapić”.

    – Ono što smo do sada videli na manjem broju pacijenata je blaža klinička slika – rekla je Prokić ali je dodala da su u Velikoj Britaniji registrovani i smrtni slučajevi.

    Prokić ističe da je može da se desi i da virus još nije došao do ranjivih i da nam se zato čini da je klinička slika blaža.

    Izvor: Blic

    Foto: NEWSPIX/ABACA / PROFIMEDIA

    Podeli
  • Za đačke zadruge izdvojeno 29 miliona dinara

    Za đačke zadruge izdvojeno 29 miliona dinara

    Ministarstvo prosvete je izdvojilo 29 miliona dinara za unapređivanje rada učeničkih zadruga u protekle dve godine, koje su postale važan deo obrazovno vaspitnog rada u školama i prepoznate kao potencijal za preduzetničko obrazovanje, rekao je ministar prosvete Branko Ružić.

    On je na otvaranju prve konferencije o učeničkim zadrugama „Učeničke zadruge – mogućnosti i značaj za razvoj kompetencija učenika“, istakao da je broj zadruga u školama povećan.

    „Nakon niza aktivnosti koje je Ministarstvo sprovelo radi osnaživanja i podsticaja škola da formiraju učeničke zadruge, danas imamo ukupno 112 osnovnih i srednjih škola koje su osnovale učeničke zadruge. Do 2018. godine, u obrazovnom sistemu bilo je aktivno 55 učeničkih zadruga“, naveo je ministar.

    On je dodao da je plan Ministarstva da do kraja 2023. godine bude osnovano 350 učeničkih zadruga, što je i predviđeno Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine.

    Ministar je podsetio da su ove godine, na osnovu dva javna poziva, 43 osnovne škole u Srbiji dobile 9,8 miliona dinara za nabavku mašina, opreme, sredstava i materijala za rad za različite projekte koje će realizovati u zadrugama.

    Izrada predmeta različitih namena –  šolja, suvenira, magneta, ukrasa, nakita, 3D štampanje, prodaja cveća, sušenje voća, presa za limenke, prerada i pakovanje voća i povrća, proizvodnja meda, su samo neke od aktivnosti kojima se učenici u školama bave zahvaljujući razvoju zadrugarstva.

    Na konferenciji su učestvovali direktori osnovnih škola i zadruga, koji su predstavili primere dobre prakse, razmenili  iskustva u cilju podrške školama koje do sada nisu osnovale učeničke zadruge.

    Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić predstavio je i novi Pravilnik o učeničkim zadrugama, kojim je olakšano njihovo osnivanje i funkcionisanje.
    Izvor: Danas
    Foto: Ministarstvo prosvete
    Podeli
  • Studija: Veštačkom inteligencijom se može precizno prognozirati ko će za dve godine postati dementan

    Studija: Veštačkom inteligencijom se može precizno prognozirati ko će za dve godine postati dementan

    Veštačkom inteligencijom (AI) se može prognozirati da li će osoba postati dementna u roku od dve godine sa tačnošću i do 92 odsto, što je mnogo bolje nego što je to slučaj upotrebom dve postojeće alternativne metode istraživanja, tvrde naučnici.

    Kako se navodi u novoj studiji, preneo je Skaj njuz, tako se može i smanjiti broj ljudi kojima je pogrešno postavljena dijagnoza.

    Tehnika veštačke inteligencije radi tako što „uočava“ skrivene obrasce u okviru podataka i „saznaje“ ko je u najvećem riziku.

    Demencija je sindrom (grupa povezanih simptoma) koji se dovodi u vezu sa aktuelnim padom moždanih funkcija.

    Simptomi mogu da uključuju probleme s gubitkom pamćenja, brzinom razmišljanja, mentalnom britkošću, upotrebom jezika, kao što je pogrešno korišćenje reči, govorom, razumevanjem, rasuđivanjem, raspoloženjem, kretanjem, kao i teškoće u obavljanju dnevnih aktivnosti.

    Istražitelji sa Univerziteta Egziter su tokom deset godina analizirali podatke o 15.300 pacijenata koji su se obratili mreži od 30 klinika za poboljšanje pamćenja u SAD.

    Na početku studije pacijenti nisu imali demenciju mada su mnogi imali probleme s pamćenjem i drugim moždanim funkcijama.

    Između 2005. i 2015. svaki deseti (1.568) je tokom dve godine poseta klinikama dobio novu dijagnozu demencije.

    Mašina koja „uči“ algoritme prognozirala je nove slučajeve demencije sa preciznošću i do 92 odsto, znatno preciznije nego dve postojeće alternativne metode istraživanja, utvrdio je tim istražitelja.

    Oni su takođe prvi put otkrili da se ispostavilo da je oko osam odsto (130) dijagnoza demencije bilo netačno, pošto su dijagnoze kasnije preinačene.

    Modelima po kojima mašine uče je precizno identifikovano više od 80 odsto ovih nedoslednih dijagnoza, navodi se u studiji koja je objavljena u časopisu „JAMA Network Open“.

    AI ne samo da može da prognozira kome će biti dijagnostifikovana demencija, već ima i potencijal da poboljša tačnost dijagnoza, ukazuju rezultati istraživanja.

    Prema podacima međunarodne organizacije „Alzheimer’s Disease International“, u 2020. je širom sveta registrovano preko 55 miliona ljudi koji boluju od demencije. Organizacija smatra da će taj broj na svakih 20 godina biti gotovo dvostruko veći, te će dostići 78 miliona 2030. i 139 miliona 2050.

    Mašine koje „uče“ koriste informacije o pacijentima koji su obično dostupni na klinikama, kao što su podaci o memoriji i moždanim funkcijama, rezultatima testova kognitivnih sposobnosti i specifičnim faktorima stila života.

    „Sada možemo da ’učimo’ kompjutere da tačno prognoziraju ko će u roku od dve godine postati dementan. Takođe smo uzbuđeni što smo saznali da se našim pristupom koji podrazumeva korišćenje veštačke inteligencije mogu prepoznati pacijenti kojima možda nije postavljena tačna dijagnoza“, rekao je profesor Dejvid Luelin sa Univerziteta Egziter. „Postoji potencijal da se u kliničkoj praksi smanje nagađanja i da se znatno poboljša proces postavljanja dijagnoze, čime bi se pomoglo porodicama da dobiju podršku koja im je potrebna što je brže i tačnije moguće.“

    Istražitelji se nadaju da će nastaviti svoj rad u cilju spoznaje praktične upotrebe tehnologije veštačke inteligencije na klinikama.

    „Veštačka inteligencija ima ogroman potencijal za unapređenje ranog otkrivanja oboljenja“, rekla je dr Roza Sančo, šefica istraživanja u „Alzheimer’s Research UK“. „To bi moglo da rezultira revolucijom u procesu postavljanja dijagnoza kod ljudi koji su zabrinuti za svoje zdravlje ili kod dragih osoba koje pokazuju simptome.“

    Izvor: Danas

    Foto: Pixabay

    Podeli
  • Šta su pokazala dosadašnja istraživanja o efikasnosti vakcina protiv omikrona?

    Šta su pokazala dosadašnja istraživanja o efikasnosti vakcina protiv omikrona?

    Od kada je omikron soj korona virusa otkriven u Africi pojavilo se nekoliko studija koje ispituju efikasnost postojećih vakcina protiv nove varijante. Sve one potvrdile su ono čega se naučna zajednica pribojavala od trenutka kada je nova varijanta opisana a to je da su postojeće vakcine manje efiksane. Poslednja studija iz Južne Afrike navodi na primer da je Fajzer vakcina samo 30 odsto efiiksna u sprečavanju zaražavanja omikron sojem.

    Dobra stvar je međutim što iako postoji pad i u pogledu efikasnosti koju vakcine pružaju od težih oblika bolesti i smrti, on nije toliko izražen.

    Prethodno pomenuta studija iz Južne Afrike, koju su sproveli privatna osiguravajuća kuća „Discovery health“ i Južnoafrički savet za medicinska istraživanja, obuhvatila je 78,000 osoba inficiranih po svoj prilici omikron sojem.

    Rezultati istraživanja predstavljeni su medijima ove nedelje i oni pokazuju da je efikasnost Fajzer vakcine pala na oko 30 odsto u sprečavanju zaražavanja omikron varijantom (u slučaju delta soja bilo je procenjeno da je Fajzer cepivo efikasno oko 80 odsto).

    Studija je takođe pokazala da je zaštita koju pruža Fajzer vakcina od hospitalizacije i smrtnog ishoda u slučaju zaražavanja novom varijantom i dalje visoka i iznosi 70 odsto.

    Istraživanje međutim ima dva značajna ograničenja – prvo nije uzeto u obzir koliko je osoba pored primljene vakcine i preležalo kovid. Veruje se naime da je u Južnoafričkoj Republici ogromna većina ljudi bila izložena virusu. Postojanje takve „dvostruke“ zaštite – i prirodnog i vakcinalnog imuniteta – moglo je da utiče na procene o efikasnosti vakcine.

    Takođe, istraživanje je obuhvatilo zaražene koji su oboleli u prethodne tri nedelje, što znači da nije bilo vremena da se kod svih razvije teža kliniča slika, pa se i procene o tome koliko dve doze Fajzerove vakcine štite od hospitalizacije i smrtnog ishoda moraju uzeti sa rezervom.

    Upravo zato što ne postoji dovoljan protok vremena istraživači iz Velike Britanije ranije su rekli da ne mogu da procene koliku zaštitu od težeg oblika bolesti pružaju dve doze Fajzer vakcine. Oni su međutim naglasili da je zaštita od samog zaražavanja značajno manja u poređenju sa delta sojem.

    Podaci iz UK takođe su pokazali da treća doza Fajzer ili Astrazeneka cepiva pruža u ranom periodu nakon primanja zaštitu od 70 do 75 odsto od zaražavanja. Ovo je u skladu sa  viđenjem koje je iznela sama kompanija Fajzer rekavši da dve doze njene vakcine po svoj prilici ne štite dovoljno od omikrona i da je za zaštitu od novog soja potrebna treća doza.

    Ranija studija iz Južne Afrike pokazala je takođe da antitela nastala nakon primanja dve doze Fajzer vakcine imaju 40 puta manju sposobnost da neutrališu omikron varijantu u poređenju sa prethodnim varijantama.

    Ovakav nalaz po svoj prilici znači da će se sa pojavom omikron soja češće dešavati proboj imuniteta, odnosno da će se zaražavati i vakcinisani. To međutim ne znači da postojeće vakcine neće štititi od hospitalizacije i smrtnih ishoda.

    U radu koji su objavili nakon ovih prvih podataka istraživači su između ostalog napisali i da bi kombinacija prirodnog i vakcinalnog imuniteta, ili imuniteta pojačanog primanjem buster doze, trebalo da obezbedi određenu zaštitu od omikron soja.

    -Ako je neutrališući kapacitet smanjen ili ako bledi kroz vreme, zaštita od zaražavanja će po svemu sudeći biti mala. Ipak, zaštita od teškog oblika bolesti, koja uključuje ćelijski imunitet, biće po svoj prilici očuvana – naveli su još istraživači.

    Svetska zdravstvena organizacija navela je ove nedelje da se omikron soj, koji je do sada registrovan u oko 80-ak država, širi neverovatnom brzinom, kakva nije viđena ni kod jedne od prethodnih varijanti.

    Šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus kazao je da je i vrlo verovatno da se omikron nalazi i u drugim državama ali da nije otkriven.

    On je takođe upozorio da su pojedinačne zemlje ubrzale svoje programe buster vakcinacije iako nema dovoljno dokaza da treća doza štiti od omikrona, podstakavši tako dalju nejednakost među državama u pogledu pristupa vakcinama.

    – Ako okončamo nejednakost, okončaćemo pandemiju. Ako dozvolimo da se nejednakost nastavi, dozvolićemo nastavak pandemije, upozorio je direktor SZO.

    Izvor: Danas

    Foto: Pixabay/qimono

    Podeli