Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Energetska efikasnost i obnovljivi izvori

    Energetska efikasnost i obnovljivi izvori

    U okviru javne rasprave o Strategiji održivog razvoja grada Novog Pazara za period od 2021. do 2030. godine predstavljen je modul – Energetsko snabdevanje grada, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Za ovu oblast, koja će strateškim dokumentom dati smernice u realizaciji ciljeva vezanih za smanjenje zagađenosti vazduha i održivosti planete, građani Novog Pazara su pokazali veliko interesovanje.

    Prema rečima koordinatora poslova iz oblasti energetike Ediba Đerleka, radna grupa je izradila modul iz kojeg su proistekla dva osnovna cilja: energetsko napajanje grada i  zelena energija sa obnnovljivim izvorima. U domenu energetskog napajanja, očekuje se pomak u smislu poboljšanja energetskih kapaciteta sa adekvatnim naponskim nivoima u skladu sa potrebama grada – kaže Đerlek.

    ”Pokušali smo da kroz taj program damo jednu viziju poboljšanja stanja grada Novog Pazara u snabdevanju energijom, a time i da se prilagodimo planovima energetike, odnosno da Elektroprivreda Srbije svojim planovima uzme u obzir i naše viđenje stanja, i realne potrebe grada Novog Pazara”, rekao je Đerlek.

    Šef odseka za planiranje i realizaciju projekata Faruk Suljević ističe značaj ovog strateškog dokumenta, ne samo na lokalnom nivou već i globalno, jer on daje smernice u realizaciji osnovnih ciljeva koji vode ka smanjenju zagađenosti vazduha i održivosti planete.

    ”Mi smo do sada odradili pripremu za izgradnju toplane na biomasu, tu je i gasovod koji se upravo radi, ali moramo strateškim dokumentom pripremiti i sam grad na širenje potencijala, i biomase i gasovoda, i samim tim smanjiti zagađenje, što nam je u ovom trenutku prioritet”, izjavio je Suljević.

    ”Konkurs za zamenu kotlova na čvrsto gorivo pokazatelj je velike zainteresovanosti građana za ovu oblast”,  kaže Sulejvić. Najavljuje da će se takvi i slični konkursi, u cilju smanjenja zagađenja vazduha, realizovati i ubuduće, u saradnji sa ministarstvima energetike i zaštite životne sredine.

    S.Lj.

    Podeli
  • Ljajić: Repriza 5. oktobra danas je nemoguća

    Ljajić: Repriza 5. oktobra danas je nemoguća

    “Repriza 5. oktobra teško da može danas da se ponovi. Pre svega zato što su okolnosti drugačije od onih koje su bile 2 000. godine. Pre 21 godine postojala je kombinacija narodnog nezadovoljstva zbog izgubljenih ratova, sankcija, ali i socijalnog nezadovoljstva. Kombinacija tih nezadovoljstava zapravo je izvela ljude na ulice i pogrešno je misliti da su to učinile stranke. I tada ni jedna od 18 stranaka, koje su činile DOS, nije bila popularna među građanima”, kaže za Danas Rasim Ljajić, lider SDPS i jedan od organizatora 5. oktobra.

    On napominje da je najpopularnija, među članicama DOS-a tada bila DS koja je imala podršku oko 12 odsto, a na drugom mestu je bio DSS sa četiri odsto podrške građana.

    Na pitanje da li i danas, nakon 21. godine od 5. oktobra, građani ponovo treba da se bore za demokratiju i demokratska prava, sagovornik Danasa kaže da je to pitanje nije samo naše domaće, već je vezano za globalni nivo.

    “To nije pitanje samo za naš prostor, već i za Evropu, odnosno Evropsku uniju. Nažalost demokratija je u krizi, pre svega u Evropi i Evropskoj uniji, pa šta onda očekivati od zemalja koje nisu članice EU”, ističe Ljajić.

    Prema njegovim rečima pozitivna stvar, koju niko ne može da ospori, je da je tog 5.oktobra smenjen jedan nedemokratski režim i da je tada odbranjena izborna volja građana. Podseća da su ranije održani neki izbori na kojima su Slobodan Milošević i njengov režim poraženi.

    “ Druga pozotivna stvar koju je doneo 5. oktobar je da se zemlja vratila u međunrodne institucije, ali ne treba prenebregbuti činjenicu da je Srbija bila izbačena iz tih institucija, Ujednjenih nacija, Saveta Evrope, Oebsa. Tada se započete i ozbiljne ekonomske, ali i temeljne reforme koje se i dan danas sprovode. Nažalost, tu se završavaju pozitivne stvari vezane za 5. oktobar i to pre svega zbog krupnih, temeljnih i koncepcijskih razlika između dve najdominantnije stranke koje su činile DOS- DS i DSS-a “, objašnjava jedan od učesnika petokotobarskih promena.

    Na pitanje da li je peti oktobar doneo i niz izneverenih očekivanja, Ljajić kaže da su očekivanja građana bila podignuta na visok nivo i da odatle dolaze ta razočarenja.

    Izvor: Danas

     

    Podeli
  • Bačevac: Izgradnja željeznice Raška – Novi Pazar bio bi istorijski uspjeh ove vlasti

    Bačevac: Izgradnja željeznice Raška – Novi Pazar bio bi istorijski uspjeh ove vlasti

    Narodni poslanik SDP-a Dr Muamer Bačevac, apelovao je na Vladu  Republike Srbije, da što prije započne sa izgradnjom pruge Raška-Novi Pazar. Bačevac se u Narodnoj skupštini osvrnuo na vijekovnu borbu ovog kraja da dobije željeznicu, podsetivši da je prva inicijativa za izgradnju željeznice kroz Sandžak i Novi Pazar pokrenuta pre 146. godina.

    Novopazarski Sandžak je sve do kraja Prvog svjetskog rata nazivan i kao “Prozor Balkana” i zbog toga je od Austougarske monarhije 1875. godine, prvi put pokrenuta inicijativa da se izgradi željeznica kroz cijeli Sandžak. Inicijativa je obnavljana i za vrijeme Kraljevine SHS ali se nije dalje odmaklo.

    Prvi ozbiljniji korak da se do Novog Pazara dovede pruga započet je krajem 1949. i početkom 1950. godine kada su komunističke vlasti Srbije, uoči izbora za Skupštinu FNRJ, uz pomoć radnih akcija započele izgradnju pruge Raška – Novi Pazar, u dužini od 20 kilometara.

    Omladinske radne akcije su uporno radile, čak su postavljeni i kolosjeci, lokalni list “Bratstvo” je u feljtonima pisao “Sa pruge Raška-Novi Pazar” ali su se već nekoliko mjeseci od početka izgradnje javili neki problemi u izgradnji pruge.

    Bačevac je podsjetio da je na sjednici Narodne Skupštine odrzane u aprilu.2021 god, ministar građevinarstva Tomislav Momirović istakao da Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Nova Varoš zaslužuju mnogo bolju sapbraćajnu infrastrukturu i da će se u narednom periodu graditi pruga Raška-Novi Pazar.

    Bačevac je istakao da projekat postoji, da je projektom predviđeno da se pruga gradi dolinom rijeke Raške, između starog i novog puta. Prema projektu, pruga dužine oko 20 kilometara, bila bi jednokolosečna i neelektrificirana.

    „Pruga je od presudnog značajna za privlačenje investitora i razvoj turizma. Mi nažalost u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici nismo imali niti jednog značajnog investitora, što nije samo nepravedno već je apsolutno neodrživo, i što se mora u najkraćem roku promijeniti. Postojanje železnice i dobra putna infrastruktura su preduslovi bilo kakvog razvoja“, naglasio je Bačevac.

    „Naša koalicija je mnogo učinila na izgradnji putne infrastrukture u zemlji, a izgradnja ove železnice bi je upisala u istoriji Sandžaka kao najuspešniju na ovom polju, zato apelujem da se sa izgradnjom pruge Raška-Novi Pazar započne što prije“, zaključio je poslanik SDP-a.

     

    Podeli
  • U Srbiji 7.190 novih slučajeva, preminula 51 osoba

    U Srbiji 7.190 novih slučajeva, preminula 51 osoba

    U Srbiji je u poslednja 24 sata potvrđeno 7.190 novih slučajeva korona virusa, među 23.903 testiranih uzoraka.

    Od posledica korona virusa preminula je još 51 osoba.

    Na respiratorima širom zemlje nalazi se 269 pacijenata obolelih od korona virusa, a ukupno se u bolnicam nalazi 6.519 pacijenata.

    Od početka pandemije u Srbiji je registrovano 974.179 slučajeva korona virusa, a testirano je 5.751.180 ljudi.

    Do sada je preminula 8.481 osoba obolela od korona virusa.

    Procenat smrtnosti je 0,87 odsto.

    Izvor: Tanjug

    Podeli
  • Pandorina kutija puna papira koji tresu svet biznisa i politike

    Pandorina kutija puna papira koji tresu svet biznisa i politike

    Afera “Pandorini papiri” trese svet. Milioni dokumenata procurelih iz agencija za osnivanje ofšor kompanija otkrivaju da je 330 javnih zvaničnika širom sveta, među njima i iz našeg regiona, pa i iz Srbije, povezano sa ofšor računima. Poreske oaze često su korišćene za tajno pomeranje novca i prikrivanje stvarnog imetka. U istraživanju Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara, pominju se mnogi bivši i sadašnji državnici, političari i ljudi iz svetskog šou-biznisa.

    Novinarsko istraživanje nazvano “Pandorini papiri” otkrilo je da je više desetina sadašnjih i bivših državnika i moćnih milijardera povezano sa kompanijama koje koriste poreske oaze. Među krupnim ribama čije su finansijske konstrukcije razotkrivene, navodi Dojče vele, nalaze se bivši britanski premijer Toni Bler, jordanski kralj i kenijski predsednik Uhuru Kenijata, ukrajinski predsednik Zelenski, ali i pevačica Šakira.

    Bivši britanski premijer Entoni Bler se javno protivio izbegavanju plaćanja poreza, a “Pandorini papiri” sada otkrivaju da su Bler i supruga došli do zgrade vredne 7,6 miliona evra tako što su kupili ofšor firmu koja trguje nekretninama, i to od porodice bahreinskog ministra Zaida bin Rašida el Zajanija.

    Tako što su kupili udele firme – a ne direktno samu zgradu – Bler i njegova supruga su izbegli da plate porez na imetak od oko 350.000 evra. Blerovi i El Zajanijevi tvrde da nisu imali pojma da su ovi drugi umešani u dil. Čeri Bler, supruga bivšeg premijera, tvrdi da njen muž nije bio uključen u transakciju i da firma danas više ne postoji.

    U papirima koji su procurili do novinara pominje se i češki premijer Andrej Babiš, milijarder koji se 2017. domogao izborne pobede obećavajući borbu protiv korupcije.

    Babiševo ime se pominje u papirima nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora u Češkoj koji se održavaju 8. i 9. oktobra. Govoreći tokom televizijske debate u nedelju, Babiš je porekao bilo kakvu povezanost.

    Navodno je 2009. ubrizgao oko 19 miliona evra u ogranak jedne naftne kompanije kako bi kupio vilu sa dva bazena i bioskopom na francuskoj rivijeri, u blizini Kana.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imao je udele u naftnoj kompaniji registrovanoj na Britanskim Devičanskim ostrvima. Samo mesec dana pre nego što je u aprilu 2019. izabran za predsednika, Zelenski, bivši komičar i glumac, tiho je prodao svoj deo firme Sergiju Šefiru. Njih dvojica su, inače, bliski prijatelji i poslovni partneri.

    Dokumenti iz juna 2019. pokazuju da je Šefir zadržao udele u kompaniji zvanoj “Malteks”, čak i pošto se priključio administraciji Volodimira Zelenskog.

    Imena iz šou-biznisa i sporta koja se pominju u “Pandorinim papirima” su kolumbijska pevačica Šakira i bivša indijska zvezda kriketa Sačin Tendulkar.

    Šakirin advokat je rekao da su njeni ofšor bankovni računi bili poznati i da nisu donosili nikakve poreske prednosti.

    U “Pandorinim papirima” imena i iz Srbije i regiona 

    U međunarodnom projektu “Pandorini papiri”, koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), pojavila su se dokumenta koja su procurila iz agencije za osnivanje ofšor firmi “Trident trast”, koja pokazuju, navodi KRIK, a prenosi Fonet, da je ministar finansija Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju.

    Navodi se da je Siniša Mali registrovao dve ofšor kompanije koje su kupile dve bugarske firme, a koje su posedovale stanove u letovalištu.

    U dokumentima o kupoprodaji stanova Mali je bio naveden kao direktor ofšor kompanija sa Britanskih Devičanskih ostrva, pa su ga tako novinari KRIK-a ranije povezali sa ovim nekretninama. Mali je u više navrata demantovao navode istraživačke mreže, tvrdeći da poseduje samo jedan stan.

    Tužilaštvo u Srbiji je svojevremeno pokrenulo postupak, ali je zbog nedostatka dokaza odustalo od istrage.

    Osim Siniše Malog, u “Pandorinim papirima” pojavljuje se i ime Nikole Petrovića, bivšeg direktora “Elektromreže Srbije”.

    Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) otkriva tajne poslove Mila i Blaža Đukanovića u okviru globalne istrage o ofšor kompanijama. Milo i Blažo Đukanović su, kako prenosi MANS, 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih Devičanskih ostrva, Paname i Gibraltara.

    Sin predsednika Crne Gore je iskoristio tu strukturu da formira i dve skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori.

    “Pandorini papiri” dolaze pet godina posle afere “Panamski papiri”, koja je odnela nekoliko bitnih političara, pokrenula policijske racije širom sveta i naterala politiku da razmisli o uvođenju globalne poreske stope.

    Izvor: RTS

    Podeli