Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Dženaza žrtvama genocida: Porodice od jutarnjih sati pristižu u Potočare

    Dženaza žrtvama genocida: Porodice od jutarnjih sati pristižu u Potočare

    Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana u Memorijalnom centru Potočari je Azmir Osmanović koji je imao svega 16 godina kada je likvidiran. Konačan smiraj ove godine će pronaći još jedan maloljetnik Fikret Kiverić.

    Porodice, prijatelji, komšije žrtava genocida počinjenog u julu 1995. godine u Srebrenici od ranih jutarnjih sati pristižu u Memorijalni centra Srebrenica – Potočari gdje će danas biti klanjana dženaza-namaz i obavljen ukop za još 19 novoidentifikovanih žrtava, javlja Anadolu Agency (AA).

    Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana u Memorijalnom centru Potočari je Azmir Osmanović koji je imao svega 16 godina kada je likvidiran. Konačan smiraj ove godine će pronaći još jedan maloljetnik Fikret Kiverić koji je imao 17 godina u momentu smrti.

    Ove godine konačan smiraj naći će i jedna žena Zilha Delić. U momentu stradanja imala je svega 24 godine.

    U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari bit će ukopani ove godine i otac i sin Hajro i Jusuf Aljić.

    Najstarija žrtva koja će naći svoj konačni smiraj u Memorijalnom centru Potočari jeste Husein Kurbašić, koji je imao 63 godine u času smrti.

    U mezarju Memorijalnog centra Potočari – Srebrenica ove godine bit će ukopani: Vejsil (Abdulah) Hamzabegović rođen 1939. godine, Muhidin (Mujo) Mehmedović rođen 1977, Fikret (Ramiz) Kiverić rođen 1978, Ramiz (Rizvo) Selimović rođen 1951, Esnaf (Zurijet) Halilović rođen 1976, Zilha (Edhem) Delić rođena 1971, Muamer (Osman) Mujić rođen 1976, Mehmed (Mustafa) Beganović rođen 1947, Hajrp (Ramo) Aljić rođen 1944, Jusuf (Hajro) Aljić rođen 1967, Zajim (Mujo) Hasanović rođen 1968, Asim (Husejin) Nukić rođen 1971, Azmir (Aziz) Osmanović rođen 1979, Nezir (Rešid) Dautović rođen 1969, Ibrahim (Suljo) Avdagić rođen 1950, Jusuf (Adem) Halilović rođen 1948, Salih (Džanan) Džananović rođen 1955, Meho (Salih) Karahodžić rođen 1939. i Husein (Ibrahim) Kurbašić rođen 1932.

    U Komemorativnom centru u Tuzli nalaze se posmrtni ostaci još 88 žrtava za koje je stigao DNK nalaz o identitetu, ali te žrtve nisu zvanično identifikovale porodice.

    Identifikovano je još 36 žrtava, ali porodice još nisu dale saglasnost za njihov ukop, uglavnom zbog oskudnih skeletnih ostataka ovih žrtava koji su do sada pronađeni.

    Porodice dvije žrtve koje su dale saglasnost ove godine pa je potom povukle, odlučile su se za ukop posmrtnih ostataka njihovih najmilijih naredne, 2022. godine.

    U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari, do sada su ukopane 6.652 žrtve genocida počinjenog u julu 1995. godine, dok je na drugim lokacijama, a prema željama porodica žrtava, ukopano još 237 žrtava genocida. Još uvijek se traga za oko 1.000 žrtava genocida.

    Izvor: Anadolija

    Foto: Nihad Ibrahimkadić – Anadolu Agency

    Podeli
  • Danas 26. godišnjica genocida u Srebrenici

    Danas 26. godišnjica genocida u Srebrenici

    U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari danas će biti obeležena 26. godišnjica genocida nad Bošnjacima koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine.

    Na komemoraciji ponovo neće biti zvaničnika Srbije, a najavljeno je prisustvo delagacije Vlade Republike Srpske. U Potočarima će, između ostalih, biti i crnogorski predsednik Milo Djukanović i potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović.

    Danas će u Potočarima biti ukopani posmrtni ostaci još 19 identifikovanih srebreničkih žrtava.

    U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada su ukopane 6.652 žrtve genocida nad Bošnjacima „Sigurne zone Ujedinjenih nacija“ Srebrenica, dok je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica, sahranjeno još 237 žrtava. Među njima je 435 maloletnika.

    Još se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.

    Tradicionalni „Marš mira“, kojim se odaje počast srebreničkim žrtvama, održan je i ove godine. Više od 3.000 ljudi krenulo je u četvrtak iz Nezuka na trodnevni „Marš mira“ ka Potočarima. Tom stazom u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, jula 1995. godine su se probijali Bošnjaci, kada su srpske snage zauzele Srebrenicu.

    Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvođene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.

    Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim sudskim presudama, od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.

    Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora.

    Mladić je pred međunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osuđena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.

    Uprkos tome, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji, do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.

    Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.

    Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, koju je predložila vladajuća koalicija, predvođena Demokratskom strankom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Za Deklaraciju je glasalo 127 od 250 poslanika, nakon višečasovne burne rasprave.

    Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. godine, u kojoj stoji da je u Srebrenici počinjen genocid. Međutim, u Deklaraciji se termin genocid ne pominje.

    Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.

    Rezoluciju kojom se osuđuje genocid o Srebrenici nedavno su usvojili parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.

    Za razliku od perioda od 2015. do 2019. godine, 11. jul ove godine, kao i prošle, nije dan žalosti na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, već samo u Federaciji BiH.

    Izvor: Nova S

    Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

     

    Podeli
  • ‘’Srebrenica – kad mi ubijeni ustanemo’’ premijerno u Novom Pazaru

    ‘’Srebrenica – kad mi ubijeni ustanemo’’ premijerno u Novom Pazaru

    Pozorišna predstava ”Srebrenica – kad mi ubijeni ustanemo” sinoć je premijerno izvedena u Novom Pazaru. Autorski pozorišni komad Zlatka Pakovića, koji poziva na odovornost i predstavnike umetničke elite, rađen u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava, predhodno je predstavljen beogradskoj i zagrebačkoj publici. Predstava će biti izvedena u Beogradu i 11. jula, na 26. godišnjicu genocida u Srebrenici, a publika u Novom Pazaru ima i večeras priliku da pogleda Pakovićev umetnički prikaz saučesništva u zločinu koji je obeležio poslednju deceniju prošlog veka.

    Režija i novinarstvo su oblasti koje se prožimaju kada je u pitanju Zlatko Paković. Njegova autorska predstava”Srebrenica – kad mi ubijeni ustanemo” pred publiku iznosi ono za šta i publika oseća izvesnu odgovornost. Činjenice su važne, ali interpretacija činjenica još važnija – ističe Paković.

    ”Postoji pokušaj da se pokaže, da iz ovog dela izađe i izvestan entuzijazam, da i nakon genocida i strahovitih zločina može i mora biti života; da postoje ljudi koji zaslužuju život bez opterećenja, ali da se moraju zločini priznati i zločinci prozvati. Oni koji proizvode zločine u društvu, koji su duhovnici genocida, oni moraju biti prozvani i u kulturi obeleženi kao zlikovci čiji je jezik neuporedivo krvaviji od ruku ubica”, izjavio je Paković.

    Paković kaže da nije bilo lako okupiti glumce za ovakav pozorišni komad koji traži pojačanu odgovornost i smelost, jer, kako naglašava, osim talenta, za igranje u ovoj predstavi potrbna je i hrabrost.

    S.Lj.

    Podeli
  • “Važnost učešća muškaraca i dečaka u promociji rodne ravnopravnosti”

    “Važnost učešća muškaraca i dečaka u promociji rodne ravnopravnosti”

    U okviru posete predstavnica novopazarskog Foruma žena Sandžake demokratske partije Novom Sadu,  održana je tribina “Važnost učešća muškaraca i dečaka u promociji rodne ravnopravnosti”. Tribinu su zajednički organizovali Forum žena Pokrajinskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije, Foruma žena Gradskog odbora Novi Sad i Gradskog odbora Novi Pazar.

    “Rodna ravnopravnost je načelo socijalne filozofije. To je i jedno od osnovnih načela ljudskih prava. Ipak, rodna neravnopravnost je još uvek vrlo prisutna u ogromnoj većini vidova društvenog života”, rekla je narodna poslanica Rajka Vujović.

    Podsetila je da je Svetski ekonomski forum predvideo da je za “brisanje” neravnopravnosti potrebno 108 godina, te dodala da je angažovanje muškaraca u rodnim politikama bitan deo demokratskog razvoja društva.

    Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti Grada Novog Pazara Dženana Suljović je istakla da se po tom pitanju situacija menjam na bolje, te da je sve više žena na rukovodećim pozicijama u Novom Pazaru.

    Na tribini su govorili i muški predstavnici gradskih odbora SDPS-a i SDP-a iz Novog Sada i Novog Pazara. Zaključeno je da je potrebno staviti veći akcenat na zajedničke aktivnosti muškaraca i žena u promociji politika rodne ravnopravnosti sa naglaskom na obrazovanje i veću informisanost.

    “Tamo gde je ženi dobro, dobro je celom društvu”, zaključila je inicijatorka posete, narodna poslanica SDPS-a Rajka Vujović.

    S.Lj.

    Foto: Tanja Đapić

     

    Podeli
  • Forum žena SDP-a u dvodnevnoj poseti Novom Sadu

    Forum žena SDP-a u dvodnevnoj poseti Novom Sadu

    Na inicijativu pokrajinske poslanice Rajke Vujović Forum žena Pokrajinskog odbora SDPS-a i Forum žena Gradskog odbora Novi Sad organizovali su dvodnevnu posetu za predstavnice Foruma žena SDP-a Novi Pazar.

    Cilj posete je uspostavljanje tešnje saradnje između predstavnica i predstavnika socijaldemokratske vlasti dve tradicionalno prijateljske, multikulturalne regije, Vojvodine i Sandžaka.

    Prvog dana posete za goste iz Novog Pazara organizovan je prijem u Pokrajinskoj vladi Vojvodine. Domaćin je bio pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević. Na sastanku su izneti predlozi za dalju privrednu, i  saradnju u oblasti turizma. Najavljeno je da će u septembru biti organizovana manifestacija ” Dani Vojvojvodine” u Novom Pazaru.

    S. Lj.

    Podeli