U poslednja 24 sata, od posledica izazvanih korona virusom preminuo je jedan pacijent iz Raške.
Na bolničko lepčenje primljena su 2 pacijenta pa se na lečenju u kovid zonama u Novom Pazaru trenutno nalazi ukupno 14 pacijenata od kojih su dvoje na respiratorima, a dvoje na kiseoničkoj potpori.
U Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar obavljeno je 50 pregleda. 25 pacijenata lakeru se javilo prvi put. Od 22 brza antigenska testa iz brisa nosa 2 su bila pozitivna.
S.Lj.
U sklopu obeležavanja Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, Slave Ministarstva i Dana policije, ispred Pilicijske uprave u Novom Pazaru organizovana je prezentacija materijalno – tehničkih sredstava i opreme kojom raspolaže policija. Manifestacija je privukla značajnu pažnju građana, naročito najmlađih Novopazaraca.
Za najmlađe posetioce Dan policije je bio poseban doživljaj. Druženje i fotografisanje sa čuvarima javnog reda i mira, koji su im ljubazno objašnjavali karakteristike opreme kojom raspolažu; mogućnost da uđu policijasko vozilo, isprobaju policijsku sirenu i razglas, da pitaju sve što ih zanima o pravom oružju, kao i da nauče kako se koristi protivpožarna oprema… sve to je doprinelo realinijem poimanju profesije policajca i kod mališana probudilio želju da se tim poslom bave kad odrastu. To je, zapravo bio i cilj pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su organizovali ovu nesvakidašnju manifestaciju.
”Spremnost u zaštiti lične imovinske sigurnosti građana podrazumeva i savremenu opremu i sredstva koja policija koristi. To smo danas prezentovali našim sugrađanima koji su imali priliku da vide naoružanje policije, vozila, kao i sredstva i opremu koju policajci vatrogasci koriste. Posebo nam je zadovoljstvo što smo ugostili naše najmlađe sugrađane, koji će možda jednoga dana biti u našim redovima”, rekla je u izjavi za medije oficir za policiju zajednice, Sanja Milošević.
S.Lj.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije očekuju da će krajem godine prilikom razgovora o izmenama Zakona o radu biti rešen problem rada na daljinu, jer zaposleni koji rade onlajn sada nisu zaštićeni na odgovorajuć način, kaže sekretar Veća S S S S Zoran Mihajlović.
“Rad od kuće je institut koji je u naše zakonodavstvo unet sa Zapada još 2014. godine, ali je tada zamišljen sasvim drugačije, kao mogućnost da mladi bračni parovi koji stvaraju porodicu budu više sa decom i da se tako utiče na natalitet. Međutim, pojavom pandemije to je dobilo sasvim drugi karakter”, rekao je Mihajlović Tanjugu.
On je dodao kako su poslodavci rešavajući problem širenja virusa kovida 19, tako što su slali ljude da rade od kuće, ostvarili velike uštede.
“Mi imamo informacije da su pojedine firme napuštale zakupe u poslovniim centrima i prešli na rad na daljinu, čime su uštedeli veliki novac za zakup, kao i za energente, a ti troškovi su prešli na zaposlene koji rade od kuće”, rekao je Mihajlović.
Napomenuo je da poslodavci svojim zaposlenima nisu kompenzovali te troškove, jer naše zakonodavstvo nije pratilo trendove u poslednjih godinu i po dana, pa ti radnici nisu ni na koji nacin zaštićeni.
“Oni su u početku smatrali da im je olakšan posao, ali sada ne dobijaju naknadu za prevoz i topli obrok, a pitanje je i na koji način poslodavac posmatra njihovo radno vreme i da li će ga uopšte imati, jer svakom poslodavcu može da se učini da nisu radili osam sati i da ih pozovu da nešto urade popodne i uveče kada treba da odmaraju”, ocenio je sekretar Veća S S S S.
On je istakao da će, ukoliko u budućnosti radnici na daljinu ne budu zakonom zaštićeni, biti još više zloupotreba nego što ih sada ima.
“Kada radnici nisu dovoljno plaćeni, ni država neće imati koliko treba, jer neće biti uplaćeni odgovarajući porezi i doprinosi. Zato mislim da je krajnje vreme da država stavi takav rad u zakonske okvire kako poslodavci to ne bi zloupotrebljavali i kakao bi radnici bili zaštićen i da svi u tom lancu imaju neku korist”, rekao je Mihajlović.
Zaključio je da će S S S S tražiti da se to reguliše zakonom i dodao da će se o toj temi raspravljati krajem godine kada budu formirane radne grupe za izmenu Zakona o radu.
Izvor: Alo
Foto: Shutterstock
Svetske cene barela zabeležile su ove sedmice uspone kakvi nisu viđeni od aprila 2019 (brent je u sredu koštao 74,04 dolara), odnosno oktobra 2018. godine (istog dana laka teksaska nafta stajala je 72,19 dolara), ali uzlet nije trajao dugo. Isti barel 48 sati kasnije, juče – „brent” je koštao 72,44 dolara, dok je merno bure lake teksaske nafte kupovano za 70,51 dolar.
Vodeći svetski trgovci naftom (“Vitol”, “Trasfigura”, “Glenkor”) i američka investiciona banka Goldman Saks procenjuju da bi cena barela do kraja 2021. mogla dostići vrednost od 100 američkih dolara (nezabeleženu od 2014), prenosi londonski “Fajnenšel tajms”.
Vrtoglavi skok mogao bi se očekivati i bez obzira na najnoviju najavu radikalnih mera američkih Federalnih rezervi (o postepenom ukidanju monetarne politike za sanaciju posledica korone), kao i na signal da bi iranska nafta, u slučaju mogućeg nuklearnog dogovora grupacije “5+1”, zajedno s libijskim crnim zlatom uskoro mogla da preplavi tržište.
Najpre, zbog već vidljivih znakova naglog rasta tražnje nafte i njenih derivata ovog proleća – s masovnom vakcinacijom, rastom privrednih aktivnosti u brojnim zbog korone prezaduženim zemljama i povratkom sezone turističkih putovanja širom sveta. Naftaši istovremeno tvrde da postoje sistemski razlozi zbog kojih bi nafta u ovoj deceniji mogla biti samo sve skuplja.
“Barel bi mogao dostići i cenu od 130 dolara, ali bi ona ona mogla da padne i na 35 dolara. Razlog je jednostavan: momentalna dekarbonizacija (smanjenje emisije ugljenika) – koja sve više deluje kao globalni društveni imperativ – rizična je i nije moguća. Spomenuti raspon cene zavisiće od toga sa čime se prvo suočimo: s vrtoglavim skokom tražnje ili s rastom investicija u naftnom sektoru. Ta neizvesnost uticaće na to da cena barela u sledećih nekoliko godina posle korone bude ekstremno promenljiva”, ocenio je u četvrtak, Vilijam Rid Drugi, izvršni direktor američke kompanije “Kaslton komoditis internešenel”, tokom globalne konferencije o sirovinama u organizaciji londonskog “Fajnenšel tajmsa”.
Globalni trgovci naftom o frontalnom pritisku “zelenih” aktivista svih profila (od deoničara naftnih kompanija i vodećih banaka, do omladine zabrinute za svoju ekološku budućnost) da se hitro sprovede dekarbonizacija sveta, misle slično kao i “OPEK-u plus”, petro-udruženju koje isporučuje 40 odsto crnog zlata na tržištu.
To je jedno “tralala”. Tim rečima se Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike, nedavno osvrnuo na upozorenje Međunarodne agencije za energiju (IEA), da eksploatacija i razvoj novih naftnih bušotina i nalazišta prirodnog gasa treba ove godine da budu obustavljeni ako svet želi da postigne da do 2050. godine nema emisije štetnih gasova.
Sedam dana kasnije (11. juna), ista IEA objavila je da će “svetu biti potrebno mnogo više nafte od petro-udruženja ’OPEK plus’, budući da se globalna tražnja barela vraća na količine od pre korone”. Proletos, odlukom koja je iznenadila svet, “OPEK plus” je – zbog nejasnog toka globalnog privrednog oporavka – odlučio da do aprila 2022. na svojim lagerima zadrži, i tržištu tako uskrati, skoro šest miliona barela proizvedene nafte dnevno.
U međuvremenu, i Rijad i Moskva, dva ključna aktera unutar “OPEK-a plus” ubeđeni su da IEA, u jeku globalne pomame za obnovljivom energijom, ne barata danas dobrom računicom kad je reč o svetskoj proizvodnji i potrošnji nafte do sredine veka.
“Nema sumnje da je ’zelena energija’ neophodna, kao i ’zelena agenda’, jer to javnost zahteva. Trebalo bi ipak razjasniti kojim resursima se to može ostvariti, ko će to da plati, koje tehnologije i prilike nam stoje na raspolaganju, da bismo mogli da rešavamo zaostale probleme koji još čekaju na rešavanje”, izjavio je ruski ministar energetike Aleksander Novak u pripremama za samit “OPEK-a plus” 1. jula.
Uoči tog skupa Saudijska Arabija i Rusija već su najavile da će paralelno raditi na dva fronta: daljih investicija u naftnoj industriji i proizvodnji prirodnog i tečnog gasa, kao i na obnovljivim izvorima energije.
“Saudijska Arabija proizvodi naftu i gas po niskoj ceni i proizvodi obnovljivu energiju. Podstičem svet da prihvati kao realnost da ćemo mi biti pobednici u svim tim aktivnostima”, poručio je Abdulaziz bin Salman, ministar energetike Saudijske Arabije.
Izvor: Vesti online
Foto: pixabay.com
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je da se po sadašnjem toku epidemije koronavirusa u Srbiji može reći da se ide ka vraćanu normalnim životnim okolnostima.
Kisić Tepavčević je za televiziju Prva izjavila da je „veliko blagostanje“ da Srbija ima sve vakcine protiv koronavirusa i pozvala je građane da to iskoriste i da se vakcinišu.
Na pitanje da li i pored velikog procenta vakcinisanih može da se očekuje novi talas epidemije nakon popuštanja mera, kako se to dogodilo u Velikoj Britaniji, Kisić Tepavčević je odgovorila da je moguće da na jesen, u sezoni respiratornih infrekcija, dođe do povećanja broja zaraženih, ali da je „velika verovatnoća da neće biti kao pre“.
„Ono što je sigurno je da ćemo na jesen imati sezonu respiratornih infekcija. Ukoliko se ne vakcinišemo nema pitanja da li će se desiti novi talas“, rekla je Kisić Tepavčević.
Izvori: TV Prva, N1
Foto: Tanjug/Zoran Žestić