Author: Selma Ljajic

Medicinsko osoblje koje prihvaća građane BiH “veoma je suretljivo i ljubazno”, a ljudi koji čekaju u redovima su strpljivi.

Ispred Hale 3 Beogradskog sajma, gdje se od jučer vrši vakcinacija građana Bosne i Hercegovine, “ogromna je gužva i stvoreni su veliki redovi”, doznaje Al Jazeera.

Međutim, kako kažu naši sugovornici, sve je organizovano besprijekorno i dobro funkcioniše.

Medicinsko osoblje koje prihvaća građane BiH “veoma je suretljivo i ljubazno”, a ljudi koji čekaju u redovima su strpljivi i nema “uobičajenih naguravanja”.

Važno je reći da se u ovom trenutku čeka između 90 minuta i dva sata u redu za vakcinaciju.

Gužve na graničnim prijelazima

Kako pokazuju objave na društvenim mrežama i pisanja bh. medija od jutros je pojačana frekvencija vozila na izlazu iz BiH na graničnim prijelazima sa Srbijom.

Prema informacijama BIHAMK-a gužve su zabilježene na GP Karakaj (Zvornik) i GP Rača, kao i na prelazima Šepak i Pavlovića most gdje se formiraju duže kolone vozila.

Pojačan saobraćaj prema graničnim prijelazima na izlazu iz BiH u pravcu Srbije zasigurno se može povezati sa odlaskom državljana BiH na vakcinaciju protiv korona virusa u Beogradu.

Potreban validan pasoš

Tokom subote i nedjelje vakcinisati će se i privrednici iz BiH koji su dobili poziv kolega iz Privredne komore Srbije, piše portal Klix.ba.

Kako mediji pišu velike gužve zabilježene su i na Beogradskom sajmu gdje se danas od 8 sati građani BiH mogu vakcinisati u Hali broj 3.

Za ulazak u Srbiju potreban je samo važeći bosanskohercegovački pasoš dok negativan PCR test nadležni organi u Srbiji trenutno ne traže.

Za samu vakcinaciju, nije potrebno ljekarsko uvjerenje, a proces vakcinacije uključujući i administrativnu proceduru ne oduzima previše vremena.

Kako izgleda vakcinacija u Beogradu

Vakcinacija bh. građana u Beogradu počela je jučer a kako je to izgledalo opisao je sagovornik Al Jazeere koji je zamolio da ostane anoniman.

“Prvo što nas je dočekalo na parkingu ispred Hale 3 Beogradskog sajma je bio veliki broj parkiranih automobila s bh. registracijama. Iako je red bio prilično dugačak, nije se dugo čekalo na ulazak u samu halu, kako bi se pristupilo procesu vakcinacije”, kaže naš sagovornik i dodaje:

“Tokom jučerašnjeg dana u sat vremena, koliko sam proveo u redu i tokom procesa vakcinacije, vidio impresivan broj prijatelja i poznanika iz Sarajeva, ljude koje nisam vidio duže od godinu dana. I to je bilo u petak, tako da pretpostavljam da su brojke mnogo veće u subotu”.

Sam proces vakcinacije opisuje sljedećim riječima:

“Nakon ulaska u samu Halu 3 Beogradskog sajma smo preuzeli formulare koje je trebalo popuniti. Iako je bilo relativno dosta ljudi, zbog dobre organizacije, sve je išlo glatko i bez gužve. Nakon popunjavanja formulara, stali bi u red, nakon čega bi nas redar usmjeravao ka ljekarima s kojim smo trebali razgovarati o svojoj medicinskoj historiji. Po okončanju tog razgovara, dobili bi potvrdu da možemo primiti vakcinu, nakon čega nas je redar usmjeravao ka prvom slobodnom operateru koji je naše podatke unosio u računar. Uzeli bi podatke sa formulara i uslikali pasoš, a to što nismo državljani Srbije nije predstavljao nijedan problem. Nakon unošenja podataka u sistem, dobili bi isprtinan dokument s kojim bi otišli da primimo vakcinu”.

Niko nije imao posljedica

Ljubazno osoblje, kaže, motrilo ih je 15 minuta nakon primanja vakcine:

“Medicinsko osoblje bi nas ljubazno upozorilo na moguće posljedice, a nakon primanja vakcine bi morali sačekati u posebnoj zoni 15-ak minuta da se vidi imamo li nekih neželjenih reakcija, kako bi nam medicinski stručnjaci mogli pomoći. S ljudima  s kojim sam pričao, niko nije imao posljedica. Nakon toga, lagano smo se spremili i krenuli nazad”.

Izvor: Aljazeera

“Koliko god da zaglaviš i da se razboliš posle vakcine, znaj sigurno da ti je nešto pomogla i da je moglo da bude gore”, poručuje virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler za Nova.rs. On vakcinu slikovito poredi sa vojskom, a antitela sa “oružjem” kojim se puca na neprijatalja.

“To vam je kao da je vakcina dala uzbunu vojsci u državi. Uzbuna znači da je izvršena mobilizacija i da umesto, na primer, 5.000 vojnika Srbija sada ima 50.000 vojnika. Oni znaju odakle neprijatelj napada i koji su mu planovi i svi su spremni – to znači vakcina. Organizam tada poznaje protivnika, zna kako izgleda, zna koje su mu slabe tačke, zna kako će da ga napada i sprema oružje za to. To oružje, to su antitela”, objašnjava on.

Doktor Šekler ističe i podseća da vakcina nije garancija da se nećete razboleti, ali sprečava one najteže forme bolesti.

“Ako u Srbiji Sinofarm primi dva miliona, 400.000 njih koji su dobili tu vakcinu će se inficirati, ali neće umreti. Od tih 400.000 njih 300.000 će se lečiti kod kuće”, napominje ovaj stručnjak.

Navodi primer jednog starijeg čoveka iz Užica koji je insistirao da bude vakcinisan, a njegova supruga i ćerka nisu. Prema Šeklerovim rečima, one su sada blizu hospitalizacije, a vakcinisani pacijent je, iako je najstariji, samo jedan dan ima blago povišenu temperaturu i oporavlja se.

Prema rečima doktora Šeklera, u tom navedenom slučaju, pacijent ima 80 godina, prošlo je samo 10 dana od vakcinacije i efekti su se već pokazali.

Mnoge zabrinjava nizak nivo antitela posle vakcinacije. On ima ohrabrujuću poruku za njih.

“Ni to nije drama. Antitela su samo indikator da je tvoj organizam reagovao na vakcinu i njihov manji nivo ne znači da zaštita ne postoji”, objašnjava Šekler za Nova.rs.

On dodaje da količina antitela, kao i celokupan imunitet, zavise od mnogo faktora, a među najvažnijima su stres, način života i ishrane, količina sna i uzrast.

“Mi svaku vakcinu pokušavamo da svedemo u okvire, brojke i neke vremenske intervale koji važe za nju. Zaboravljamo da se svi ti ljudi koji su vakcinisani razlikuju u starosti po nekoliko decenija, da se razlikuju po načinu života, po genetici, po tome da li se neko hrani zdravo, da li je sportski tip, da li puši, da li je gojazan, toliko je faktora koji utiču”, ističe Šekler.

“Od 35 ljudi u Institutu u kojem radim, ja imam najgori imuni odgovor, ali to je zato što sam stalno u nekom stresu, neredovno se hranim, ležem kasno, ustajem rano. Čovek koji ima najveći nivo antitela je pred penzijom, ali njegov imuni odgovor je takav zato što je on miran, hrani se redovno, odlazi na vreme sa posla kući. Stvaranje imuniteta podrazumeva kompletno zdravog čoveka, gde imuni sistem može najjače da odgovori”, objašnjva Šekler.

Ima i onih koji nemaju ama baš nikakva antitela i nikakav imuni odgovor i čiji organizam prosto nije odreagovao. Ukoliko je prošlo dovoljno vremena, a reakcija izostaje Šekler smatra da će u tim slučajevima biti neophodna i treća doza.

“Treba napravi protokol za one kojima je potrebna treća doza, da se ne bi naparavio cirkus”, kaže Šekler i dodaje da će, ipak, biti malo takvih pacijenata kojima treba dopunska doza.

Napominje da izostanka imunog odgovora ima kod svih vakcina, ali da se najviše govori o pacijentima koji su primili kinesko cepivo, zato što je ono i najviše bilo u upotrebi u našoj zemlji.

Šekler apeluje na strpljenje.

“Pišu mi ljudi: uradio sam antitela na kineksu vakcinu, tereća ili četrta nedelja – nula. Ja im kažem da sačekaju još 10 dana. Svi su, posle još malo čekanja, imali antitela”, ohrabruje Šekler.

On napominje da kineska vakcina sporije pravi antitela, od, na primer, Fajzerovog cepiva, ali da ta antitela duže traju.

Prema rečima doktora Šeklera, Fajzerova vakcina daje bržu reakciju i visok nivo antitela. Ona su često detektabilna već posle prve doze, a prema procenama, ona bi trebalo da traju od 9 do 12 meseci. Antitela kod Sputnjik vakcine trebalo bi da traju od 15 meseci, pa do čak dve godine, dok se za kinesku vakcinu predviđa zaštita od 12 do 15 meseci.

Smatra da za vakcinu AstraZeneka vlada slabije interesovanje, ne samo zbog priče o mogućim komplikacijama, već zbog toga što se na revakcinu čeka 12 nedelja, pa se period neizvesnosti i “štrecanja” prolongira.

Šekler primećuje i da u vezi sa vakcinom AstraZeneka ima dosta politike, “zato što je najjeftinija” i njena cena iznosi oko tri evra.

“To nije zato što je ta vakcina loša, nego zato što je to bio uslov Oksforda koji je patentirao vakcinu”, zaključuje sagovornik.

Izvor: Nova S

Na Ahiret je, nakon kraće bolesti u 75-oj godini preselio  Adem Bihorac, profesor ruskog jezika i bivši direktor Tehničke škole. Dženaza mu je klanjana dans, s podne namaza.

Adem Bihorac je rođen 6. aprila 1946. godine u Dugoj Poljani gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju završava u Novom Pazaru, a Filološki fakultet u Beogradu. Kao profesor ruskog jezika radni vek započinje u Učiteljskoj školi, a nakon toga nastavlja sa radom u Tehničkoj školi, tadašnjem Obrazovnom centaru Zenun Hasković.

Prepoznat kao kvalitetan pedagog i predan radnik postaje zamenik, a kasnije i direktor Tehničke škole gde i završava svoj dugogodišnji radni vek, i odlazi u zasluženu penziju 2011. godine.

Neko vreme uspešno je obavljao i funkciju predsednika Fudbalskog kluba Novi Pazar. Adem Bihorac je važio u narodu za izuzetno odgovornog i poštenog čoveka sa puno iskrenih prijatelja oko sebe. Otac je dvoje dece i deda petoro unučadi.