U toku je globalna kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” koja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Neka istraživanja ukazuju da se u korona periodu nasilje uvećava, a opšti je utisak da su žrtve sve hrabrije da prijave nasilje, jer su sve više svesne da mogu da budu zaštićene.
Opširnije o ovoj temi možete saznati u emisiji Odgovor koja je na programu večeras od 21 I 30, a u Dnevniku kratak insert.
Nasilje u porodici i nasilje nad ženama je šroko rasprostanjen problem u svim društvenim zajednicama, širom sveta. Neka istraživanja ukazuju da se u korona periodu nasilje uvećava. O tome ne treba ćutati jer, nesilje nema izgovor – poručuju iz Gradskog saveta za rodnu ravnopravnosti i jednake mogućnosti.
Prema podacima Kulturnog centra Damad, od početka pandemije u Novom Pazaru preko SOS telefona prijavljeno je 147 novih žrava nasilja.
Globalna kampanja ‘’16 dana aktivizma’’ nastala je 1991.godine kao godišnja akcija koja zahteva ukidanje svih vrsta nasilja nad ženama. Obeležava je 1700 organizacija u preko 100 zemalja sveta.
Na području Novog Pazara, Sjenice i Tutina, koje pokriva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba 90 odsto porvršina pod pšenicom zasejano je u optimalnim rokovima od 5. do 25. oktobra. Ozimoj pšenici je sada potrebno više vlage i snega, a savetodavci za zaštitu bilja podsećaju I na neophodne mere zaštite od štetnih uticaja.
Osim vlage, ozimoj pšenici nedostaje i snežni pokrivač. A s obzirom da je izložena velikom broju štetnih uticaja, potrebna joj je i dodatna zaštita, koju treba primenjivati u fazi busanja.
”Prva faza u kojoj počinje zaštita je faza bokorenja. U toj fazi krećemo sa zaštitom od jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova. Sledeća zaštita ide od drugog kolenceta pa do faze lista zastavičara. U ovoj fazi imamo nekoliko zaštita. Prva je od bolesti lista i stabla, druga je protiv lisnih vaši i žitne pijavice koje napadaju list u ovim fazama i tu koristimo preparate na bazi deltametrina”, kaže savetodavac za zaštitu bilja Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Tanja Mihajlović.
Poljoprivredni proizvođači sa područja koje pokriva Poljoprivredna stručna i savetodavna služba se – kaže Mijahlović – pridržavaju saveta u značajnoj meri.
Zaštita od bolesti ozime pšenice je, ističu stručnjaci, jedan od ključnih faktora koji utiče na količinu i kvalitet prinosa pšenice, koju još nazivaju suvim zlatom.
Svetski dan osoba sa invaliditetom obeležava se danas, 3.decembra. To je dan kada se u Novom Pazaru za članove svih invalidnih organizacija organizuje proslava, koja je ove godine izostala zbog pandemije korona virusa. Sekretarka Društva za cerebralnu paralizu Adela Džanefendić, prva Novopazarska sa invaliditetom koja već nekoliko meseci živi samostalno, kaže da se položaj osoba sa invaliditetom značajno popravlja poslednjih godina. Njena poruka je da sve umnogome zavisi od ličnog izbora i angažovanja pojedinca.
Uprkos cerebralnoj paralizi, Adela Džanefendić je posle srednje škole upisala i završila Pedagoški fakultet u Prištini. Uspešno savlađujući sve barijere 2001. godine osnovala je Društva za cerebralnu paralizu. Rešila je pitanje radnog statusa i već nekoliko meseci živi samostalno u vlastitom stanu.
Ove godine, iz dobro poznatih razloga nije nije bilo tradicionalne proslave na Dan invalida u Novom Pazaru, ali Adela je optimista kada je u pitanju realizacija planova, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.
”Danas sam imala preko zum aplikacije pri Ujedinjenim nacijama konferenciju gde su učestvovale sve organizacije, predstavnici organizacija iz celog sveta tako da smo bili svi saglasni sa tim da će ova godina da prođe i da ćemo od iduće godine sve naše planove uspešno da sprovedemo”, kaže Adela.
Njena poruka je jasna. Ona je izabrala životni put kojim ruši predrasude patrijarhalnih sredina.
”Ja sam se osamostalila pre pet meseci. Svakoj osobi invalidu bih preporučila da pokušaju, ako imaju mogućnosti. Nema ne može, ne mogu! Sve se može! Ja sam sebi sve omogućila i adaptirala kako mi odgovara, tako da funkcionišem sve bolje i bolje. Jer, sve je u nama, u našoj psihi. Ako neko odluči da se osamostali, to će i da uspe”, poručuje Adela.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine. kada je Generalna skupština UN rezolucijom pozvala sve zemlje da osobama sa invaliditetom omoguće ravnopravno učešće u društvu i uživanje ljudskih prava. Procenjuje se da od 15 do 20 odsto svetske populacije čine invalidi, a da ih u našoj zemlji ima oko 850 hiljada.
Novopazarski ugostitelji, koji su inače najviše pogođeni pooštravanjem protivepidemijskih mera zaštite zbog konstantnog skraćivanja radnog vremena, i danas su se solidarisali sa medicinskim herojima. Posredstvom volontera i humanitarnih organizacija ”Otvorena ruka”, ”Sevap” i ”Put sredine”, podeljeno je 400 obroka za medicinare Opšte bolnice, Hitne službe i bolnice Novopazarska banja.
Restoran ”Firenca” i danas je bio na usluzi humanitarcima. Udruženi ugostitelji Novog Pazara obezbedili su 400 obroka za lekare i medicinske radnike, kao i nemedicinsko osoblje na svim odeljenjima Opšte bolnice, Hitne službe i bolnice Novopazarska banja. Pored osnovnog obroka koji se sastojao od ćevapa i jogurta, obezbeđeno je voće i slatkiši.
”Što se tiče ugostitelja našeg grada, mi smo znali uvek da damo pravi odgovor u datom trenutku. To se događa i sada. Jesu teška vremena, koja su inače uvek ista, ali ih ljudi čine manje ili više teškim. Mi smo tu da ih poboljšamo, jer, u pitanju su naši sugrađani, sestre, braća, školski drugovi, komšije, rođaci.. Mi smo apsolutno u istom timu, nama ne treba poziv, mi smo tu”, kaže vlasnik Šadrvan roštilja Fikret Crnišanin.
I ugostiteljima je sada potrebna pomoć i razumevanje nadležnih, jer u godini pandemije korona virusa, nema budžetskih rezervi iz najudarnije letnje sezone. Trude se da izmire obaveze, a da sačuvaju radna mesta. Znaju da će biti teško, ali, kažu, boriće se, jer, dobra dela se deljenjem umnožavaju.
”Svima nama je jako potrebana pomoć, iznad svega razumevanje relevantnih institucija da u ovom teškom vremenu dobijemo bar neki oblik bilo kakve olakšice, da bismo mogli da sačuvamo naše zapošljene. Teško će da bude, ali mi ćemo da se borimo, kao i uvek”, kaže Crnišanin.
Humanitarce sa obrocima za heroje iz organizacija: ”Otvorena ruka”, ”Sevap” i ”Put sredine” u krugu Opšte bolnice dočekali su volonteri koji su se potrudili da obroci stugnu na prave adrese.
U ime heroja sa Infektivnog odeljenja glavna sestara Snežana Branović posebno je istakla značaj iskazane pažnje od strane onih kojima je takođe pomoć potrebna.
”To je više jedan ljudski čin koji nama zaista puno znači da se neko nas seti u ovim teškim trenucima, pogotovu ljudi kojima je sigurno sada teško. Hvala ugostiteljima na izuzetnoj humanosti i ovakvom činu”, rekla je Branović.
U ovom ljudskom, svake pažnje vrednom gestu ugostitelja učestvovali su roštilji ”Šadrvan”, ”Rile”, ”Šukro”, ”Beko”, ”Iko”, ”Ado i Vaki”, restorani ”Firenca”, ”Hani”, ”Doha”, štamparija MHM ERD BAU GMBH, TOP CARS i Panama voće.
Pravo je vreme da ovih dana stočari započnu pripremu ovaca za zimski režim ishrane, podsećaju iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe. Kao poseban problem ove godine savetodavci ističu slabu prodaju jagnjadi koja su ostala na gazdinstvima. Ono što je dobro, naglašavaju, da se broj umatičenih grla sitne stoke povećava, te da ih sada, na području Novog Pazara, Tutina i Sjenice, za koje je nadležna Poljoprivredna stručna i savetodavna služba, ima preko 20 hiljada.
Ako već nisu, pravo je vreme da poljoprivredni proizvođači započnu pripremu ovaca za zimski režim ishrane. Ovcama je, savetuju stručnjaci, potrebno desetak dana za privikavanje na drugačiji način ishrane.
”Ujutru treba da daju kabasti obrok koji se sastoji od lucerke, sijena ili silaže, pustiće ovce na ispašu preko dana i onda će vremenom, posle 7-8 dana krenuti i sa večernjim obrokom, prilagođavaće organe za varenje kod ovaca tako što će im davati kabasta hranjiva i ujutru i naveče”, kaže savetodavac za stočarstvo Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Safet Vesnić.
Dnevne potrebe ovaca za vodom u zimskom periodu se smanjuju, a ono što je posebno važno je da voda koju ovce piju ne bude hladna.
”U letnjem periodu količina vode po jednoj ovci se kreće preko 6 litara, u zimskom periodu dnevne potrebne količine su od 1,7 do 2,5 litra vode. Bitno je istaći da vodu koju ovce piju u zimskom periodu treba uneti u štale i najbolje bi bilo da ta voda bude u temperaturnom intervalu od 12 do 18 stepeni. Ni slučajno ne treba davati ovcama hladnu vodu ili pak, što se često događa u zimskim uslovima, da ovce nemaju dovoljne količine vode u objektima za smeštaj već su prinuđene da jedu sneg i na taj način zadovoljavaju svoje potrebe”, savetuje Vesnić.
Pored pravilne ishrane i zadovoljavajućih higijenskih uslova, jedan od ključnih faktora za pravilan razvoj i jagnjenje ovaca je – ističe Vesnić – da prostorka bude što više suva i da je ima u dovoljnim količinama. Ono što se, naglašava, ove godine ističe kao poseban problem je slaba prodaja jagnjadi koja su ostala na gadinstvima.
