Korona je od respiratorne bolesti postala sistemska, ne napada samo pluća, već i srce, bubrege, jetru. Iako o virusu stalno učimo, ono što je poznato je da su na udaru hronični bolesnici. Da je došlo do mutacije, dokaza nema, ali je prema iskustvima lekara virus sada drugačiji, ili su pak samo saznanja veća.
Prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju u Nišu, objašnjava za “Blic” da je bolest ozbiljnija u odnosu na prva saznanja koja su lekari imali o Covidu 19. Kako kaže, sada se javljaju ozbiljniji slučajevi.
– Generalno, sada uglavnom imamo ozbiljnije kliničke slučajeve. Ono što primećujemo u jedinicama intenzivne nege i to sa čime se mi anesteziolozi suočavamo jesu kliničke slike koje se brzo pogoršavaju iz minuta u minut. Naučne studije pokazuju da je respiratorni trakt mesto za ulazak infekcije i da se on preko specifičnih receptora širi organizmom preko pluća. Za razliku od gripa kada smo imali pacijente na mehaničkoj ventilaciji, jako je teško bilo postići adekvatnu oksigenaciju pluća, sada mnogo manje imamo taj problem, jer bolest ima sistemski karakter i prvenstveno deluje na koagulativni sistem. Pitanje je ponekad minuta da li će se javiti komplikacija vezana za akutno popuštanje jetre, ali posebno popuštanje bubrega – objašnjava dr Janković.
Učestalost tromba
Kako lekar dalje objašnjava, sumnje da se sada javlja učestalost tromba i u centralnom nervnom sistemu ali u bubrezima su u potpunosti opravdane.
– Nakon stečenog kliničkog iskustva koje imamo, ukazuje da je ovo daleko od banalne respiratorne infekcije, čak i one najozbiljnije koju smo imali kod infekcije svinjskog gripa – dodaje anestezilolog.
Prof. dr Goran Stanojević, pomoćnik generalnog direktora Klničkog centra u Nišu i koordinator jedne od kovid bolnica koja se u aprilu suočila sa velikim udarom kada je u jednom danu primila 150 najrizičnijih pacijenata, nakon što je virus ušao u Gerontološki centar, nedavno je objasnio za “Blic” da mi o koroni još uvek učimo.
– U nekom dosadašnjem iskustvu, koliko god tretiramo pacijente sa koronom, kao da sve manje znamo o njoj. Sve ono što je bila karakteristika u prvom piku, prvog talasa, sada je malo izmenjeno. Imamo više mladih ljudi koji su oboleli takođe sa težom kliničkom slikom, to nije ranije bio slučaj, imali smo stariju populaciju koja je bila pogođena, međutim, u ovom drugom piku, mladi ljudi, ali i deca obolevaju nešto češće – priča za “Blic” profesor Stanojević.
Uticaj na srce
Američki kardiološki fakultet naveo je još sredinom marta da je bilo izveštaja o akutnoj srčanoj povredi, aritmiji, hipotenziji, tahikardiji i visokom učešću pratećih kardiovaskularnih bolesti kod zaraženih osoba, posebno kod onih kojima je bila potrebna intenzivna nega. Istraživanjem u kome je učestvovalo 150 pacijenata iz Vuhana otkriveno je da pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima imaju znatno veći rizik od smrti prilikom zaraze. To se dešava jer su srce i pluća povezani.
– Kardiološki bolesnici koji su imali već formiranu komplikaciju imaju znatno oslabljenu snagu srčanog mišića. Takođe, u toj kategoriji su i pacijenti sa hroničnim bolestima, i hroničnim insuficijencijama organa, da li se radi o slabosti jetre, bubrega, srca, pluća, svi su oni pod rizikom – ispričao je nedavno za “Blic” pulmolog prof. dr Milan Rančić.
Virus korona može da napravi problem i osobama sa visokim krvnim pritiskom, jer doprinosi aterosklerozi, procesu u kojem na zidovima krvnih sudova rastu gusti plakovi napravljeni od masnih i tkivnih vlakana.
“Ako jedan od ovih plakova erodira ili pukne, može da blokira vene, što dovodi do srčanog udara ili šloga. Ti ljudi su pod velikim rizikom od respiratornih infekcija kao što su influenca i virus korona”, prenosi “National Geographic”.
Pluća najgore prolaze
Od početka pojave virusne infekcije Covid 19 postavlja se pitanje šta to virus radi plućima. Pulmolog prof. dr Milan Rančić objašnjava da možemo reći da virus ima definitivno poseban afinitet da se naseli u ćelijama disajnih puteva i u ćelijama plućnog parenhima.
– Tu izaziva jedan snažan imunološki odgovor, odnosno iritira ćelije koje su zadužene za odbranu, a to su bela krvna zrnca i ćelije koje su deo imunološke odbrane. Zbog toga što sada reaguje imuni sistem, on pokušava da uništi virus, ali ne uspeva u tome, virus ulazi u ćelije i koristi ćelijski aparat da sebe umnoži, na taj način razara ćeliju, puca i širi se dalje. To je posebno izraženo u plućima, dovodi do čitavog niza poremećaja i razvoja upalnih infiltrata. Ono što je uočeno je da se javljaju sklonosti ka stvaranju tromba, znači do promena u mikrocirkulaciji i mikrotromboze, i to je u stvari jedna od najvažnijih komplikacija koja uzrokuje da bude takva loša gasna razmena, da pluća izgube sposobnost da eliminišu ugljen-dioksid i da dopremaju kiseonik – objašnjava profesor Rančić.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo i član Kriznog štaba Vlade Srbije Zoran Gojković smatra da je drugi pik epidemije po kliničkim slikama mnogo teži, ozbiljniji i da zahteva veću medicinsku potporu.
– Nijedan virus koji poznajemo do sada se nije ponašao na taj način i sada se traže mogućnosti da se preveniraju takva stanja i leče. S obzirom na to da nemamo vakcinu i lek, ostaje nam samo da imamo mere zaštite da bi što manji broj ljudi obolelo, a da zdravstveni sistem dobrom potporom, opremom i iskusnim lekarima uspe da kod ljudi koji su oboleli stavi njihovu bolest u normalan tok – naveo je Gojković.
Niš: Problem u Domu za stare
Epidemiološka situacija u Nišu je nešto povoljnija, ali daleko je od stabilne, izjavio je nakon sednice Gradskog štaba za vanredne situacije u Nišu koordinator Žarko Ranković.
On je dodao da se broj građana koji se javljaju u kovid ambulante poslednja tri, četiri dana smanjuje.
– Epidemiološka situacija se pomalo stabilizuje i svakog dana je nešto povoljnija – rekao je Ranković, ali i podsetio na veći broj obolelih u Domu za stare u Dušniku, kao i da Kliničkom centru Niš gravitira gotovo dva i po miliona stanovnika.
Kraljevo: Dvoje preminulo
Prema zvaničnim informacijama, u Kraljevu su od Covida 19 preminula još dva pacijenta, a u tom gradu su od početka epidemije ukupno preminule 24 osobe.
Evidentirano je još 40 novoobolelih od testiranih 113 uzoraka u Veterinarskom specijalističkom institutu Kraljevo.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Kraljevo, od početka epidemije je prisustvo virusa korona potvrđeno kod 1.019 Kraljevčana.
Novi Pazar: Manji pritisak na bolnice
U Novom Pazaru epidemiološka situacija se najpreciznije može okarakterisati kao nešto bolja, ocenio je danas potpredsednik Vlade Rasim Ljajić, koji je dodao da još nije stabilno jer se svakodnevno beleži novi broj preminulih, što zabrinjava. Ljajić je kazao da je pozitivna okolnost to što je manji pritisak na bolnicu, ima manje prijema, a više mesta u bolnici.
– Na kraju krajeva, i oni koji dolaze dolaze sa lakšom kliničkom slikom, za razliku od pre mesec dana kada je veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu došao s teškom obostranim upalom pluća pokušavajući da se pre toga leče kod svojih kuća – kazao je Ljajić.
Izvor: Blic
Foto: KC Niš/privatna arhiva
