Epicentar potresa se nalazio na dubini od 36 kilometara, prenela je agencija ATA.
Za sada nema izveštaja o eventualnoj šteti ili povređenima.
U novembru prošle godine Albaniju je pogodila serija zemljotresa u kojima je poginulo više od 40 ljudi.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
Zahlađenje počinje u utorak uveče, najpre na planinama.
NAREDNIH dana u Srbiji, umesto zime i snega, uobičajenih za početak februara, biće pravo proleće. Za prvi dan vikenda meteorolozi najavljuju sunčano i natprosečno toplo vreme. Posle podne, na severu će biti povremeno oblačno. Duvaće slab i umeren vetar, a na istoku zemlje jak, zapadni i jugozapadni. Tokom noći na sever stiže naoblačenje. Temperature će se kretati od jednog stepena ispod nule do najviše dnevne od 13 do 20 stepeni.
Natprosečno toplo biće i u nedelju. Prolazno naoblačenje uslovljavaće ponegde slabu kišu. Posle podne biće promenljivo oblačno, sa povremenim sunčanim intervalima. Najniža temperatura biće od jedan do 10, a najviša od 14 do 20 stepeni. Uveče i tokom noći najpre na severu Vojvodine ponovo sledi jačanje oblačnosti, ponegde uz slabu kišu, koja će se proširiti na celu zemlju.
I prvi dan iduće sedmice biće natprosečno topao, uz najviše temperature od četiri do 20 stepeni.
U utorak pre podne na severu Vojvodine, a posle podne i uveče i u ostalim krajevima naše zemlje stižu kiša i pad temperature, a krajem dana u brdsko-planinskim predelima očekuje se sneg.
U sredu umereno do potpuno oblačno i vetrovito sa jakim i olujnim severozapadnim vetrom, na severu uglavnom suvo, a u ostalim krajevima sa susnežicom i snegom. Formiraće se snežni pokrivač, a na planinama će se povećati. Prestanak padavina očekuje se u četvrtak ujutro, a od subote temperature ponovo u porastu.
Izvor: Večernje novosti
Velika Britanija zvanično je napustila Evropsku uniju posle 47 godina članstva.
Ujedno, do razlaza je došlo tri godine pošto su građani Britanije glasali na referendumu.
Ovaj istorijski trenutak istovremeno su obeležile i proslave i protesti.
U Škotskoj, gde je većina glasala za ostanak u EU, građani su palili sveće, dok su u Londonu pristalice Bregzita organizovale žurku ispred parlamenta.
Britanski premijer Boris Džonson obećao je da će ujediniti zemlju i povesti je napred.
U poruci objavljenoj na društvenim mrežama, Džonson je rekao: „Za mnoge je ovo neverovatni trenutak nade, za koji su mislili da nikada neće doći”.
„A mnogo je i onih koji su uznemireni i osećaju se izgubljeno. Tu je i treća, možda i najveća grupa, koja je počela da se brine da nema kraja političkim prepirkama”.
„Razumem sva ta osećanja, a moj i posao vlade je da ujedinimo zemlju i povedemo je napred”.
Džonson je dodao da se EU, uz sve dobre strane i kvalitete, promenila u prethodnih 50 godina na nači koji više ne odgovara Britaniji.
„Večeras je najvažnije da kažemo da ovo nije kraj, već početak. Ovo je trenutan prave nacionalne obnove i promene”.
U pabovima širom Britanije su organizovane Bregzit žurke, na kojima su ljudi zajedno odbrojavali do istorijskog trenutka.
Više stotina građana i građanki okupilo se ispred parlamenta u Londonu, pevali su patriotske pesme, a obratili su im se i političari koji su se zalagali za Bregzit, uključujući Najdžela Faradža.
Proevropski orijentisani građani su organizovali marš u Vajtholu u znak oproštaja od EU, dok su u Škotskoj građani palili sveće.
U Severnoj Irskoj, grupa Pogranične zajednice protiv Bregzita organizovala je nekoliko protesta u mestima blizu granice sa Republikom Irskom.
Nikola Stardžen, škotska premijerka, rekla je u Edinburgu da su građani Škotske protiv svoje volje izvedeni iz EU.
Govoreći u Kardifu, velški premijer Mark Drejkford, rekao je da je Vels ostao evropska nacija.
Građani Velike Britanije neće odmah osetiti velike promene.
Većina zakona EU nastaviće da se primenjuje, uključujući one koji se odnose na slobodno kretanje ljudi – do 31. decembra, kada se završava prelazni period.
Velika Britanija želi da sa EU potpiše trajni sporazum o slobodnoj trgovini, poput onog koji Unija ima sa Kanadom.
Ali evropski lideri su upozorili da je pred Britanijom velika borba da ispoštuje vremenske rokove.
Evropska komesarka Ursula fon der Lejen kazala je da će se Britanija i Brisel tokom predstojećih pregovora boriti za sopstvene interese.
Ona je odala priznanje građanima Britanija za doprinos koji su dali da EU postane jača i dodala da je poslednji dan bio emotivan.
Emanuel Makron, predsednik Francuske, rekao je: U ponoć, prvi put za 70 godina, jedna zemlja će napustiti EU.
„To je istorijski alarm koji bi morao da se čuje u svakoj od zemalja članica”.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je upozorio: „Što se Britanija više bude udaljavala od standarda EU, to će imati manji pristup zajedničkom tržištu”.
U Briselu je britanska zastava sklonjena sa mesta ispred zgrade Evropskog parlamenta, a zamenila ju je zastava EU.
Vudi Džonson, američki ambasador u Britaniji, rekao je da je predsednik Donald Tramp pristalica Bregzita.
Amerika će nastaviti da održava posebne odnose sa Britanijom.
„Ti odnosi će nastaviti da se razvijaju i jačaju sada kada za Britaniju počinje nova, uzbudljiva era”, navodi se u Džonsonovom saopštenju.
On je dodao da je moguće da će ponekad biti neslaganja.
„Sada kada je Britanija preuzela kontrolu nad sopstvenog trgovinskom politikom, radujemo se postizanju sveobuhvatnom sporazuma koji će doneti doneti prosperitet i otvoriti nova radna mesta u obe države”.
Velika Britanija se priključila Evropskoj ekonomskoj zajednici 1. januara 1973. godine i to iz trećeg pokušaja.
Dve godine kasnije građani su na prvom referendumu odlučili da Britanija ostane deo ove zajednice.
Dejvid Kamerun, premijer iz redova konzervativaca, u junu 2016. održao je novi referendum pošto je trpeo sve veći pritisak partijskih kolega i Najdžela Faraža i njegova stranke koja se zalagala za nezavisnost.
Kameron je vodio kampanju da Britanija ostane u EU, ali je 52 odsto izašlih građana glasalo za Bregzit, dok je 48 odsto bilo protiv.
Predvodnik kampanje za izlazak iz EU bio je Boris Džonson, Kameronov stranački kolega.
Tereza Mej, Kameronova naslednica na premijerskoj funkciji, u više navrata nije uspela da dobiju podršku parlamenta za plan sporazuma sa EU o izlasku Britanije.
Ona se povukla i na mesto premijera došao je Džonson koji prvobitno takođe nije dobio podršku parlamenta za plan o sporazumu sa EU i sprovođenju Bregzita.
Ipak, ne izborima u decembru prošle godine, Džonson je osvojio većinu od 80 mesta u parlamentu i to ponajviše zahvaljujući obećanju da će sprovesti Bregzit do kraja.
Poslanici novog saziva parlamenta odobrili su Džonsonov plan krajem decembra.
Izvor: BBC News
Na hirurškom odeljenju Opšte bolnice obavljena je danas još jedna uspešna operacija kuka. Za novopazarske ortopede to je četvrta operacija ugradnje veštačkog zgloba, koju su obavili sa direktorom beogradskog Instituta za ortopediju ”Banjica”, profesorom doktorom Zoranom Baščarevićem.
Nakon još jedne uspešne operacije u Novom Pazaru, direktor Opšte bolnice dr Meho Mahmutović je izajavio da Novi Pazar postepeno postaje Regionalni trauma centar.
”Kao što smo ranije najavili, svakog meseca će profeosr Baščarević dolaziti i zajendo sa nišm timom raditi veštačke zglobove. Na taj način postgajemo novi centar u kome se ta zahtevna intervencija radi. Naša oortopedija radi traumu izuzetno kvalitetno, i mi postajemo polako ono što smo na početku najavljivali, Regionalni trauma centar”, izjavio je direktor Opšte bolnice dr Meho Mahmutović.
Da se saradnja u kontinuitetu nastavlja po utvrđenom planu potvrdio je i direktor Instituta za ortopediju Banjica, prof.dr Zoran Baščarević, koji je danas po treći put operiso u Novom Pazaru. On je kazao da će, u cilju razvoja ortopetske hirurgije dolaziti ovde dok god to bude potrebno.
”Do sada smo uradili četiri veštačka zgloba, tri bescementne proteze kuka, danas je urađena hibridna. U sledećem dolasku, nadam se da ćemo imati pacijenta za cementni implantat, tako daćemo sav taj portfolio implantata kuka da primenimo i u ovom centru”, kazao je prof.dr Zoran Baščarević. On je naglasio da je namera da ortopetska hirurgija u Novom Pazaru postane standard i rutina, te izrazio nadu da će se to i ostvariti tokom ove godine.
S. Lj.
”Digitalni marketing – nove perspektive” novi je projekat Regionalne razvojne agencije Sandžaka SEDA, koji finansira Evropska unija u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije preko EU PRO programa. Cilj je podizanje kapaciteta malih srednjih i mikro preduzeća i njihovo pozicioniranje na tržištu. Javni poziv za preduzetnike biće raspisan u februaru.
Pravo na učešće imaju sva mala, srednja i mikro preduzeća i preduzetnici koji su od 2015. godine imali neki oblik podrške i saradnje sa Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka SEDA. Digitalni marketing, brending i pozicioniranje na tržištu, kako je na konferenciji za novinare najavio direktor Samir Kačapor, biće i nova usluga agencije SEDA.
”Projekat ”Digitalni marketing – nove perspektive” ima za opšti cilj podizanje kapaciteta lokalnih, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, ali i same Regionalne razvojne agencije Sandžaka SEDA. Obučićemo naša tri zaposlena radnika i uvešćemo novu uslugu, s ciljem da doprinese poboljšanju dugoročne vidljivosti, imidža i tržišnog položaja malih i srednjih preduzeća na području jugozapadne Srbije.
Projekat je preko EU PRO programa podržan sa preko 29,5 hiljada evra.
”S obzirom da danas veliki broj ljudi ima pristup internetu i da ljudi dosta vremena i provode na internetu, sasvim je jasno zašto smo mi dobili veliki broj projekata na ovu temu. Nadamo se da će 20 preduzeća koja budu odabrna u procesu selekcije, uspeti da izgrade svoju strategiju digitalnog marketinga i unaprede svoje poslovanje” izjavio je ispred EU PRO programa saradnik za mala i srednja preduzeća i organizacije za podršku poslovanju Mensur Bihorac.
Agencija SEDA je predhodnih godina kroz različite projekte podržala osnivanje preko 100 malih i srednjih preduzeća. Novim projektom, u cilju obezbeđivanja njihovog opstanka i pozicioniranja na tržištu, ide se i korak dalje.
Nama je cilj da te firme koje su osnovane, koje su na tržištu relativno mlade, marketinški nepoznate, da ih podržimo kroz ovaj projekat, koji ima dva primarna cilja: jedna je podizanje kapaciteta i same Regionalne razvojne agencije Sandžaka SEDA, gde naši ljudi stiču nova znanja, a primarni cilj je da od tih sto preduzeća angažujemo 40 koji će da prođu obuku” izjavio je koordinator na projektu Almir Šaćirović.
Kao krajnji rezultat novog projekta 20 preduzeća će dobiti razvijene internet stranice, profile na društvenim mrežama ko što su facebook i instagram, uz praćenje njihovog rada u naredne dve godine.
S.Lj.