Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Pet stvari na koje treba obratiti pažnju pre nego što krenete na skijanje

    Pet stvari na koje treba obratiti pažnju pre nego što krenete na skijanje

    Kako da pripremite telo za skijanje i u potpunosti uživate u zimovanju. Trbušnjaci, tablete protiv bolova i dobar donji veš.

    PEŠAČENjE, korišćenje stepenica umesto lifta, dobra oprema i lekovi za bolove – najvažnije su stvari koje treba uraditi pre polaska na planinu.

    Skijanje je fizički zahtevan sport, ali uz dobru opremu treba se kod kuće pripremiti za zimske čarolije.

    1. Stepenice

    Pre odlaska na skijanje treba se fizički pripremiti, jer svakodnevni život i rad čine da se čovek oseća iscrpljeno, ali bez kondicije. Polovina skijaša već prvog dana dobije upalu mišića, pa da se to ne bi dogodilo važno je ojačati noge. Nikada ne treba koristiti lift, već stepenicama uvek ići pešice. To je najbolja vežba za butne mišiće. Po deset trbušnjaka i sklekova mesec dana pre odlaska na skijanje su odlična priprema.

    2. Bolovi

    Tablete protiv bolova obavezno treba da se nađu u neseseru, a još je bolje ukoliko se spakuju kreme koje umiruju i hlade mišiće. Ljudi najveći deo godine provedu sedeći i odmor koriste za rekreaciju, pa je mogućnost povrede velika, a naročito upale mišića. Potpuno je normalno da se pojavi kijavica usled nagle promene nadmorske visine. Posle napornog skijanja preporučuje se odlazak na bazen ili u saunu da se mišići opuste.

    3. Oprema

    Važno je imati dobru opremu, naročito kacigu, ali ne mora da se kupi. Prilično dobra oprema može da se iznajmi u svim skijaškim centrima po povoljnim cenama. Bolje novac uložiti u dobar donji veš koji “diše” sa telom. Ovakav veš neće biti mokar od znoja posle čega se skijaš obično prehladi. Takođe, novi materijali zadržavaju toplotu i ne sputavaju pokrete.

    4. Škola

    Nije sramota uzeti instruktora skijanja, jer neko ko ne skija svake godine može lako da se povredi. Takođe, ne treba preceniti svoje mogućnosti, jer se telo sa godinama menja. Statistika pokazuje da najviše povreda nema među početnicima, već među iskusnim skijašima. Pre puta u inostranstvo obavezno treba kupiti zdravstveno osiguranje koje pokriva povrede tokom skijanja.

    5. Gedžeti

    Često se mogu videti skijaši sa “gou-pro” kamerama zakačenim na kacigama, a to je bolje rešenje od selfi stika. Mnogi smatraju da je nošenje tehnike razlog čestih povreda među skijašima. Jedno je sigurno – dete ne bi trebalo da krene na stazu bez mobilnog telefona u unutrašnjem džepu jakne.

    Izvor: Večernje novosti

    Depositphoto

    Podeli
  • Četvoro hrvatskih državljana izloženo koronavirusu

    Četvoro hrvatskih državljana izloženo koronavirusu

    Četvoro hrvatskih državljana trenutno se nalazi u Vuhanu, kineskom gradu, epicentru epidemije opasnog virusa.

    Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je ove navode i savetovalo građanima da ne putuju u to područje.

    Ministarstvo je agenciji Hina potvrdilo da se četvoro građana nalazi u gradu od 11 miliona ljudi u pokrajini Hubei, prenosi Indeks.

    Kina je potvrdila 1.287 slučajeva zaraženih novim koronavirusom od 24. januara, dok je broj umrlih od virusa porastao na 41.

    Više od 1.300 je obolelo, a registrovani su i prvi slučajevi u Evropi.

    Naučnici su identifikovali bolest kao posledicu nove vrste “koronavirusa” iz grupe u kojoj neki uzrokuju običnu prehladu. Drugi virusi iz te grupe su evoluirali u uzročnike teže bolesti, kao što su SARS i MERS, mada se čini da novi virus nije tako smrtonosan ili zarazan kao one.

    Izvor: B92

    Podeli
  • Znaju nešto što drugi ne znaju? Bogataši povlače novac iz švajcarskih banaka

    Znaju nešto što drugi ne znaju? Bogataši povlače novac iz švajcarskih banaka

    Cirih — Da li “najsigurnije banke na svetu” gube poverenje klijenata? Zbog čega sve veći broj ljudi podiže svoj novac i smešta ga u privatne sefove?

    Odgovor na ova pitanja nije jednostavan.

    Švajcarski privatni bankari žale se da su neki njihovi klijenti povukli veliki deo svog novca iz banaka kako bi ga sami čuvali, bez obzira na to što ova zemlja ima reputaciju najsigurnijeg i najpouzdanijeg mesta na svetu za čuvanje novca, piše portal Klix.ba.

    Ovaj potez bogataša usledio je nakon pet godina negativnih kamatnih stopa, objavio je CNN.

    To je posledica politike koja je trebalo da spreči dalje jačanje franka, a koja je od privatnih banaka tražila da Švajcarskoj nacionalnoj banci plaćaju naknade za smeštanje novca u svoje sefove. Deo ovih troškova banke su prebacile na neke od svojih najjačih klijenata.

    Čuvanje novca košta

    Ovo se nije svidelo onima koji su navikli da zarade od novca koji su dali na štednju, a za čije čuvanje sad moraju da plaćaju, pa su potražili druge opcije za njegovo skladištenje. Nekolicina klijenata preuzela je svoj novac kako bi ga smestila u privatne sefove, tvrde službenici nekoliko tamošnjih banaka.

    “Banka ispituje opcije s klijentima. Ako nam oni dopuste da napravimo neke druge stvari na kojima ćemo zaraditi novac, onda im ne naplaćujemo štednju, ali banke polako počinju da gube mogućnost izbora u pokušaju da nađu način da ne naplaćuju čuvanje velikih iznosa novca”, kaže Norman Vilamin iz privatne banke UBP. Tako su neke banke dovedene do završnog čina i morale su da počnu da naplaćuju najvažnijim klijentima.

    Negativne kamatne stope, koje su se pojavile 2015. u Švajcarskoj, otežale su tamošnjim bankama sticanje profita od pozajmica i hipoteka. Kredi Svis, švicarska investiciona banka, objavila je prošle godine da će morati da primeni negativnu kamatnu stopu od 0,75 odsto za iznose veće od dva miliona švajcarskih franaka. Ovo znači da bi za klijenta koji želi da stavi na štednju tri miliona franaka banke u jednoj godini morale da naplate 7.500 franaka.

    A šta se događa kada se novac povuče?

    Ako klijenti žele da povuku svoj novac iz banke, nailaze na komplikovanu logistiku. Oni prvo moraju da nađu mesto za njegovo skladištenje i naprave finansijski plan.

    Ludvig Karl, portparol firme Svis gold sejf koja izdaje sefove u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, kaže da je potražnja za sefovima njegove firme porasla od 2015.

    Povlačenje velikih iznosa novca iz švajcarskih banaka može imati i negativne posledice ako klijenti odluče nakon nekog vremena da se vrate u banku. Ako bi klijent došao s, na primer, 800.000 franaka u gotovini nakon pet do 10 godina, banka bi postavljala mnoga pitanja.

    Zbog novonastalog trenda, Švajcarska nacionalna banka je u septembru prošle godine saopštila da će podići donju granicu za plaćanje negativne kamatne stope pa će iznos koji banke mogu da prihvate na štednju bez plaćanja naknade biti veći.

    Ipak, švajcarsko udruženje banaka je već sledećeg meseca objavilo izveštaj o tome da “negativne kamatne stope više ne zadovoljavaju svoju ekonomsku svrhu”, a Evropska centralna banka, koja prati negativne kamatne stope u 19 zemalja koje koriste evro od 2014. godine, takođe se suočila sa zahtevima da istraži negativne efekte ovakve politike.

    Izvor: B92

    Podeli
  • Za turističku infrastrukturu i promociju 875 miliona dinara

    Za turističku infrastrukturu i promociju 875 miliona dinara

    BEOGRAD –

    Srbija ima sve više stranih gostiju koji čine polovinu ukupnog broja turista i na međunarodnom tržištu izgradila je dobru poziciju, a u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija očekuju još bolje rezultate i zato pomažu unapređenje turističke infrastrukture i promociju turizma.

    Sredinom januara raspisana su dva konkursa za subvencije, od kojih se jedan odnosi na razvoj turističke infrastrukture i dodatnih sadržaja poput parkova, staza i fontana u turističkim destinacijama u zemlji, za šta je u budžetu za 2020. godini predviđeno 750 miliona dinara.

    “Druga vrsta konkursa je vezana za promociju, unapređenje receptivne ponude, edukacije i treninge u turizmu, i tu je raspoloživih 125 miliona dinara”, kaže za Tanjug državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević.

    Objasnio je da je na konkursu vezanom za promociju turizma od 125 miliona dinara – 60 miliona dinara namenjeno za neprofitne nevladine organizacije, odnosno udruženja, a preostalih 65 miliona dinara za lokalne samouprave i turističke organizacije ili ona preduzeća koja su osnovali država ili lokalne samouprave, a u čijoj nadležnosti je razvoj turizma.

    Svi uslovi konkursa su na sajtu Ministarstva, a Knežević kaže da će konkurs za razvoj turističke infrastrukture biti otvoren do 30. juna, a konkurs za projekte vezane za promociju turizma do 31. marta.

    Knežević je rekao da su prošle godine subvencije bile iste kao i ove godine, a da je zahvaljujući podsticajima u 2019. završena prva faza staze Novi Sad – Begeč i drugi projekti koje je finansiralo Ministarstvo, kao što je Omladinsko kulturni centar na Zlatiboru, unapređenje rekreativnih sadržaja na Kopaoniku i izgradnja garaže na toj planini, izgradnja letnje pozornice u Sokobanji, uređenje Čajkinog brda i promenade u Vrnjačkoj Banji.

    Svi ti sadržaji, kaže Knežević, i brojni drugi pomažu destinacijama u zemlji da obogate turističku ponudu.

    U cilju razvoja turizma, Knežević je rekao da je Ministarstvo podržalo veliki broj manifestacija koje privlače veliki broj i domaćih i stranih turista, kao što su Egzit, Birfest, Nišvil, Džastaut festival u Despotovcu, sajmovi šljiva, kako bi se pomoglo lokalnim samoupravama i turističkim destinacijama da te sadržaje što bolje osmisle i predstave.

    Zakonom je, navodi, predviđeno da lokalne samouprave izrade programe razvoja turizma koji bi trebalo da sadrže i planirane investicije i projekte u budućnosti na osnovu kojih mogu aplicirati kod Ministarstva.

    “Ideja jeste da država zaista pomogne razvoj turističke infrastrukture, a da sa druge strane, privatni sektor i privreda to prepoznaju i ulažu u izgradnju, pre svega smeštajnih kapaciteta i ostalih komercijalnih sadržaja”, napominje Knežević.

    Kako je rekao, kroz subvencije za izgradnju dodatnih sadržaja, kao što su vizitorski centri, pešačke i biciklističke staze i avantura parkovi unapređuje se turistička ponuda i pruža mogućnost gostima koji dođu na te destinacije da se duže zadrže, da iskoriste kvalitetnije svoje vreme i da odu zadovoljni.

    Knežević je rekao da je u 11 meseci 2019. godine u Srbiji zabeležno 3,42 miliona turista i 9,38 miliona noćenja, što je, dodaje, za 50.000 više nego za celu 2018. godinu.

    “To nam daje za pravo da očekujemo da smo u 2019. zabeležili oko 10 miliona noćenja. Ako se osvrnemo na 2014. godinu, kada smo ostvarili oko šest miliona noćenja, videćemo da smo za pet godina imali trend rasta, da smo imali četiri miliona više ostvarenih noćenja za pet godina”, kaže Knežević.

    Ti rezultati su, naglašava, izuzetno pozitivni i obavezuju na dalja ulaganja u razvoj turizma.

    Očekuje da će za celu 2019. godinu doći do brojke od 3,6 miliona domaćih i stranih turista.

    Izbor: RTV

    Foto: Vaso Pudar

    Podeli
  • Srbija spremna: Uveden telefonski broj

    Srbija spremna: Uveden telefonski broj

    Beograd — Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u cilju prevencije koronavirusa uveden telefonski broj 064/8945-235.

    Ministarstvo je uvelo broj telefona na koji se mogu javiti svi građani ukoliko imaju bilo kakve simptome respiratornih infekcija ili sumnje na to, a dolaze iz kineskog grada Vuhana i drugih područja zahvaćenih korona virusom.

    “S obzirom na očekivan povećan priliv ljudi iz navedenog područja usled proslave kineske nove godine, Ministarstvo zdravlja odlučilo se na uvođenje ovog posebnog broja za hitne medicinske intervencije”, kaže se u saopštenju.

    Odmah po pozivu navedenog broja, ekipe za hitnu medicinsku pomoć opremljene zaštitnom opremom pružiće pomoć i transportovati lice koje je u prethodnom periodu boravilo u području zahvaćenom koronavirusom na Kliniku za infektivne i tropske bolesti, gde će biti sprovedena opservacija i kompletna dijagnostika kao i dalje lečenje ukoliko je potrebno.

    Ministarstvo zdravlja i ovom prilikom naglašava da je država Srbija blagovremeno preduzela sve neophodne mere zaštite kako bi sprečila pojavu koronavirusa u našoj zemlji, postavljene su termovizijske kamere na aerodromima, obezbeđeni su neophodni reagensi za potvrđivanje virusa, a uvođenjem posebnog telefonskog broja 064/8945-235 nastavljaju se preventivne aktivnosti.

    U skladu sa tim, kao i dosadašnjim informacijama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o širenju i stepenu smrtnosti od koronavirusa, razloga za paniku i uzbunjavanje građana nema, a Ministarstvo zdravlja nastaviće da svakodnevno prati dalji razvoj situacije, i preduzima sve neophodne mere zaštite, navedeno je u saopštenju.

    Izvori: Tanjug, B92

    Podeli