Sve je digitalno – u domen digitalnog prebacujemo kompletno poslovanje, svoje živote, zabavu, muziku, video, društvene aktivnosti digitalizujemo i prepuštamo ih elektronima koji neverovatnim brzinama kruže svetskim mrežama. Ima li, stoga, mesta čuđenju kada se najavljuje uvođenje digitalnih poreza?
Tema uvođenja poreza na razne „digitalne aktivnosti“ veoma je polarizujuća. Generalno, svi vole slobodu, samo što su njene interpretacije drugačije. Dok jedni žele da budu slobodni od poreza, drugi smatraju da svako treba da bude slobodan da radi šta hoće, čim plati porez. Odmah da bude jasno, ovde nije reč o omogućavanju plaćanja dosadašnjih poreza na nov način (recimo, putem Interneta), već uvođenju novih poreza na određene aktivnosti koje već godinama plivaju u sivoj zoni, vadeći se na svoj tehnološki evanđelizam i modernost, koristeći činjenicu da zakoni i propisi ne mogu da idu ukorak s munjevitim promenama tehnologije.
Problemi
Živimo u vremenu u kome najveći hotelijer nema nijednu nekretninu u svom vlasništvu (Air BnB), najveći taksi prevoznik nema nijedno vozilo (Uber), u kome je moderno nemati fizičke posede. Berza to voli. Međutim, neminovno je da se moraju koristiti neki resursi, i time se troškovi prebacuju na osobe koje su niže u „lancu ishrane“, koje se ugovorima vezuju i nude neku uslugu, čime se velike kompanije oslobađaju od milionskih troškova i poreza, koji bi u regularnim okolnostima bili njihova obaveza.
Tu dolazimo do problema percepcije poreza i poreske obaveze. Ovde ne mogu pomoći pravni eksperti i stručnjaci, jer su oni zaduženi za tumačenje zakona, a zakoni ne mogu da isprate moderne tehnologije i velike obrte koji se dešavaju u poslovanju, te iz korena za samo godinu ili dve okreću navike koje smo gajili decenijama, ako ne i vekovima. Takođe, problem je u tome da li posmatramo stvari s tačke gledišta individue ili šire zajednice. Nije sporno da je dozvoljeno sve što zakonom nije zabranjeno, ali ako se trošak i teret prenose na zajednicu, i ona ima pravo da nešto dozvoli ili zabrani. Tehnološke kompanije insistiraju da ih posmatramo na poseban način, i žele da se sve bazira na odnosu ugovarača i izvršioca posla, gde bi ugovarač/provajder bili oni, najčešće putem mobilnih aplikacija, a izvršioci bili obični ljudi, čime se svi troškovi prebacuju na poslednju jedinku u „lancu ishrane“, čak i ukoliko ona toga nije svesna. Problematika se komplikuje kada se u tu priču uključi zajednica sa svojim pravilima i regulacijama, jer tada nastaje trougao u kome se mora naći rešenje koje odgovara svima.
Još jedan važan problem jeste – izbegavanje poreske obaveze. Velike kompanije danas su registrovane na razne poreske rajeve i slične destinacije, izbegavajući tako plaćanje enormnih poreskih obaveza. Samo Apple ima „parkirano“ više od 200 milijardi dolara na destinacijama koje se nalaze tamo gde poreza gotovo i da nema. Pre godinu i po Evropska unija naložila je toj kompaniji da plati 14,5 milijardi dolara zato što je oštetila brojne evropske zemlje za iznos poreza koji bi morala da plati da ima svoje poslovnice u tim zemljama, umesto da sve vodi na Irsku. Verovatno biste se šokirali kada biste saznali koliko se sve kompanija u papirima vodi na neke egzotične, udaljene destinacije, iako važe za velike evropske ili domaće firme. Istovremeno, države se zadužuju, prihodi od poreza sve su manji, a prohtevi ne samo političara već i objektivni prohtevi šire zajednice sve veći. Šta je rešenje?
Rešenja
Volimo da prepišemo rešenja iz belog sveta koja nam odgovaraju, jer ne želimo puno da mislimo. Takva praksa nas navodi da razmotrimo: šta se trenutno dešava u tom svetu i kakva se rešenja primenjuju?Ukoliko je suditi po trendovima u Zapadnoj Evropi, u budućnosti će biti uvedena određena forma digitalnog poreza koji će plaćati velike Internet kompanije.
Vlada Velike Britanije objavila je kontroverzan i neočekivan predlog za oporezivanje IT giganata današnjice.U opticaju je predlog da ta zemlja ubuduće naplaćuje porez u iznosu od dva odsto tehnološkim kompanijama, kao što su Google, Amazon i Facebook. Oporezivali bi se prihodi koje tehnološki giganti ostvaruju na teritoriji same Velike Britanije. Konkretno, porez bi važio za sisteme Internet pretrage, platforme društvenih mreža i online prodavnice. Kada se na to doda uslov da bi se odnosio na kompanije koje prihoduju barem 500 miliona funti globalno na godišnjem nivou, jasno je da se ovim porezom ciljaju upravo tehnološki giganti. Britanija će uvesti nov porez kako bi se „unapredio sistem koji nije držao korak s brzim promenama u digitalnim poslovnim modelima“.
“Evidentno je da nije održivo, niti ispravno, da digitalne platforme generišu ogromne prihode na teritoriji Velike Britanije, a da ne plate porez ovde“, rekao je ministar finansija Philip Hammond u svom godišnjem obraćanju krajem 2018. Iako su torijevci poslednji koji bi trebalo da predlažu ovakve mere, zbog svog konzervativnog opredeljenja, stvari su došle dotle da ni najtvrđi zagovornici tzv. slobodnog tržišta ne mogu da ignorišu evidentan disparitet između poreskog opterećenja na tehnološke gigante i na praktično sve ostale firme u današnjoj eri digitalnog poslovanja. Porez je kreiran tako da najviše pogodi tehnološke gigante, a ne startape i manje kompanije – ili je barem tako Hammond tvrdio u Parlamentu. Takođe, istakao je da Vlada smatra da tehnološki giganti imaju poslovne modele koji podrazumevaju značajan udeo vrednosti na osnovu učestvovanja njihovih korisnika, i da je to razlog više za ovakav potez. Prema trenutnim planovima, porez od dva odsto trebalo bi da stupi na snagu od aprila 2020. godine, i očekuje se da po tom osnovu bude prikupljeno više od 400 miliona funti godišnje.
Google i Facebook na udaru
Austrija je još jedna zemlja koja je najavila da će uvesti novi porez velikim Internet kompanijama. Interesantno je primetiti da je reč o još jednoj zemlji s konzervativnom vladom. Prema navodima austrijske Vlade, na meti su Google i Facebook, pošto nije prošao plan uvođenja digitalnog poreza na nivou Evropske unije. Od 2020. godine oporezivaće se prihodi kompanija od Internet oglašavanja i to po stopi od pet odsto. Taj porez plaćaće digitalne kompanije s globalnim godišnjim prihodima od najmanje 750 miliona evra, s tim da najmanje 25 miliona evra ostvaruju u Austriji.
„Očekujem da će nam se pridružiti mnoge zemlje članice u oporezivanju Internet divova. To je korak prema većem nivou pravednosti“, rekao je 3. aprila austrijski kancelar Sebastian Kurz, na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavio zakon koji parlament tek treba da odobri. Francusko‑nemački predlog za uvođenje evropskog digitalnog poreza propao je na sastanku evropskih ministara finansija u martu, budući da su zemlje poput Irske, Švedske i Danske uskratile svoju podršku. Plan je uključivao limit od 750 miliona evra prihoda, no predložena poreska stopa bila je tri odsto. Kao dodatak porezu na Internet oglašavanje, austrijska Vlada planira da uvede i oporezivanje privatnog najma koji se nudi na platformama poput Airbnb‑a. Platforme će morati da poreskim vlastima daju podatke o transakcijama koje dogovore stanodavci, te će biti odgovorne ako oni ne plaćaju porez.
Francuski parlament usvojio je Zakon o oporezivanju tehnoloških divova i pored kritika iz SAD. Tako će Google, Apple, Amazon i Facebook u Francuskoj ubuduće morati da plaćaju porez od tri odsto, kao i svi drugi čiji globalni prihodi premašuju 750 miliona evra, a da više od 25 miliona evra predstavljaju prihodi generisani u Francuskoj. Oporezivaće se sve naknade koje Internet platforme naplaćuju za posredovanje u prodaji, kao i njihovi prihodi od oglašavanja i prodaje korisničkih podataka.
Kompanije koje putem Interneta direktno prodaju svoje proizvode kupcima neće biti u obavezi plaćanja novog poreza. Predlog zakona usvojen je sa 55 glasova za i četiri uzdržana. Prilikom predstavljanja zakona u Skupštini, ministar finansija Bruno Le Maire istakao je da Francuska prva uvodi takav porez, izrazivši uverenje da će njen primer uskoro slediti i mnoge druge zemlje.
Španija namerava da uvede isti porez tehnološkim kompanijama. Evropska komisija procenila je u martu prošle godine da digitalne kompanije, kao što su Facebook, Amazon i Google, efektivno plaćaju poreze po stopi od 9,5 odsto. Poređenja radi, industrijske i uslužne kompanije s tradicionalnim modelom poslovanja plaćaju poreze po stopi od 23,2 odsto. Vašington se protivi tom potezu, tvrdeći da pogoršava položaj multinacionalnih kompanija sa sedištem u SAD.
Digitalna bespuća ili odgovorna budućnost?
U svetlu rastuće nejednakosti u svetu, došao je trenutak da se države i državne zajednice posvete problemu digitalnog raskoraka. Kako obezbediti fer tržišnu utakmicu, a ne kažnjavati inovativnost? Kako obezbediti da se ne akumulira bogatstvo u rukama jednih, i to do faraonskih razmera, u trenutku kada čitav svet polako ali sigurno ulazi u energetsku krizu zbog smanjivanja dostupnosti fosilnih goriva, čiji se prekid proizvodnje u narednoj deceniji očekuje u više od 40 država? Moraćemo da sačekamo još neko vreme, ali deluje da je put trasiran – digitalni porez u jednoj ili drugoj formi tu je da ostane, a ukoliko konzervativne evropske vlade zamene tradicionalno levičarske vlade socijal‑demokratske i socijalističke orijentacije, ti trendovi se mogu samo pojačati. Nekada je matematika neumoljiva – ne može se malom broju doveka popuštati a stezati većina, jer ta većina je sve siromašnija i pre ili kasnije sistem puca.
Izvor: PC press
