“U pojedinim državama sveta dalje je izrazito opasno biti novinar. Ono što me zadivljuje je, da uprkos opasnostima, ti ljudi nastavljaju profesionalno da rade svoj posao”, kaže u intervjuu, povodom Dana slobode medija, Amanda Benet – direktorka Glasa Amerike.
“Mislim da to pokazuje koliku moć vest zapravo ima”, kaže Benet. Ona ukazuje da je poštovanje zakona ključni faktor koji obezbeđuje slobodan i nezavisan rad novinara.
Glas Amerike: Kako biste reagovali ako bi neki američki zvaničnik ili službenik vlade pokušao da utiče na sadržaj koji objavljuje Glas Amerike. Šta biste rekli na takav – nenovinarski čin?
Benet: Zapravo, prilično je lako, jer imamo te zakone koji nas štite. Tako da bilo kome ko pokušava da utiče na naš sadržaj mogu da se zahvalim na sugestiji. Ali me ništa ne obavezuje da postupim po tome. Ne moram da usvojim sugestiju jer ovde važi zakon. Mogu da ukažem na zakon i uzvratim stavom da bi primoravanje bilo kršenje zakona – koji se u ovoj zemlji poštuju. Naš rad uređen je vladavinom prava i to se poštuje. Takođe, to uvažavaju i grane vlasti poput Kongresa, Bele kuće i Stejt departrmenta.
CPJ: Retorika srpskih vlasti signal za napade na novinare
Glas Amerike: U eri smo kada predsednik SAD-a ukazuje da se često objavljuju lažne vesti. Kako Glas Amerike može da uveri svoje gledaoce da mi nismo tvorci takvih informacija?
Benet: Ne sviđa mi se pojam lažna vest. Zato što, kada je nešto lažno, onda ne može biti vest. Tako da pojam lažna vest znači dve različite stvari – to su izmišljotine kreirane i distribuirane da bi se namereno zavarali ljudi. Postoji i značenje koje mi se posebno ne dopada: kada vlade kritike na svoj račun označavaju kao lažne vesti. Tačne vesti ne mogu biti lažne vesti. Objavljivanjem vesti širom sveta kojima se ljudi mogu uveriti u to što rade njihove vlade – pokazatelj je našeg poštenog rada. Kao i da vodimo računa o našoj publici. Koristimo se uslugama profesionalnih istraživača javnog mnjenja i imamo faktor poverenja od 65 odsto. Taj procenat ljudi, koji nas gledaju ili slušaju u svetu, veruje u pouzdanost onoga što radimo. Mislim da je to sjajno. Ne znam ni za jedan medij koji uživa toliko poverenje – osim možda BBC-ja (britanski javni servis prim.nov.)
Glas Amerike: Naša publika, pogotovo na Balkanu i u Rusiji izložena je emiterima i novinskim agencijama koje sponzoriše tamošnje vlasti. Većina nije upućena u našu misiju – već samo vide logo i gledaju vesti. Kako da ih ubedimo da pošteno i balansirano radimo svoj posao?
Benet: Jedan od najboljih načina je da pošteno i balansirano radimo svoj posao. Mislim da ljudi umeju da proniknu pokušaje manipulacije vestima. Možda ne odmah, ali tokom dužeg vremenskog perioda, u stanju su da utvrde da li su stvari zasnovane na činjenicama. Naši reporteri se u svom radu bave činjenicama. I sve više i više govorimo da, ukoliko ne verujete u to što radimo, možemo početi da prenosimo šta rade članovi američke vlade. Ono što govore, što rade – emitovaćemo govore tokom inauguacija, kongresne rasprave. Čak ćemo ih i simultano prevoditi kako bi ih ljudi mogli čuti na njihovom jeziku. Tako da bi se teško moglo reći da je neistina ono što prikazujemo.
Glas Amerike: Džon Lansing (izvršni direktor Američke agencije za globalne medije, prim. nov) je, na Dan slobode medija 2018, rekao, citiram – da su neka od najgorih i najopasnijih mesta Rusija i bivši sovjetski prostor. I da smo mi poslednja odstupnica. Zašto je osnovan Current time – dvadeset četvoročasovni informativni program koji se emituje tokom čitave nedelje?
Benet: Svrha je da ljudima u Rusiji i u zemljama ruskog govornog područja da omogućimo pristup objektivnim informacijama o Sjedinjenim Državama i regionu – što smo uvideli da žele. Uložili smo mnogo resursa u izgradnju mreže dostupne 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Dostupne ne samo u Rusiji, gde je ponekad teško doći do relevantnog televizijskog sadržaja, već i za ljude ruskog govornog područja kojih ima mnoštvo van Rusije i širom sveta.
Glas Amerike: Kada govorimo o zakonima Rusija je Glas Amerike, Current Time, RFE/RL kategorizovao i registrovao kao strane agente. Glas Amerike ima reportere u Rusiji. Sprečava li ih takav status da rade svoj posao? Koliko su u tome slobodni?
Benet: Pokušavaju da rade slobodno koliko je to moguće. Da izveštavaju o činjenicama. Ne želimo posao da radimo na način da nam to obezbedi ostanak u zemlji. Bićemo prisutni sve dok možemo slobodno da izveštavamo. Verujemo da smo još u stanju da to i činimo. Očigledno smo zabrinuti za bezbednost novinara koji rade na ovakvim i sličnim mestima. Međutim, trenutno nam deluje da možemo i dalje relativno slobodno da izveštavamo.
Reporteri bez granica: Sloboda medija nikad ugroženija
Glas Amerike: U nekim delovima sveta jako je opasno biti novinar. Kina, Vijetnam, Iran, Somalija, Azerbejdžan nalaze se na dnu liste i u mnogim od njih Glas Amerike ima svoje novinare. Sa kakvim su sve preprekama suočene naše kolege?
Benet: Strašno je to što je opasno biti novinar u pojedinim zemljama sveta. A ono što me pak i dalje zadivljuje i, utiče da uviđam moć novinarstva, je to što ljudi nastavljaju da rade. Važno je to što naši ljudi rade u tim državama, ali ništa nije značajnije od vašeg života. Želimo da budemo uvereni da ste preduzeli sve korake da zaštitite sebe. Iz razloga koje svi cenimo – oni žele da rade. Da pripemaju i emituju vesti. Novinari mnogo rizikuju objavljujući istinu. Mislim da to pokazuje koliku moć vest zapravo ima.
