Iako uočava da televizije sa nacionalnom frekvencijom emituju program koji šteti maloletnicima, REM propušta da ih kazni. Softver regulatora zabeležio je za tri godine najmanje 1.000 prekršaja televizija u označavanju za koji uzrast je program.
Epiloga na sudu nije bilo, što bivša članica REM-a smatra ustupkom televizijama u korist zarade od reklamiranja. REM sporove pokreće zbog drugih prekršaja i to mesecima nakon što se dogode, zbog čega je skoro polovina postupaka zastarela, priše CINS.
Za vreme novogodišnjih praznika, 2. januara 2013, u 10 sati ujutru TV Prva emitovala je film Sekač. Film obiluje eksplicitnim scenama ubistava – muškarac je uboo nožem ženu u grudi nаkon što ju je strаsno poljubio, stаrija osoba usmrćena je na isti način, a jednom čoveku je prerezаn vrаt. U gornjem desnom uglu ekrana film je bio označen kao neprikladan za mlađe od 16 godina.
Šest meseci kasnije, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je u izveštaju program okarakterisalo kao neadekvatno označen.
Televizije često nаmerno spuštаju grаnicu uzrаstа za koji je program prilagođen, naveo je REM u izveštaju, a mlađi od 16 godina su „posebno osetljiva maloletnička populacija za neprikladne sadržaje“.
Da je Prva program obeležila oznakom 18, oklonosti bi se promenile – film bi bio emitovan tek nakon ponoći, broj gledаlаcа bi se smanjio, kao i prihod od reklama.
Prema izveštaju REM-a, sličnim trikovima su se služile i televizije B92, Pink, Happypa i javni servis Radio-televizija Srbije (RTS).
Zbog nepoštovanja Zakona o elektronskim medijima, odnosno Kodeksa ponašanja emitera, REM je mogao da opomene TV Prvu, privremeno joj zabrani rad ili oduzme dozvolu. Ipak, REM nije kaznio emitera, a neadekvatno obeležene filmove na pojedinim televizijama gledamo i danas.
Maja Divac, koja se godinama bavi zaštitom prava dece u medijima, kaže za CINS da i kratka izloženost nasilnim sadržajima sa TV ekrana povećava agresivno ponašanje: „Deca prihvataju nasilje kao model ponašanja, smatraju da je to normalno i navikavaju se. Onda im mučenja, patnje, stradanja, nasilan odnos jednog čoveka prema drugom postaju normalni, smanjuje se empatija“.
REM protiv emitera može da pokrene i prekršajni postupak, inače meru koju regulator najčešće koristi.
Kako bi proverili da li isto važi u slučajevima nepoštovanja prava maloletika, Prekršajni sud u Beogradu omogućio je novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) uvid u više od 20 postupaka protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom, rešenih u periodu od 2015. do kraja 2017. godine.
Te postupke REM je pokrenuo zbog nedozvoljenog oglašavanja, odnosno po sasvim drugom osnovu, ali su novinari otkrili da regulator ima precizne podatke i o povredama propisa koji se odnose na zaštitu maloletnika.
Naime, kada inicira sudski proces, REM sudu dostavlja monitoring za mesec u kom su se prekršaji dogodili, a iz kog se jasno vidi koji su članovi zakona kršeni i koliko puta. Uz to prilaže izveštaj sa detaljnim opisom prekršaja zbog kog pokreće postupak, često uz fotografije. Analizom su novinari CINS-a uočili da su monitoringom utvrđeni i prekršaji kojih kasnije nema u izveštajima. Tako je u trogodišnjem periodu REM uočio oko 1000 prekršaja televizija Pink, Happy, B92, RTS, Prva koji se odnose na jasno označavanje programa koji mogu da ugroze maloletnike.
Tim povodom REM nije izricao mere upozorenja, opomene, niti je privremeno oduzimao dozvole, a emitere nije gonio ni na sudu.
Reklame veći problem od zaštite dece
Obaveza da televizije krugovima u boji i adekvatnim brojevima za uzrast označe program koji može da ugrozi decu i omladinu, kao i da vode računa o vremenu prikazivanja, uveden je pre skoro 12 godina. Jedno vreme REM nije imao tehničkih mogućnosti da prati da li televizije poštuju ova pravila, ali je softverska aplikacija to 2011. godine omogućila.
U februaru 2016. TV Prva nije adekvatno označila sadržaj 339 puta, sudeći po monitoringu nad radom tog medija. U izveštaju koji je REM priložio ne piše kada su i na koji način učinjeni ovi propusti, jer postupak pred sudom nije pokrenut zbog toga. Prvoj je suđeno zbog 75 prestupa koji se odnose na dužinu i način emitovanja reklama i televizijske prodaje.
Pre Prve, u novembru 2015, televizija Happy je učinila 191 prekršaj, a RTS 153. Happy je istu stvar uradio 176 puta u aprilu naredne godine, takođe bez posledica.
Prekršaji su u znatno manjoj meri uočeni i kod televizije B92 – u tri meseca 2015. devet puta, i televizije Pink u septembru te godine – 10 puta.
Novinari CINS-a pronašli su – mimo analiziranog uzorka – samo jedan primer kada je REM pokrenuo postupak zbog kršenja prava maloletnika – protiv Happy-ja krajem 2016, ali je postupak zbog zastare obustavljen dve godine kasnije.
Gordana Suša, od 2010. do 2016. godine članica Saveta REM-a – tela koje donosi odluke u regulatoru – u intervjuu za CINS je objasnila da tek izmenama zakona 2015. označavanje regulisano i da je televizijama trebalo neko vreme da se uhodaju, zbog čega su im prekršaji tolerisani. Činjenica da REM ni kasnije nije pokretao postupke, prema njenom mišljenju, predstavlja činjenje usluge televizijama.
Na zahtev novinara iz REM-a nisu omogućili intervju, niti su odgovorili na pitanja.
Sud: REM kasno podnosi prekršajne prijave
Veliki broj prekršajnih sporova koje REM drugim povodom inicira protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom zastari.
Od 2015. do kraja 2017. godine, REM je podneo 181 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pokazuju podaci iz beogradskog suda. Gotovo svi su se odnosili na prekršaje u reklamiranju na televiziji.
Od 181 predmeta rešeno je 112, uzimajući u obzir da su neki predmeti spojeni. Od toga je, nakon isteka dve godine od učinjenog prekršaja, više od dve trećine zastarelo ili su sudije odbacile zahteve za vođenje spora.
REM je postupke često pokretao devet i više meseci nakon prekršaja, a sudu je u pojedinim slučajevima trebalo i nekoliko meseci da predmet dodeli sudiji kako bi suđenje počelo.
U nekim postupcima iz 2016, protiv RTS-a i Happy-ja, REM se žalio na rad Prekršajnog suda, navodeći da „tendenciozo odugovlači postupak u cilju nastupanja zastarelosti”.
Prekršajni sud je odgovorio da su „navodi iz pritužbe proizvoljni, neistiniti i neprovereni”, jer REM nije ni izvršio uvid u predmete na koje se žali, kako bi pronašao razloge zašto proces toliko traje. Sudija se žalila da je REM kasno prijavio emitere – jednom nakon 10, a u drugom slučaju posle devet meseci, čime je sudu upola skratio vreme za rad.
Praksa REM-a, utvrdila je sudija u drugim predmetima, je da zahtev za pokretanje postupka podnosi blizu isteka roka od godinu dana, a često i nakon toga. U tim slučajevima sudija je odbacivala zahteve zbog nastupanja relativne zastarelosti, navodi se u odgovoru suda REM-u.
Gordana Suša za kašnjenje krivi obim posla zaposlenih u REM-u. Zbog toga se, navodi, sporovi nisu pokretali za svaki pojedinačni prestup emitera nego se, primera radi, za hiljadu prekršaja na jednoj televiziji pokretao jedan prekršajni postupak.
“Mi smo time, objektivno, kršili zakon”, dodala je Suša.
Pink: Blokada kod banaka, milioni od AOFI-a
Iako retke, kazne za televizije u prekršajnim postupcima mogu da budu milionske, pokazuju podaci Prekršajnog suda.
Tako su, u aprilu 2015, softver REM-a i zaposleni u ovom telu prepoznali prekršaje u emisijama „Magazin in“ i „Nedeljno popodne sa Leom Kiš“, emitovane na Pinku. Voditeljke su u studiju delile gostima proizvode sponzora, čime ova televizija nije odvojila televizijsko oglašavanje od televizijske prodaje, ocenio je REM.
Zbog ovog i drugih prestupa, Pink i Željko Mitrović, urednik i vlasnik televizije, završili su pred sudom koji ih je osudio na 3,1 milion dinara. Pink i Mitrović su u trogodišnjem periodu najviše puta osuđeni – ukupno devet puta na kazne, opomene i novčane iznose koji ukupno iznose više od 16,4 miliona dinara.
U aprilu 2017, braneći se na sudu, Pink je molio da se prilikom izricanja presude uzme u obzir izuzetno teška finansijska situacija u kojoj se nalazi, jer „često ne može da naplati svoja potraživanja prema trećim licima, a još češće se nalazi u blokadi kod poslovnih banaka“.
Za to vreme, Pinku je odobreno nekoliko kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), o čemu je CINS pisao.
Tako je od 2015. do 2017. AOFI Pinku pozajmio blizu 1,3 milijardi dinara, a 2014. je državna agencija praktično garantovala za poslove televizije.
Pink nije odgovorio na pitanja koja su poslali novinari CINS-a, ali je u obraćanju sudu umeo da ukaže na propuste REM-a.
Tako se u pojedinim postupcima pred Prekršajnim sudom REM pogrešno pozivao na članove Zakona o elektronskim medijima koji su prestali da važe u maju 2016. stupanjem na snagu novog Zakona o oglašavanju. Novinari CINS-a pronašli su nekoliko desetina ovakvih primera u postupcima protiv televizija Pink, Prve, Happy, B92. U nekima od njih upravo je propust REM-a bio razlog za oslobađanje televizija od kazni.
Izvor: Danas
