Author: Selma Ljajic

Skoro svaki aerodrom u regionu može da se pohvali nagradom najboljeg u nekoj kategoriji – šta od nagrada imaju putnici?

Aerodromi u Skoplju i Zagrebu su najnoviji dodatak na listi najboljih vazdušnih luka sa Balkana u Evropi.

Međunarodni savez aerodroma je organizacija koja istražuje koliko su putnici zadovoljni kvalitetom usluge tokom različitih aspekta putovanja.

Skopski aerodrom je prvi put na listi najboljih, dok je zagrebačka vazdušna luka Franjo Tuđman drugu godinu za redom među najboljim u Evropi.

„Putnici su ocenjivali uslugu na osnovu 34 pokazatelja – od ambijenta, osećaja sigurnosti, ljubaznosti prilikom registracije, brzine prolaza bezbednosnog pregleda do čekanja na pregled ličnih dokumenata”, kaže za BBC Lidia Capković Martinek, portparolka aerodroma Franjo Tuđman iz Zagreba.

Po svim ovim apsektima, aerodrom u Zagrebu u 2018. bio je najbolji u Evropi.

Martinek kaže da je boljoj usluzi doprinelo prošlogodišnje otvaranje novog putničkog terminala, ali da je nova infrastruktura samo deo poboljšanja kvaliteta usluga.

„Poboljšanje usluge na aerodromu velikim delom jeste zbog novih terminala, ali ako niko ne pruži adekvatnu uslugu, onda se dobri rezultati ne mogu ni ostvariti”.

Šta od nagrada i pohvala imaju putnici?

I beogradski aerodrom Nikola Tesla u poslednjih nekoliko godina dobitnik je mnogobrojnih regionalnih i međunarodnih nagrada.

Od petog mesta na listi najboljih aerodroma u istočnoj Evropi 2016. godine, do nagrade za najbolju kompaniju u oblasti avio saobraćaja i najinspirativnijeg lidera u Centralnoj i Istočnoj Evropi, spisak pohvala je dug.

„Kada se radi o nagradama koje su nedavno dobili Skoplje i Zagreb, ocene su davali putnici, što ukazuje da ovi aerodromi pokušavaju da unaprede servise i ispune očekivanja putnika”, kaže za BBC Luka Popović, urednik portalap EX-YU Aviation News.

Nagrade aerodromima mogu da pomognu kada su dugoročni planovi u pitanju, kaže Popović, „kada u pregovorima sa avio kompanijama pokušavaju da privuku nove linije”.

Mnogobrojne nagrade regionalnim aerodromima dokaz su važnosti koncesija, dodaje on.

„Činjenica da su baš ova dva aerodroma dobili nagrade ukazuje na to koliko je važna uloga koncesija na Balkanu. Uz pomoć koncesionara, aerodromi koji su imali brojne probleme, pretvore se u aerodrome koji su priznati i na međunarodnom nivou”, objašnjava Popović.

Sa druge strane istog novčića su i manje svetle strane koncesija.

Iako je ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma Nikola Tesla potpisan 2018, a za kraj te godine je najavljeno objavljivanje ugovora, detalji uslova pod kojim je francuska firma Vensi preuzela najveći aerodrom u Srbiji do danas nisu poznati.

Popović kaže da je u javnom interesu da se „znaju uslovi koncesionih ugovora, jer su ti aerodromi bili javno dobro.”

„Upravo se u tim ugovorima nalaze uslovi o tome šta će se desiti ukoliko dođe do bankrota nacionalnog avio prevoznika – koliko će država morati da izdvoji u slučaju penala za koncesionara. To je važno jer je taj novac iz budžeta koji pune svi građani”, kaže Popović.

Budućnost jeftinijih letova iz Srbije

Najduži let bez zaustavljanja

Kvalitet nagrada i kvalitet usluge

Šta je putnicima najvažnije od trenutka kada stignu do aerodroma do trenutka ulaska u avion?

Urednik portala Tango Six Petar Vojinović kaže da su to – brzina putovanja i komercijalni sadržaji.

„Putnika na aerodromu zanima da do aviona dođe što brže i da može što jednostavnije i raznovrsnije da kupuje u bescarinskim zonama”, kaže.

Kada se radi o nagradama, mere se još mnoge stvari.

„Kvalitet usluga na aerodromu je subjektivna percepcija putnika, a kada se taj kvalitet usluga nagrađuje onda se obično radi o poređenjima aerodroma”, kaže Vojinović.

Nagrade su važnije za uprave aerodroma nego za same putnike.

„Aerodromi se takmiče u inovativnosti i zbog toga možemo reći da su nagrade u tom slučaju bitne unutar industrije jer ističu dobre primere, teraju konkurenciju da se unapređuje i sveukupno gledano postavljaju standarde koje onda cela industrija pokušava da dostigne”, objašnjava on.

Portparolka aerodroma Franjo Tuđman kaže da nagrade zagrebačkom aerodromu služe u marketinške svrhe.

„Nagrade su, na neki način, alat koji ćemo koristiti u pregovorima sa kompanijama i na konferencijama na kojima se pregovara o dolasku novih avio kompanija”, kaže Capković Martinek.

Iako nagrade jesu neka vrsta mamca za privlačenje novih avio prevoznika, Popović kaže da želje za većim brojem nisko-budžetnih kompanija često nisu lako ostvarive, na Balkanu.

„Letovi između, recimo, Srbije i Crne Gore, regulisani su međudržavnim sporazumima, a letovi između Srbije i Evropske unije su regulisani Ugovorom otvorenog neba”.

Iz Srbije se lakše leti ka članicama Evropske unije, nego ka regionu.

„Bilo koja kompanija iz Evropske unije može da uspostavi letove iz Srbije, ali to ne znači da mogu da uspostave letove i između Srbije i Crne Gore. Ta kompanija bi morala da pregovara novi međudržavni sporazum”, kaže Popović.

Iako su značajne za zaposlene u avio-industriji, nemaju sve nagrade isti značaj i težinu.

„Nagrade koje dodeljuju veće međunarodne institucije imaju dobru reputaciju” objašnjava Vojinović.

Aerodrom Nikola Tesla jedan je od dobitnika nagrade Skaj trekskoja ima odličnu reputaciju unutar industrije.

„Međutim, nagrade iza kojih ne stoje velike institucije, kojima je to usputna neprofitabilna stvar, zapravo su vrsta biznisa i nisu toliko vredne”, smatra Vojinović.

Izvor: BBC

Vakcina protiv Humanog papiloma virusa (HPV), od kojih nekoliko tipova su uzročnici raka genitalnih organa, trebalo bi da počne da se primenjuje u aprilu u Srbiji, odnosno kada Pravilnik o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti stupi na snagu.

Pravilnikom je predviđeno da vakcina bude preporučna, odnosno da se na zahtev daje građanima i neće biti na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno nije besplatna, kao što je to slučaj sa vakcinama iz obaveznog kalendara vakcinacije.

Trenutna cena jedne doze vakcine iznosi oko 100 evra u dinarskoj protivvrednostu, a predviđene su dve doze u razmaku od šest mesedci, znači ukupno oko 200 evra.

Ranije je objavljeno da bi tu vakcinu trebalo da prime devojčice i dečaci, uzrasta od 9 do 12 godina, donosno pre stupanja u prvi seksulani odnos, kako bi se zaštitila od HP virusa, za koje je dokazano da izazivaju rak genitalnih organa, od kojih je najučestaliji rak grlića materice. Srbija je, inače, među vodećim zemljama u Evropi po broju obolelih i umrlih od tog karcinoma.

U Ministarstvu zdravlje potvrđuju za “Blic” da će Pravilnik stupiti na snagu u aprilu.

– Pravilnik donet 2017. godine stupiće na snagu narednog meseca i omogućiti zaštitu građana od HPV – kažu u tom Ministarstvu.

Vakcina neće biti besplatna

U RFZO objašnjavaju za “Blic” da su besplatne vakcine, odnosno one koje se daju na teret Fonda, one koje su u obaveznom kalendaru vakcinacije, a ovde to nije slučaj.

– Propisano je da se za oboljenja izazvana HP virusima sprovodi preporučena aktivna imunizacija, a ta preporučena vakcina ne obezbeđuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja – kažu u RFZO za “Blic”.

Srbija u vrhu Evrope po broju obolelih od raka grlića materice

Primena te vakcine trebalo bi u potpunosti da promeni crne zdravstvene statistike. Srbija je, inače, među vodećim zemljama u Evropi po broju obolelih i umrlih od tog karcinoma – godišnje oboli oko 1.500, a umre oko 600 žena, što je našu zemlju svrstalo na neslavno treće mesto, odmah posle Moldavije i Litvanije.

Mnoge zemlje koje su uvele vakcinaciju protiv HPV imaju trend smanjenja obolevanja i umiranja od karcinoma grlića materice, a najbolja iskustva ima Australija, koja je proglasila da će do 2030. godine, zahvaljujući sveobuhvatnoj imunizaciji devojčica i dečaka, iskoreniti rak grlića materice koji je uzrokovan određenim tipovima HPV-a.

Detalji će tek biti poznati

Detalji o tome kako će konkrento izlegati imunizacija kod nas, međutim još nisu poznati.

Prema rečima Gordana Plemić, direktorke Udrženja “Roditelj”, na čiji predlog je osnovana “Nacionalna inicijativa – stop raku grlića materice”, koju čine predstavnici tri ministarstva, još se ne zna da li će roditelji plaćati punu cenu dve doze vakcina, koliko je neophodno da svako dete primi u razmaku od šest meseci.

Udruženje čeka primenu Pravilnika da vidimo kako će cela ta stvar da izgleda u praksi. Ipak, bitno je da vakcina postoji u našoj zemlji i da je predviđena kao preporučena – kaže ona za “Blic”.

Prema njenim rečima, roditelji žele da zaštite decu, a Pravilnik, koji stupa na snagu idućeg meseca, bliže će da odredi sve što u ovom trenutku roditelje interesuje – da li će oni sami da kupuju vakcinu u apotekama ili će one stajati u domovima zdravlja, koliko će koštati doze vakcina i kada će sve to početi da se primenjuje.

Kako kaže Plemić, kod roditelja postoji interesovanje da zaštite svoju decu od raka, a koji mogu da izazovu HP virusi.

– Cilj nam je bio da spojimo roditelje i struku. Oni su pitali sve što ih je interesovalo. Ono što dosad znamo jeste da će biti vakcinisani devojčice i dečaci, uzrasta od 9 do 12 godina, odnosno pre stupanja u prvi sekuslani odnos, kao i da se vakcina daje u dve doze, u razmaku od šest meseci – navodi ona i dodaje da je sadšanja cena jedne doze oko 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Znaju šta je HPV, ali ipak ne koriste prezervativ

Ginekolog Mima Fazlagić izjavila je da je istraživanje pokazalo, iako ljudi znaju šta je HPV, kako se prenosi i šta izaziva, da je loša prevencija i da samo devet odsto ispitanika koristi prezervativ u seksualnim odnosima.

– Svaka seksualno aktivna osoba je bar jednom došla u kontakt sa HPV-om. Infekcija izazvana ovim vrstama virusa obično spontano prođe, jer odbrambene snage organizma uspešno spreče dalji razvoj bolesti. Međutim, problem nastaje kod oko trećine inficiranih gde imuni sistem nije uspeo da se odbrani od infekcije – objasnila je ona.

Kako se HPV prenosi

HPV se prenosi direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom, najčešće tokom seksualnog odnosa.

Postoji preko 130 tipova HPV, koji mogu uzrokovati infekcije, pre svega genitalnog sistema.

HPV su vrlo infektivni, a neki od njih mogu, osim raka grlića materice, mogu da izazovu i rak anusa, vagine, vulve, penisa, korena jezika, krajnika i usno-ždrelnog dela usta.

Pored HPV infekcije, u malignoj transformaciji tkiva često učestvuju i kofaktori, kao što su upotreba duvana, ultraljubičasto zračenje i slab imunitet.

Šta sprečava bolest

Prvo i osnovno, pošto se HPV prenose sekusulnim putem, jeste upotreba kondoma prilikom sekusalnog odnosa, zatim redovni ginekološki pregledi jednom godišnje, sekundarna prevencija ili skrininzi i imunizacija, odnosno vakcinacija.

Nacionalna inicijativa – stop raku grlića materice

Pre šest meseci u Srbiji je na predlog udružženja “Roditelj”, osnovana “Nacionalna inicijativa stop raku grlića materice”, koju čine predstavnici tri ministarstva – zdravlja, obrazovanja, demografije i populacione politike, predstavnici Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, vodeći ginekolozi i imunolozi, predstavnici udruženja pacijenata.

– Cilj Inicijative je da se edukuje stanovništvo o značaju imunizacije i preventivnih pregleda kako bi se smanjila stopa smrtnosti od raka grlića materice. Nedavno je sprovedeno istraživanje o edukovanosti stanovništva o HPV-u i vakcini koja štiti od raka izazvanog tim virusom. U anketi je učestvovalo više od 1.000 ispitanika, a pokazalo se da postoji visok stepen informisanosti o HPV infekcijama i načinu prenošenja virusa, ali da uprkos tome ne postoji adekvatna prevencija – kaže za “Blic” Gordana Plemić, direktorka tog Udrženja i dodaje da oni, kao i roditelji čeka konkretnije informacije o načinu imunizacije protiv HP virusa.

Izvor: Blic

Premijerka Novog Zelanda Džasinta Arden kaže da se njena vlada složila da reformiše Zakon o posedovanju oružja, posle masakra u džamijama. Pojedine prodavnice oružja obustavile su onlajn prodaju pozivajući na strožu kontrolu kupaca i distribucije.

Novozelandska policija je saopštila da veruje da iza krvoprolića u Krajstčerču stoji samo jedan čovek: 28-godišnji Australijanac Brenton Tarant, koji je u subotu optužen za ubistvo pedesetoro ljudi.

Rasista i ultra desni nacionalista pred sudom će se ponovo pojaviti 5. aprila. Nivo bezbednosti na Novom Zelandu ostaje na najvišem nivou.

Izvor: RTS

Državni univerzitet u Novom Pazaru od 22. do 25. marta biće domaćin studentima 11 univerziteta iz zemlje i okruženja.  Gosti Studentskog parlamenta Državnog univerziteta, koji organizuje Međunarodno studentsko takmičenje pod nazivom  ,,Gradimo mostove znanja ” biće studenti građevinsrtva i arhitekture iz  Beograda, Novog Sada , Kragujevca, Niša, Kosovske Mitrovice, zatim Sarajeva, Zenice, Bihaća, Osijeka, Skoplja i Podgorice.  Akademci će se takmičiti se  u  izradi maketa mostova,  koje će praviti od špageta. Prema pravilima takmičenja, pobeđuje ekipa koja u zadanim dimenzijama sastavi most od špageta koji izdrži najveće opterećenje.

Pored toga što će na ovoj manifestaciji moći da svoje teorijsko znanje pokažu u praksi,  studenti će imati priliku da se druže i upoznaju, a gosti će obići i najpoznatije kulturno-istorijske znamenitosti ovog kraja.

Takmičenje koje su pre osam godina pokrenuli studenti mariborskog Fakulteta za građevinarstvo, postalo je tradicionalno i međunarodno. Planirano je da se ova smotra znanja i veštine svake godine održava i na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.

Na takmičenju koje je pre dve godine organizovano u Mariboru studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru osvojili su drugo mesto.

Izvor: DUNP