Zoran Stojiljković iz Udruženih granskih sindikata “Nezavisnost” izjavio je za N1 da sindikati neće prihvatiti povećanje minimalca manje od 10 odsto, dok je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije rekao da su spremni da podrže takav zahtev samo ako dobiju neku kompenzaciju od države.
Rok do kojeg Socijalno-ekonomski savet treba da usaglasi minimalnu cenu rada je 15. septembar. Naredna sednica na kojoj će reprezentativno udruženje poslovaca, reprezentativni sindikati i članovi Vlade Srbije razgovarati o minimalcu, zakazana je ponedeljak 10. septembar.
Zoran Stojiljković iz Udruženih granskih sindikata “Nezavisnost” objasnio je u Novom danu TV N1 da je stav sindikata da nije prihvatljiv jednocifren procenat povećanja i zalažu se da minimalna cena rade bude 167 dinara umesto sadašnjih 143.
Podsetio je da se prema konzervativnoj računici, prilikom određivanja minimalne cene rada, u onzir uzimaju rast BDP-a, inflacija i rast produktivnosti, i gledajući sadašnje brojke, poslodavci bi, kako je rekao, mrtvi hladni mogliu da pristanu na povećanje od osam do 8,5 odsto.
“Ali ako pristanete na to, ove skale nejednakosti ostaće za vjek vjekova. Mera je 36.000 dinara – minimalna potrošačka korpa. To nije ni za jednu čokoladicu mesečno. Ispod tog nivoa od 300 evra niko ne bi trebalo da radi”, kategoričan je Stojiljković.
Istako je i da su sindikati vrlo trpeljivi i da nisu izneli maksimalne zahteve, ali da žele dogovor o tome da se u roku od tri godine dođe do toga da prosečna plata bude 600-700 evra, a minimalac pokriva potrošačku korpu. U suprotnom, upozorava on, nastaviće se trend odlaska 50.000 godišnje iz zemlje i na kraju niko kvalitetan neće ostati u da radi u Srbiji.
Atanacković je, s druge strane, rekao da minimalna cena rada treba da raste u skladu sa mogućnostima privrede, a one trenutno nisu baš velike. Podseća, naime, da je BDP Srbije po glavni stanovnika na nivou od oko 5.000 evra, po čemu smo na nivou polurazvijene afričke države.
Stoga su poslodavci preložili rast minimalne cene rada od pet odsto, a Atanacković objašnjava da bi sa porastom minimalca od šest odsto, privreda ostala opterećana na isti način.
“Moramo privredu da rasteratimo kako bismo imali šest, sedam odsto rasta. To zavisi od države. Ne bih želeo da moj razgovor ovde bude shvaćen kao da su poslodavci kočničari. Mi se zalažemo za veće plate – i prometi bi bili veći, veliki broj nas bi imao veće profite, sve bi bilo bolje. Ali od čega privreda da isplati povećanje od 15 odsto, ako je privredni rast četiri odsto. Kako može da isplati tri puta više”, upitao je on.
Predstavnik Unije poslodavaca rekao je da bi se u tom slučaju minimalna zarada gotovo izjednačila sa prosečmom, i da bismo umesto 350.000 ljudi sa minimalnom platom, imali 900.000 koji primaju minimalac.
Ukoliko Vlada prihvati zahteve sindikata za povećanjem minimalne cene rada od 10 odsto, to će prihvatiti i poslodavci, ali samo ukoliko od držaave dobiju određenu kompenzaciju kroz povećanje neoporezivog dela zarade, ukidanje parafiskalnih namete i smanjenje ukupnih poreza i doprinosa, poručio je Atanacković.
Stojiljković je rekao da podržavaju zahteve poslodavaca prema državi, ali podseća i da posle poslednjeg povećanja neoporezivog dela zarade, većina zaposlenih nije videla nikakav benefit.
Dodao je i da je prethodni ministar finansija Dušan Vujović govorio da neće da gubi vreme sa sindikatima, dok je njegov naslednik Siniša Mali kooperativniji i učestvuje na sastancima Socijalno-ekonomskog saveta, a poslednja reč je, kako podseća, uvek kod onoga koji drži kasu.
Stojiljković je upitao i koga će sutra zastupati ako ne raste proizvodnja i ako ne bude novog zapošljavanja. Ako se u Srbiji ne uspostave pristojnii uslovi rada, i deca poslodavaca će odlaziti u inostranstvo, upozorio je on.
Smatra i da su domaći poslodavci kojih je najviše, u podređenom položaju u odnosu na monopoliste i strane investitore i podseća na štrajk u kragujevačkom Fijatu kada je Vlada stala na stranu poslodavca koji već ima veliki broj povlastica od države.
Atanacković se nadovezao i upozorio i da preduzeća koja rade na crno i ne poštuju pravila s jedne strane štete ugledu poslodavaca, a s druge strane predstavljaju nelojalnu konkurenciju.
“Dovoljno je da ne plaća PDV, pa je jeftiniji u svojim uslugama i prozivodima za 20 odsto”, istakao je Atanacković i dodao da nije redak slučaj i da se zaposlenima sa većim primanjima isplaćuje minimalac, a razlika daje “na ruke”, ali takvu praksu pravda visokim nametima države.
Atanacković i Stojiljković su demantovali i da su na jučerašnjoj sednici Seocijalno-ekonomskog saveta podržali izmene Zakona o PIO. Kažu da se jesu saglasili sa ukidanjem zakona o smanjenju penzija, ali da nisu podržali novi zakon, već da smatraju da jednom takvom sistemskom pravnom aktu treba da prethodi ozbiljna rasprava.
izvor: N1
