Author: Selma Ljajic

Odbor za obrazovanje Skupštine Srbije podržao zahtev o dužem roku studiranja. Akademci će dobiti dve dodatne godine za ispite i diplomski rad

STARI studenti dobiće najverovatnije novi rok da diplomiraju i to dodatne dve godine! Skupštinski odbor za obrazovanje podržao je u četvrtak njihov zahtev i uputio Ministarstvu prosvete svoj stav. Ministar prosvete Mladen Šarčević potvrdio je za “Novosti” da se neće protiviti Odboru i da će podržati njihov predlog.

Prema rečima poslanika Ljubiše Stojmirovića, koji je predsedavao sednicom Odbora u četvrtak, čim dobiju zvaničan predlog za izmenu zakona, ovo skupštinsko telo će ga podržati i proslediti poslanicima na izjašnjavanje.

– Verujem da će predlog dobiti podršku većine poslanika – kaže Stojmirović na “Novosti”. – Nismo ograničavali dužinu perioda na koji treba da im bude produžen rok za diplomiranje, ali očekujemo da to ne bude manje od dve godine.

Raspletom situacije zadovoljni su i u Studentskoj konferenciji univerziteta Srbije (SKONUS), koji su pokrenuli inicijativu da se njihovim starijim kolegama produži važenje indeksa.

Nadam se da će naš predlog podržati poslanici i da će akademci kojima je istekao rok dobiti novu šansu za završetak studija – kaže Milan Savić, predsednik SKONUS-a. – Mnogi su usporili studiranje iz opravdanih razloga, zbog teške ekonomske situacije ili zasnivanja porodice. Naravno, ima i onih koji nemaju valjana opravdanja, ali ipak mislim da zbog njih ne treba da uskratimo šanse kolegama koji zaista zaslužuju još jednu šansu. Rok je više puta produžavan i nadamo se da je ovo poslednji put da za tim postoji potreba.

I većina članova skupštinskog odbora slaže se da “večitim studentima” treba dati još jednu šansu.

– Ceo sistem obrazovanja pretvaramo u maraton. Ne krivim studente već univerzitete. Uvek sam sklon da izađem studentima u susret, glasaću za, ali glasam malo protiv svojih ubeđenja kao nastavnika. Ako student nije mogao da završi fakultet, onda profesor treba da razgovara sa njim i vidi o čemu se radi – rekao je Žarko Korać iz LDP-a.

Marija Janjušević iz Dveri podržala je studente konstatujući da ne treba da se slomi na njima ono što se dešavalo u obrazovanju od 2000. godine, a Marija Bićanin iz SDPS, ocenila je da je nepedagoški poslati poruku da je odlično studirati ceo život.

PRILIKA I ZA “BOLONjCE”

PRODUŽENjE roka odnosiće se na akademce koji studiraju po starim programima, ali i “bolonjce” koji su potrošili maksimum od osam godina za četvorogodišnje ili deset godina za petogodišnje studije. Način na koji će im biti omogućeno polaganje, organizovaće sami fakulteti.

Izvor: Večernje novosti

Više od 8 hiljada ljudi ubijeno je u Srebrenici 1995. godine u genocidu kakav nije zabeležen od Drugog svetskog rata. Svakog 11. jula, hiljade ljudi se okuplja u Potočarima u sećanje na žrtve genocida. Preživeli i porodice žrtava i dalje traže pravdu, priznanje i poštovanje.

U tih nekoliko julskih dana pre dvadeset i tri godine, više od 8.000 muškaraca i dečaka je brutalno pogubljeno, a 30.000 ljudi nasilno raseljeno. Od tada su porodice žrtava – naročito majke koje su izgubile muževe, sinove, braću – u dugom, hrabrom hodu ka pravdi i priznanju. To su, nakon više od dve decenije, samo delimično dostigle.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju utvrdio je da je u Srebrenici izvršen genocid i izrekao presude nekim od ratnih zločinaca koji su taj genocid organizovali i u njemu učestvovali. Bivši komandant Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić, u novembru prošle godine osuđen je na doživotnu kaznu zatvora. U bekstvu je proveo 16 godina, a uhapšen je maja 2011. u selu Lazarevo, kod Zrenjanina. Na doživotnu robiju osuđeni su: Zdravko Tolimir, Vujadin Popović i Ljubiša Beara, dok je Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora.

Kako je u tekstu za BBC ocenila Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović ‘’negiranje je nastavak genocida’’. Ona je rekla da bi Evropske zemlje trebalo da pruže veću podršku građanskim inicijativama za pomirenje i da utiču na političare i druge javne ličnosti u Srbiji i Bosni i Hercegovini da prestanu da negiraju prošlost, jer time doprinose nastavku genocida, koji, kako je kazala, predstavlja jednu od najmračnijih stranica evropske istorije.

Podsećamo, odlukom Skupštine grada iz 2015. godine na teritoriji Novog Pazara 11. jul proglašen je za Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Dan, kada se u ovom gradu ne održavaju nikakve manifestacije, osim onih koje su tematski vezane za genocide u Srebrenici.

Novopazarci sa kojima smo razgovarali duboko saosećaju sa žrvtavma Srebrenice, svima poručuju da treba da posete memorijalni centar u Potočarima, i da se taj stravični zločin nikada i nikome ne ponovi.

S.Lj. Agencije

Danas je na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru  počeo  upis  u prvu godinu osnovnih i integrisanih akademskih studija i trajaće do petka, 13. jula. Posle tog datuma,  precizno će se znati koliko je mesta popunjeno, a koliko je ostalo za septembarski upisni rok.

Međutim, prema broju kandidata koji su stekli dovoljan broj bodova, već sada se može reći da će sva slobodna mesta na studijskim programima : psihologija, vaspitač  u predškolskim ustanovama, zatim, engleski jezik i književnost, arhitektura,  biologija i rehabilitacija, biti  zauzeta u ovom upisnom roku.

Prilikom upisa kandidati podnose originalna dokumenta: svedočanstva sva četiri razreda srednje škole, diplomu o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, dve fotografije i uplatnicu troškova upisa u visini od 4. 000 dinara.

Upisnom kvotom predviđeno je da se u prvu godinu osnovnih studija upiše 1029 studenata, od kojih će se o trošku države školovati više od 70 odsto.

Izvor: DUNP