Računi greškom stavljeni u komšijino poštansko sanduče, ili prosto izgubljeni na putu do našeg, stvar su prošlosti. Sada je uvedena obaveza kompanija da korisnicima šalju mesečni obračun usluga u elektronskoj formi.
Nije prošlo mnogo vremena otkako je slanje elektronskih faktura obavezno. A kako se ljudi na dobro lako naviknu, većina nas je skoro i zaboravila na vreme kada nam računi nisu stizali na mejl, nego smo ih svakodnevno uzimali iz sandučića i uredno pakovali u registre “za svaki slučaj”.
– Dešavalo mi se da zaboravim da pogledam da li je stigla pošta, pa da ne platim neki račun na vreme, čime sam rizikovala da mi usluga bude obustavljena. Sada ne mogu da ga ne vidim, jer, kao i većina ljudi danas, mejl proveravam više puta u toku dana – kaže za Telegraf Biznis Beograđanka Gordana Petković.
Ovaj način primanja računa, čini se, odgovara građanima koji i sami sve više naginju digitalizaciji u svakodnevnom životu. Podaci pokazuju da čak 83 odsto žitelja Srbije koristi onlajn plaćanja, što je porast od 22 odsto u poređenju sa godinom pre početka pandemije. Od 83 odsto ispitanika koji onlajn plaćanja koriste redovno, 13 odsto njih plaća onlajn barem jednom nedeljno. Onlajn plaćanja na mesečnom nivou koristi 41 odsto, a 46 odsto njih jednom ili nekoliko puta godišnje. Građani Srbije sve manje odlaze u pošte i banke kako bi plaćali račune, već sve obavljaju iz udobnosti svog doma.
Zanimljivo je da mnogi računima više ne pristupaju ni putem mejla, nego preko aplikacija pružalaca usluga. U njima lako mogu da vide i arhivu računa, a istovremeno mogu i da ga plate, bez mukotrpnog prekucavanja silnih brojeva i večitog preslišavanja da li su svi otkucani i da li će novac otići na pavi račun.
Digitalizovanjem klasičnih, papirnih računa, nije olakšano samo građanima, već i kompanijama, pružaocima usluga.
Zanimljivo je da Danska čak naplaćuje penale kompanijama koje izdaju papirne račune. Smatra se da poslovanjem na ovakav način kompanije usporavaju privredni rast zemlje.
Na ovaj način postiže se brže i efikasnije izdavanje i slanje računa, bez gubljenja vremena na odlazak u poštu i bez izlaganja dodatnim troškovima slanja.
Osim toga, omogućava se i veća likvidnost kompanija. Jer od trenutka slanja računa, do trenutka kada je on izmiren, može da prođe i nekoliko minuta. Ovi računi razmenjuju se u sekundi, iz računara u računar, a u slučaju kada je primalac privredni subjekt, omogućeno je i automatsko knjiženje istog.
Na taj način se eliminišu administrativni troškovi izrade i slanja računa, ali i nekorisnog ljudskog rada koji obuhvata prekucavanje podataka sa računa u računovodstveni program. Digitalizacija ubrzava i pojednostavljuje procedure i povećava transparentnost svih procesa unutar kompanije.
Brže i efikasnije poslovanje firmi
Takođe, na ovaj način firme posluju brže, mogućnost grešaka svodi se na minimum. S obzirom da se račun izdaje u elektronskom obliku, na isti način može i da se stornira.
Još jedna, možda i najvažnija prednost elektronskih faktura je društveno odgovorno poslovanje. Uvođenjem elektronskih faktura štite se šumski resursi i smanjuje se ugljenični otisak koji poslovanje kompanija ostavlja na okolinu. Jedan od pionira u slanju elektronskih računa u Srbiji je i kompanija SBB. Procene su stručnjaka iz Srbije da se prelaskom na elektronski račun zbog smanjenja potreba za štampanjem računa godišnje mnogo uštedi. Oko 12.000 stabala, oko 51 miliona litara vode i oko 4.500 megavat časova struje.
(Telegraf Biznis/PR)
