Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Strukovna udruženja napustila javnu raspravu o promeni Ustava o pravosuđu

    Strukovna udruženja napustila javnu raspravu o promeni Ustava o pravosuđu

    Javnu raspravu o nacrtu Ustava o pravosuđu zbog istupa pomoćnika ministra pravde Čedomira Backovića napustilo je više tužilačkih i sudijskih udruženja. Raspravu su napustili članovi Konventa, Udruženja tužilaca, Društva sudija Srbije, Udruženja tužilačkih i sudijskih pomoćnika i Advokatske komore Vojvodine.

    Kako je za N1 rekao Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), Čedomir Backović izneo je mnoštvo uvreda i izjava koje su sudije okarakterisale kao pretnje.

    “Zbog toga smo odlučili da napustimo ovakav skup, jer on ne predstavlja ni pokušaj javne rasprave i u suprotnosti je sa onim što je stajalo u obavezama u akcionom planu za Poglavlje 23. Svi odgovori koje smo čuli na postavljena pitanja pokazali su nepoštovanje i struke i civilnog društva”, rekao je Antonijević.

    Rasprava je prekinuta, nakon što je Backović Konvent nazvao “nekom vrstom Centralnog komiteta” i nakon što nisu dobili odgovore o njegovom poslednjem istupu na TV N1 i drugim stavovima.

    “Ovo danas pokazuje nipodaštavanje i pokušaj da se jednoumlje iz Ministarstva pravde nametne struci, da se zakloni iza građana i da se zaista ne uđe ni u kakvu raspravu o predloženim rešenjima”, rekao je Milan Antonijević.

    Ipak, kako je dodao, to više liči na lični obračun pomoćnika ministra sa sudijama i tužiocima, nego na stav nečega što je Ministarstvo pravde.

    Antonijević dodaje da su na javnoj raspravi u Novom sadu ostali predstavnici Alumni kluba, Europijusa i Akademske mreže Rolan.

    Podsetimo, ministarstvo pravde objavilo je nedavno Radni tekst amandmana na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe.

    Ovaj radni tekst, sudije i tužioci, iz dana u dan kritikuju navodeći su da su amandmani neprihvatljivi tražeći da se oni povuku.

    Kroz predložene amandmane, kako je pokazala analiza Insajdera samo nekoliko dana posle objavljivanja predloga novog teksta Ustava, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod potpunu kontrolu.

    Sa druge strane, predstavnici izvršne vlasti ukazuju da je svaka kritika zainteresovane javnosti vrlo dobrodošla tvrdeći, međutim, da su predložena rešenja donose jednaku primenu zakona za sve.

    Izvor: N1, Insajder

    Podeli
  • 25 godinaodzločina u Kukurovićima

    25 godinaodzločina u Kukurovićima

    Dana 18. februara 2018. godine navršava se 25 godina od napada Vojske Jugoslavije (VJ) na sandžačko selo Kukurovići. U tom napadu gotovo celo selo je razrušeno, a troje meštana bošnjačke nacionalnosti je ubijeno. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da ni posle 25 godina za ovaj zločin nad civilima, građanima Srbije, niko nije odgovarao, a država Srbija žrtvama nije pružila odgovarajuće priznanje i obeštećenje.

    Selo Kukurovići nalazi se na teritoriji Srbije u opštini Priboj, uz samu tromeđu Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Crne Gore, a do početka 1993. godine bilo je u potpunosti naseljeno bošnjačkim stanovništvom. Iako se u datom periodu vodio oružani sukob na teritoriji BiH, na području oko Kukurovića nije bilo ratnih dejstava, niti su se u selu nalazile bilo kakve oružane formacije. Ipak, krajem 1992. godine položaje na uzvišenjima oko sela zauzeli su pripadnici Užičkog korpusa VJ. Usledile su kontinuirane pretnje i maltretiranje, usmereni prema nesrpskim stanovnicima sela, što je mnoge nateralo da napuste svoje kuće. Progon stanovništva kulminirao je 18. februara, kada je izveden minobacački i pešadijski napad na selo. Kuće su zapaljene i razrušene, a u napadu je ubijeno troje ljudi: Fatima Sarač, Uzeir Bulutović i Mušan Husović.

    Mada je iz izjava svedoka jasno da osim pripadnika VJ nije bilo drugih oružanih grupa koje bi bile u stanju izvršiti ovaj zločin, ni posle dve i po decenije od događaja nije identifikovan nijedan osumnjičeni, a 12 godina od podnošenja krivične prijave FHP-a predmet se još uvek nalazi u fazi istrage.

    S druge strane, ni parnični postupci koje je FHP pokrenuo – kako u ime najbližih srodnika ubijenih Kukurovičana, tako i u ime meštana kojima su uništene kuće – nisu doveli do isplate naknade štete, jer je sud odbio sve tužbene zahteve kao zastarele. Naime, iako se radi o krivičnom delu ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, čije gonjenje nikad ne zastareva, pa po samom zakonu ne zastareva ni potraživanje naknade štete, sud je ipak primenio opšte rokove za zastaru potraživanja (tri, odnosno pet godina). Obrazloženjem da država može odgovarati za naknadu štete samo ako je izvršilac krivičnog dela pravnosnažno osuđen, sud je paradoksalno konstatovao da nema prepreke krivičnom gonjenju. Na ovaj način žrtve su kažnjene zbog nevoljnosti države da procesuira i osudi odgovorne za ovaj zločin, a neuspešna borba za pravdu koja traje četvrt veka dovela je do toga da su mnoge od žrtava već preminule, bez ostvarenja satisfakcije za pretrpljenu štetu.

    FHP i Sandžački odbor naglašavaju da iskreni put ka postizanju pravednog društva u Srbiji i jednakosti za sve njene građane, bez obzira na naciju i veru, vodi kroz odlučno rešavanje nasleđa zločina iz 1990-ih godina koji su izvršeni uz podršku države. FHP i Sandžački odbor stoga pozivaju politički vrh u Srbiji da promeni politiku negiranja, a nadležne organe da okončaju istragu ovog i drugih zločina nad Bošnjacima, kao i da donesu odgovarajuća zakonska rešenja i pruže adekvatne reparacije za žrtve tih zločina – navodi se u saopštenju Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Fonda za humanitarno pravo.

     

    Podeli
  • U 2018. godini nastaće 70.000 novih zanimanja

    U 2018. godini nastaće 70.000 novih zanimanja

    Tokom sledećih 25 godina ljudi neće obavljati 40 odsto današnjih poslova, ali je od dileme hoće li nas mašine zameniti važnije odgovoriti na pitanje koje su nam veštine potrebne da bismo obavljali zanimanja u budućnosti.

    To je zaključak predavanja „Robotika i mašinsko učenje menjaju poslove budućnosti” koje je za srpske studente održao Jurg Štuker, zadužen za inovacije i konsultacije u švajcarskoj softverskoj agenciji „Namics”.

    Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70 hiljada novih zanimanja. Zbog toga je već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.

    „Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem. Ipak, u mnogo poslova koje ćemo obavljati u budućnosti danas ne postoje. Uprkos tome 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju radne pozicije”, istakao je Štuker koji smatra da svako ko danas traži posao treba što ranije da učvrsti svoje veštine.

    Savremeno radno okruženje Jurg Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima. Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane „gig ekonomije” koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su „Kupujem-prodajem”, „Uber”, „AirBnb” ili „etsy”.

    „Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.

    Iako je pitanje da li nove tehnologije negativno ili pozitivno utiču na poslove postalo sve češća tema za diskusiju između onih koji danas traže posao i njihovih roditelja, baba i deda, Jurg Štuker smatra da su mladi, ipak, sa pravom optimistični.

    „Trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal. Algoritmi su, na primer u prednosti kad govorimo o prepoznavanju slika i tu mogu biti prepoznati i kao pomoć i kao pretnja. Ljudi sa 97,5 posto uspeha prepoznaju isti lik na dve različite fotografije, dok algoritam tačno povezuje 99,7 odsto slika, a kada ga treniramo on to čini i sa 100 odsto uspešnosti. To je možda loša vest za ljude koji rade sigurnosne promene na aerodromima, ali je definitivno dobra za ranu dijagnostiku i tretman medicinskih oboljenja koja se pokazuju na rentgenu”, zaključio je Štuker.

    Izvor: Danas

    Podeli
  • Sledeće sedmice stiže nam ledeni talas

    Sledeće sedmice stiže nam ledeni talas

    RHMZ izdao upozorenje za istočne krajeve Srbije jer se u tom delu naše zemlje očekuju obilne snežne padavine u noći između ponedeljka i utorka i utorka i srede.

    Očekuje se da će se formirati snežni pokrivač od 10 do 20 cm, a лlokalno i više. Istovremeno, u plannskim predelima postojeći snežni prekrivač će se povećati, uz jak vetar i snežne nanose.

    Što se tiče predviđanja meteorologa za ovu sedmicu očekuje nas hladnije vreme nego što je do sada bilo, odnosno zima nam se vraća. Kako stoji na sajtu RHMZ-a, do kraja ove sedmice smenjivaće se kiša i sneg. Temperature će se kretati od minus jedan do nule u severnim krajevima zemlje, a nešto toplije biće na jugu.

    Najviše dnevne temperature neće daleko stići- na severu se očekuje da se živa u termometru “popne” na dva do tri stepena, a na jugu na pet do sedam stepeni.

    Međutim, prema dugoročnoj prognozi, već sledeće sedmice nas očekuje ledeni talas, kada će se jutarnje temperature spuštati i do minus deset stepeni kaže Đorđe Đurić iz “Weather2Umbrella” za “Blic”.

    “Prema prognozama postoje velike naznake da će nam kraj februara doneti ledeni talas, odnosno led i sneg u celoj zemlji što će biti najhladniji deo zime kada će jutarnje temperature ići ispod minus deset”, kazao je on.

    Izvor: B92

     

     

    Podeli
  • Sutra svetski Dan dece obolel od raka

    Sutra svetski Dan dece obolel od raka

    Sutra je i svetski Dan dece obolele od raka. Tim povodom Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) organizuje niz aktivnosti sa ciljem da se skrene pažnja šire društvene zajednice na probleme malignih oboljenja kod dece. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru trenutno ima 32-oje dece obolele od raka, a tokom prošle godine nije evidentiran ni jedan smrtni slučaj. Baloni podrške za sve mališane koji se leče sutra tačno u 13 časova biće pušteni u 40 gradova Srbije, među kojima je i Novi Pazar.

    Svetski dan dece obolele od raka 15.februar obeležava se od 2002.godine u više od 90 zemalja sveta. Na inicijativu Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka i uz podršku Ministarstva zdravlja, ovaj datum se u Srbiji obeležava od 2013.godine. Statistika je zabrinjavajuća. Godišnje u svetu od raka oboli oko 160 hiljada dece, a 90 hiljada ih umre. U našoj zemlji u proseku svakog dana oboli jedno dete, a svake nedelje po jedno izgubi bitku sa ovom bolešću. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru od nekog oblika raka trenutno boluje 32-oje dece, a u poslednjoj godini nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj.

    Ovogodišnji slogan je ‘’Rano otkrivanje – veća šansa’’. Zavod za javno zdravlje, kao institucija koja se bavi promocijom zdravlja u tom smislu organizuje edukacije, kako zdravstvenih radnika, dece adolescenata, tako i roditelja, kako bi što pre uočili prve simptome ove opake bolesti.

    ‘’Prepoznavanje simptoma, rana dijagnostika i pravovremeno lečenje, od ključnog su značaja’’, kaže doktorka Maida Iković. Ona ističe i važnost pružanja podrške oboleloj deci od strane šire društvene zajednice.

    ‘’Najbitnije je da se oboleloj deci pruži kvalitetan život, kako u psihičkom tako i u socijalno-epidemiološkom smislu, sa puno ljubavi i svake druge podrške’’, rekla je Iković. Ona je kazala das u maligne bolesti druga grupa po smrtnosti, posle povreda, te da deca najčešće umiru od akutnih leukemija, malignih tumora mozga i limfoma, kao i malignim procesima na bubrezima i kostima.

    Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka već dve godine  sprovodi kampanju ”I ja se borim”, koja ima cilj veću vidljivost problema malignih oboljenja kod dece i postizanje većeg senzibiliteta društvene zajednice za ovo pitanje.

    S.Lj.

    Podeli