Ono što deca umeju da napišu u svojim pismenim sastavima ponekad je inspirativnije i zabavnije od izgovora kojima se muškarci služe kada zaborave godišnjice i rođendane svojih lepših polovina.
Do sada smo navikli da dečji biseri isplivaju na videlo posle sastava iz maternjeg jezika, ali ovaj put, biser dolazi iz matematike i rešavanja logičkog zadatka.
Računica je veoma prosta, količina radosti je obrnuto proporcionalna veličini tepsije za kolače.
Izvor: Blic
Izraelski stručnjak za sajber-bezbednost Rami Efrati izjavio je da Srbija ima talentovane ljude koji preduzimaju dobre korake u zaštiti sajber-prostora.
Efrati je za “Politiku” rekao da ljudi iz Srbije treba da zaštite Srbiju i da može da koristi izraelsku tehnologiju kao dopunu onoga što ne može sama.
Efrati, koji je više puta bio u Srbiji i koji je nedelju dana proveo u Petnici, kaže da je sreo veoma talentovane ljude i da u Ministarstvu unutrašnjih poslova odlično obavljaju svoj posao.
– Mislim da imate prave ljude i mislim da vlada treba da nađe način da im da podršku da talentovani ljudi ne napuste Srbiju, da im date podsticaj da rade za Srbiju – rekao je Efrati.
Efrati smatra da su vojni savezi potrebni i u sajber ratovanju, kao u domenu konvencionalnog naoružanja.
– Potrebno nam je mnogo saveza i sporazuma u sajber odbrani. Mislim da svet ide u tom pravcu. Prvi signal je saradnja između centara za brzo reagovanje na sajber-napade (CERT), koji već skoro svaka zemlja ima – rekao je Efrati.
Neprijatelji su, kako je rekao, svi koji nas napadaju – terorističke organizacije, privatna lica, aktivisti i neke države.
– Iz medija vidimo da su to uglavnom Severna Koreja, Rusija i Kina, ali mislim da i s njima moramo da razgovaramo, ako možemo, jer su i one meta napada – rekao je Efrati koji se penzionisao 1997. godine kao pukovnik izraelske vojske posle 28 godina službe tokom koje je rukovodio jedinicima za visoku tehnologiju.
Ovaj stručnjak za sajber bezbednost smatra da treba da postoji međunarodni sporazum koji bi regulisao upotrebu sajber-oružja, jer, kako je istakao “u digitalnom svetu ne postoje granice”.
Efrati je rekao da se na nivou UN razmatra da se uspostave pravila i da se zna šta je prihvatljivo ponašanje koje zemlje treba da usvoje.
Izvor: Blic
Logika tržišta, odnosno sve veća tražnja za svim strukama i znanjima u Aziji, razlog je ogromnog interesovanja koje vlada za orjentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde se sva mesta za studije kineskog, japanskog, turskog i arapskog popune još prvog dana upisa, i zauzmu ih – najbolji.
“Na japanski primamo 64 studenta, od toga 30 na budžetu, na kineski 30, od toga 20 na budžetu, na turski 53 studenta sa visokim procentom budžetskih mesta, a isto je za arapski jezik”, kaže Marković.
Ona objašnjava da fakultet nastoji da izađe u susret studentima čiji je “pogled definitivno usmeren ka Aziji”, pa je u planu otvaranje smera indologije.
„Kad izmestimo Geografski i Biološki fakultet iz svoje zgrade…moći ćemo da podignemo iranistiku na četvorogodišnji studijski nivo, da otvorimo lektorat za Filipine i Indoneziju, što je takođe veliki potencijal za Srbiju. Možemo koreanistiku da pretvorimo u četvorogodišnje studije. Sve je spremno, ali prostora nema “, objašnjava Marković.
Profesorka kaže da su mladi svesni činjenice da ekonomije zemalja u Aziji beleže u proseku godišnji rast od šest do sedam posto, da je Kina lokomotiva tog rasta trenutno, a tu su i Indija, Iran, Turska, Japan.
“Japan je razvijena ekonomija koja neće više rasti spektakularno, ali je u decembru Japan postigao punu zaposlenost. Japan uvozi radnu snagu sa Filipina i Indonezije, iz Južne Koreje, Kine, ali i iz Evrope i Amerike, jer može da ponudi konkurentne nadnice i plate, odlična primanja. Naši mladi osećaju da se taj dinamičan razvoj i otvaranje šansi dešava u Aziji i zato žele da uče turski – tu je ogromna navala, zatim arapski, kineski i japanski”, primetila je Marković, inače japanolog.
Veliko interesovanje za japanski jezik primećuje i lektor za izborni japanski jezik Tacuja Hirano, koji kaže da je pre tri godine, kada je počeo da radi na Filološkom fakultetu, imao osam studenata, a sada, samo na prvoj godini, ima njih 55.
Hirano već osam godina živi u Srbiji, koju, naglašava, mnogo voli, toliko da na “Jutjubu” ima svoj kanal putem koga emituje spotove i kratke filmove snimljene po Srbiji, sa željom da svojim sunarodnicima, ali i ljudima širom sveta pokaže njene lepote.
Ističe da je iz godine u godinu sve veće interesovanje studenata za japanski jezik, ali mu je žao što će im po završetku fakulteta biti teško da pronađu posao, jer nema mnogo japanskih kompanija u Srbiji.
Hiranovoj posvećenosti Srbiji i njegovoj odluci da ostane u toj zemlji divi se njegov kolega Sava Popović, doktorand na studijama japanske kulture na Filološkom fakultetu i saradnik u nastavi, naročito nakon povratka iz Tokija gde je proveo godinu dana kao istraživač na tamošnjem univezitetu.
On primećuje da je u Beogradu sve prisutnija japanska popularna kultura i da su mladi veoma zainteresovani za to, ali posebno ga je fasciniralo interesovanje Japanaca za Srbiju, i to što na Tokijskom univerzitetu za strane studije (Tokyo university of foreign studies) uče srpski jezik i igraju folklor.
Popović je u Tokiju upoznao dvadesetak Japanaca koji poznaju srpski jezik.
“Neverovatno mi je da ljudi koji žive tako daleko imaju tako prisan kontakt sa našom kulturom. Neverovatan je taj prisan i intenzivan odnos koji Japanci imaju sa srpskom kulturom”, ističe Popović.
Izvor: B92
Ako ste jedan od onih putnika koji više vole da sede do prozora, trebalo bi obratiti pažnju na upozorenje stručnjaka.
Zdravstveni radnici ističu da su putnici u avionu izloženiji štetnosti sunčevih zraka nego bilo koja osoba na zemlji, posebno oni bliži prozoru.
– Postoje dva tipa UV zračenja povezana sa kancerom kože – UVA i UVB. Kada ste u avionu, UVB zračenje, koje izaziva opekotine, blokiraju stakla na prozorima, ali ne i UVA. Što ste bliži ozonskom omotaču, sunčevi zraci su štetniji – ističe portparol Britanske asocijacije dermatologa Met Ges.
UVA zraci probijaju dublje u kožu nego UVB. UVA zraci koji kroz prozor aviona dopru do kože povećavaju rizik od melanoma“.
Zdravstveni radnici ističu da je ključ u prevenciji, jer se više od četiri tipova raka kože mogu sprečiti. Zbog toga navode da je bitno misliti o zaštitnim sredstvima, piše Telegraph.
– Bez zaštite od sunca suočavate se sa povećanim rizikom od oštećenja kože, starenja i povećanim rizikom od raka. Rizici su slični i kada je reč o pilotima – dodaje Ges.
Izvor: Vesti online
Dinar će u ponedeljak, 12. februara, ojačati prema evru za 0,1 odsto u odnosu na petak i zvanični srednji kurs će iznositi 118,5791 dinar za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar će biti jači prema evru za 0,2 odsto nego pre mesec dana, a na godišnjem nivou jači za 4,5 procenta. Od početka godine, dinar je oslabio prema evru za 0,1 odsto.
Indikativni kurs dinara prema dolaru je porastao za 0,1 procenat na 96,7361 dinar za jedan dolar.
Dinar je prema američkoj valuti jači za 1,9 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou je jači za 20,3 procenta, a od početka 2018. godine je porastao za 2,5 posto.
Centralna banka je od početka ove godine prodala ukupno 180 miliona evra kako bi ublažila veće dnevne oscilacije kursa, dok na strani kupovine nije intervenisala u 2018.
Najviša vrednost domaće valute prema novčanoj jedinici evrozone u ovoj godini bila je 3. januara, kada je kurs iznosio 118,3431 dinara za evro, a najniža je zabeležena 5. januara kada je jedan evro koštao 119,0027 dinara.
Izvor: Vesti online