Author: Selma Ljajic

Tražnja za organskim prehrambenim proizvodima veća je od proizvgodnje u našoj zemlji. Od ukupnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, pod zasadom organskih biljaka je svega 0,3 odsto. Prema procenama stručnjaka područje Novog Pazara je ”Bogom dano” za proizvodnju zdrave, organske hrane. Poljoprivrednici se međutim, teško odlučuju za sertifikat u toj oblasti, jer je to proces koji traje, ali i košta. S obzirom da je u toku konkurs ”Pokreni se za posao”, koji za dobru poslovnu ideju nudi i do 10 hiljada dolara, podsećamo da je organska proizvodnja razvojni potencijal našeg kraja.

Pola hektara zemlje, 3.000 evra investicije u organsku proizvodnju – procenjuju stručnjaci – dobar je zasad za budući biznis iz bašte, iz koga može izniknuti 10.000 evra zarade. Primera radi, za kilogram organskog kupusa mora da se izdvoji nekad 150 dinara, a konvecionalno uzgojen košta i 30 dinara. I subvencije za organsku proizvodnju su za 40 odsto više u odnosu na konvencijalnu. Sertifikat je međutim, ono što nedostaje lokanim poljoprivrednim proizvođačima, koji praktično, kako se procenjuje, već prozvode organsku hranu na ovim prostorima.

”Ukoliko ljudi ne koriste zaštitne herbicide, pesticide, veštačka đubriva, a veruijte da i dan danas postoje velike površine na području Novog Pazara, Rogozne, Golije… Ali ljudi uglavnom takve proizvode proizvode samo za sebe, svoje gazdinstvo. Oni su faktički već proizveli organsku hranu. Nedostaje im samo mali korak, prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju, koji traje otprilike godinu dana. Uz stečeni sertifikat mogu slobodno svoje proizvode plasirati na tržište”, rekao je Safet Vesnić ispred novopazarske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Prema podacima Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, u našoj zemlji postoje oko 1.800 proizvođača organske hrane. Ukupna površina na kojoj niču organske biljke u našoj zemlji je 10.000 hektara, što je jedva oko 0,3 odsto, dok su u razvijenim evropskim zemljama organski usevi zastupljeni na gotovo 20 odsto površina. A do ulaska u EU naša zemlja bi trebalo da poveća obim ove proizvodnje minimalno za deset puta.

S.Lj.

”Novi Pazar postaje apsolutni lider i u oblasti energetske efikasnosti  i u tom smislu u rangu je sa najrazvijenijim gradovima u državi”, ocenio je u emisiji Odgovor, koja je na programu večeras od 21 i 30, pomoćnik gradonačelnika Faruk Suljević.

On je rekao da je u toj oblasti već realizovano nekoliko važnih projekata, među kojima je i OŠ ‘’Stefan Nemanja’’, koja je rekonsrukcijom grejanja smanjila troškove za više od polovinu. Suljević je i najavio da Gradska uprava planira formiranje Fonda za energetsku efikasnost, kao podsticaj građanima koji se odluče za korišćenje obnovljivih izvora energije, čime se ispunjavaju i ekološki standardi, zastupljeni u razvijenim zemljama Evrope.

S.Lj.

U Školi za dizajn tekstila i kože otvorena je polugodišnja izložba učeničkih radova. Izložene su dizajnerske kreacije i djela najtalentovanijih učenika, ali su ujedno predstavljeni i uslovi školovanja u ovoj obrzovnoj ustanovi.

Izložbom je predstavljen potencijal škole, kreativnost učenika, vještine koje oni stiču tokom obrazovanja u okviru brojnih obrazovnih profila. Polugodišnja izložba učeničkih radova se održava svake godine, a ovog puta izloženi su i radovi nastali u okviru programa za novo područje rada, a to je “Obrazovanje, kultura i informisanje”. Direktor škole, Meho Camović, kaže da je uloga ove manifestacije da pokaže sve što Škola za dizajn nudi učenicima.

” Imamo i izložbu radova učenika sa posebnim potrebama, ali I ima jako puno lijepih maketa, tako da ćemo mi i na kraju školske godine praviti godišnju izložbu učeničkih radova, na kojoj ćemo i nagrađivati najbolje ućenike što tradicionalno i radimo “, rekao je direktor Škole za dizajn tekstila i kože, Meho Camović.

Tokom prošle godine ova srednja stručna škola dobila je najbolju ocjenu od strane Ministarstva prosvjete, što je još jedna bitna stavka za sve one koji se odlučuju za upis, a zainteresovani su za obrazovne profile koje nudi Škola za dizajn tekstila i kože u Novom Pazaru.

Novopazarska Poliklinika “Grlica” uspostavila je saradnju sa uglednom “ Miloš” klinikom iz Beograda, a čiji su ljekari priznati stručnjaci iz oblasti oftalmogije širom svijeta. Cilj je da se na ovaj način približi vrhunska medicinska usluga građanima Novog Pazara koji od sada i u svom gradu mogu riješiti najteže probleme sa vidom.

Miloš klinika svoje uspješno iskustvo u radu gradi već 20 godina. Potpisivanjem sporazuma o saradnji dogovoreno je da tim od 14 ljekara koji ima internacionalno iskustvo redovno gostuje u Novom Pazaru i pruža različite usluge svima koji imaju problema sa vidom i očima. Ovo sve omgućava i najnovija medicinska oprema iz oblasti očne medicine u Poliklinici Grlica da građani jednostavno i u svom gradu liječe očne probleme.

” Ono što će biti veoma važno da će i stariji građani moći da u svom gradu dolaze na pregled ali I da odrade složenije zahvate kakav je uklanjanje katarakte ”, kaže direktorka Klinike “Miloš”, dr. Marija Rebrenovi.

Predstavnici obje medicinske ustanove naglašavaju da pacijenti i njihovi zahtjevi uvijek treba da budu u fokusu svake medicinske aktivnosti, kao i svih planova i projekata, a da je saradnja izvrsnog medicnskog kadra iz Beograda i dobrih uslova sa svom neophodnom aparaturom koju poseduje Poliklinika “Grlica” dobitna kombinacija za svu adekvatnu medicinsku uslugu.