U Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju održana je prezentacija programa “Pristup suzbijanju naslnog ekstremizama i radikalizacije”, koji ima za cilj da osnaži profesore za prepoznavanje i za prevenciju nasilja. Nastavnici iz novopazarskih škola slušali su o metodama podizanja samosvesti kod mladih kroz primenu Uneskovog vodiča za sprečavanje ekstremizma.
Prezentaciju su organizovali Akademska inicijativa Forum 10, Misija OEBS u Srbiji, Savjet za bezbjednost grada i Regionalni centar za usavršavanje zaposlenih u obrazovanju. Program je namijenjen prosvjetnim radnicima i ima za cilj da ih upozna sa globalnim tokovima kada je u pitanju nasilje i metode njegovog sprečavanja.
“ Program će jasno i nedvosmisleno pružiti bazičnu osnovu nastavnicima i nastavnicama da razumiju i znaju šta je to nasilje i ekstremizam, šta su to nasilni ekstrenistički narativi, na koji način nastavnik može da prepozna fenomene nasilnog ekstremizma kod svojih đaka ”, kaže ispred Akademske inicijative Foruma 10, Fahrudin Kladničanin.
Međunarodni dokumenti, dokumenti Ujedinjenih nacije i UNESCO-a stavljaju do znanja da su obrazovanje i škola jedan od kljuchnih faktora u suzbijanju i minimiziranju nasilnog ekstremizma.
Nedavna izjava predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevluda Dudića o pokretanju inicijative za formiranje muftijstva za Bošnjake u Turskoj sa, kako je naveo, ciljem da se i njima omogući ostvarivanje verskih prava u skladu sa njihovim interesima i potrebama izazvala je oštru reakciju među Bošnjacima u Turskoj.
Pismo Uprave Udruženja Bosna Sandžak upućeno Ilsmaskoj zajednici u Srbiji prenosimo u celosti.
’’Uprava Udruženja Bosna Sandžak tvrdi da ih ovakve izjave podsećaju na skori pokušaj državnog udara koji je počinio neko krijući se iza vere i zloupotrebljavajući veru. U dopisu koje je to Udruženje uputilo Islamskoj zajednici u Srbiji navodi se da Dudićeve izjave smatraju potezom podvojnosti i razbijanjam, te da neće dozvoliti da se neko sa strane meša u tamošnju Islamsku zajednicu- Dijanet i u poredak života u njihovoj državi.
U Sarajevu 28.oktobra 2017. godine na održanoj sednici aktuelnog saziva „Sabora Islamske zajednice Bosne i Hercegovine“ kojoj je prisustvovao i predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji dr Mevlud Dudić kako prenose mediji bliski Muameru Zukorliću, predsednik Mešihata Islamske zajedfnice u Srbiji dr Mevlud Dudić u svom izlaganju pokrenuo je inicijativu za formiranje muftijstva za Bošnjake u Turskoj sa ciljem da se i njima omogući ostvarivanje verskih prava u skladu sa njihovim interesima i potrebama „JER SU SADA VJERSKA PRAVA BOŠMNJAKA U TURSKOJ UGROŽENA“.
Nažalost, primoravate nas Bošnjake koji živimo u Turskoj da odgovorimo na ovu vašu nespretnu ili zlonamernu izjavu:
Godpodine Dudiću,
Vi kao predsednik Islamske zajednice u Sandžaku odakle potiču mnogi Bošnjaci koji žive u Turskoj, iznenadili ste nas vašom izjavom.Već nekoliko dana pokušavamo da sami sebe ubedimo,da li ima čoveka u Sandžaku koji bi pomislio ono što ste vi izneli i predložili na sednici sabora.
Kada pogledamo danas jedan od najvećih problema Islamskog sveta jeste međusobna podela. A ta podela, na žalost postoji i kod vas u Sandžaku. I pored svih tih podela ponosni smo na Bošnjake koji žive u Turskoj i šire, koji se ne osvrću na te vaše unutrašnje podele nego izgrađuju i renoviraju džamije i druge objekte u Sandžaku i u drugim mestima. I drže se hadisa „Kada daje desna ruka da leva ne vidi“.
Ova izjava podseća nas i na skori pokušaj državnog udara koji je počinio neko krijući se iza vere i zloupotrebljavajući veru. Ali ste i videli kako je taj pokušaj završio i kako su svi Bošnjaci koji žive ovde bili protiv i oštro osudili taj pokušaj rušenja demokratskog poretka u ovoj zemlji.
Baš kada je naša zemlja napadnuta sa nekoliko terorističkih grupa i kada eksploatatatori i kolonizatori vrše pritisak, postavljaju embargo svske vrste ,ovakva izjava jednog predvodnika Islamske zajednice ne dolikuje i ne može se smatrati prijateljskim nego je već razbojnička i ne može doprineti nikakvom dobru Bošnjacima.
Mi Bošnjaci koji živimo u Turskoj, i oni koji žive u Sandžaku, Bosni i Hercegovini i u celom svetu dobro znaju da mi u ovoj Zemlji imamo slobodu vere, pa i druge slobode kojih nikada nismo imali u svojoj postojbini i kojih i danas nema u mnogim delovima sveta.
Ovu izjavu smatramo potezom podvojnosti i razbijanja, nećemo zaboraviti i nećemo dozvoliti da nam se neko sa strane meša u našu Islamsku zajednicu-Dijanet, i u poredak života u NAŠOJ DRŽAVI” navodi se u pismu koje je Uprava Udruženja Bosna Sandžak uputila Islamskoj zajednici u Srbiji.
Iako su vredne domaćice već pripremile zimnicu, nije kasno da se dodatno pripremi još po nešto za dugi zimski period koji je pred nama. S obzirom na bogatu ponudu raznovnsnog voća i povrća na novopazarskoj Zelenoj pijaci i ovog utorka, i predstojeći novembarski dani mogu se iskoristiti za pripremu zimnice po tradicionalnoj recepturi. Kilogram paprike može se pazariti po ceni od 70 do 150 dinara po kilogramu.
Da i hladni novembarski dani imaju svoje čari potvrđuju slike sa novopazarske Zelene pijace koja i ovog utorka obiluje raznovrsnim jesenjim plodovima. Iako se kupuje u manjim količinama, još uvek nije kasno za dodatnu pripremu zimnice – kaže pijačni prodavac Emir Salković. On kaže da je sada velika konkurencija, ali da postoje stalne mušterije koje skoro svakodnevno kupuju na pijaci, u manjim količinama.
Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka u saradnji sa Evropskim pokretom iz Kraljeva, organizovali su debatu pod nazivom ”Evropska politika i razvoj ruralnih zajednica u Srbiji”. Debata je održana u prostorijama Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja za Novi Pazar, Sjenicu i Tutin. Deo je projekta ”Evropa za mene”, koji podržava Delegacija Evropske unije u nameri da se pokrenu razgovori o temama značajnim za Srbiju u procesu evropskih integracija.
Govoreći o opcijama i mogućnostima u procesu evropskih integracija stručni predavači su i ovom prilikom potencirali na udruživanju poljoprivrednika. Profesorka Univerziteta u Beogradu Ksenija Petovar istakla je da praksa pokazala kako je udruživanje najefikasniji način za unapređenje proizvonje i ruralni razvoj.
Petovar je istakla da treba iskoristiti evropske fondove koji su sada, kako je kazala, dostupni svima.
O tome koje su opcije pred Srbijom I kakve mogućnosti nudi process evropske integracije za ruralni razvoji govorili su i: Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, Igor Kojčić, projektni menadžer Inicijative za razvoj i saradnju i Bisera Šećeragić iz Evropskog pokreta u Srbiji.
U Sloveniji i Austriji preko 50 odsto stanovništva živi u ruralnim područjima. U Srbiji, međutim, situacija je drugačija. Dok ljudi u gradovima nemaju posla u selima nema ko da radi, jer je svako četvrto selo na putu nestajanja. Debate o ruralnom razvoju u Srbiji održavaju se u okviru projekta ‘’Evropa za mene’’, koji podržava Delegacija evropske unije.
U svečanoj sali novopazarskog Kulturnog centra za učenike Gimnazije i Tehničke škole prikazan je film ”Mi djeca stanice Zoo”, koji se bavi problemom narkomanije i socio-ekonomskim temama. Na osnovu istoimenog romana Kristijane Felšerinov, scenarijo i režiju potpisuje profesorka srednje škole ”Bećo Bašić” iz Plava, Senada Đešević.
Za filmski prikaz sveprisutnog problema narkomanije i raspada porodice zaslužna je profesorka iz Plava Senada Đešević. Na ovaj način, htela je kaže da, uprkos patrijarhalnoj sredini i nedostatku institucionalne podrške na početku, mladima otvori oči, skrene pažnju i pošalje poruku da su ovakvi problemi rešivi.
„Mi ovo književno delo radimo u drugoj godini gimnazije. Do sada smo organizovali brojne debate koje se bave problemom narkomanije, ali smo imali i ogledne časove, radionice i slično. Sa ovim filmom sam htela da uradim nešto novo. Tema ove knjige je nažalost aktuelna “, rekla je profesorka Senada Đešević.
Glavnu žensku ulogu u filmu igra srednjoškolka, Samra Neljković. Ona kaže da je veoma zadovoljna.
„Svi su bili oduševljeni našom glumom i našim projektom. Pogotovo u našem kraju. Mnogi nisu na početku verovali da možemo da uradimo to“, kaže Samra Neljković.
Film ”Mi djeca sa stanice Zoo” do sada je prikazan u Plavu, Rožajama, Petnici i Bijelom Polju, gde je naišao na pozitivne kritike. Pored edukativnog i preventovnog deveta projekcija filma imala je i humanitarni karakter.
