Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Selma Ljajic

  • Veštačka inteligencija preti da ugasi 14 miliona radnih mesta

    Veštačka inteligencija preti da ugasi 14 miliona radnih mesta

    Vještačka inteligencija preti da ugasi više miliona radnih mjesta, predviđaju stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma.

    Svetski ekonomski forum (WEF) saopštio je da će u narednih pet godina veštačka inteligencija zameniti ljude na 14 miliona radnih mesta u svetu. Na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo više od 800 kompanija, WEF očekuje da će poslodavci do 2027. godine otvoriti 69 miliona radnih mesta, dok će ugasiti 83 miliona poslova, prenosi Si-En-En.

    Veštačka inteligencija uveliko ima primenu u medicini, poljoprivredi, a koristi se čak i u pravosudnoj praksi, a njen razvoj će imati i pozitivan i negativan uticaj na radna mesta, predviđaju stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma, prenosi RTS.

    Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke kaže da je veštačka inteligencija već prepoznata kao jedna od najvažnijih tehnologija u 21. veku.

    „O tome da je taj problem prepoznat svedoči i to da je Evropska komisija donela čitav niz akata kojim pokušava da reguliše ovu oblast, pa i prava radnika. Tu bih izdvojio predlog Evropske regulativne uredbe gde su prava radnika i primena veštačke inteligencije u toj oblasti svrstani u visokorizične procese koji mogu da ugroze ljudsku slobodu, prava i bezbednost“, kaže Umeljić.

    Postoje i procene investicione banke „Goldman Saks“ koje pokazuju da bi veštačka inteligencija mogla da zameni 300 miliona poslova s punim radnim vremenom.

    „Obrazovni sistem se mora prilagoditi ovim novim temama i moraju se organizovati javne rasprave kako bi se ove teme približile građanima. Neke od manifestacija kod nas koje se bave tim temama su ‘Maj mesec matematike’ i Sajam tehnike i tehničkih dostignuća koje građani mogu da posete“, zaključuje Umeljić.

    Izvor: Danas

    Podeli
  • Šta se može kupiti za 100 dinara?

    Šta se može kupiti za 100 dinara?

    U Srbiji je 100 dinara relativno mala suma novca, ograničene kupovne moći, što je dodatno osetno nakon rasta cena usled inflacije.

    Čitav obrok za jednu osobu gotovo je nemoguće nabaviti po ovoj ceni, osim ako on ne podrazumeva prazno pecivo i jogurt u čaši.

    Ipak, evo primera šta se u Srbiji može kupiti za 100 dinara, kada se sagledaju cene u najvećem broju prodavnica.

    Kada je reč o mlečnim proizvodima, za ovaj iznos moguće je kupiti jogurt do 330 grama, čašu kisele pavlake ili kiselog mleka, 150 grama grčkog jogurta, ili najmanje pakovanje običnog ili čokoladnog mleka.

    Takođe, možete kupiti limenku gaziranog soka, bezalkoholnog piva, jetrenu paštetu, malo pakovanje viršli, 100 grama šunke ili par kesica začina ili bilja.

    Od osnovnih namirnica moguće je pazariti hleb, kilogram brašna, paradajz za kuvanje, kesica supe, alkoholno sirće, dve-tri kesice pudinga, kilogram soli i eventualno kesu makarona, u zavisnosti od proizvođača. Što se tiče smrznutih proizvoda, za 100 dinara moguće je kupiti samo podlogu za picu.

    U slatke i slane konditore koji se mogu nabaviti za 100 dinara spadaju smoki, manje pakovanje čipsa, veće pakovanje grisina, perece, ribice, mali čoko smoki, krekeri, 7Days kroasan, kokice, prženi kukuruz, kikiriki, rum kasato, integralni keks, mentol bombone i većina manjih čokoladica.

    Osim navedenog, po ovoj ceni pristupačne su i dnevne novine, žvake, kesice kafe, vlažne i papirne maramice i mala pakovanja pojedinih alkoholnih pića.

    Govoreći o sladoledima, ove godine cene su toliko skočile da je za 100 dinara moguće kupiti kapri, rum koktel, čoko moko, cmok, leni, i vodene sladolede kao što su rumenko i šarenko.

    Opet, cene i dostupnost ovih artikala mogu da variraju u zavisnosti od lokacije i prodavca, tako da je uvek dobra ideja proveriti i uporediti cene unapred.

    Izvor: Danas

    Foto: Shutterstock/Emilija Miljkovic

     

    Podeli
  • Vrnjačka Banja na prvom mestu – besplatna rehabilitacija

    Vrnjačka Banja na prvom mestu – besplatna rehabilitacija

    Objavljene su konačne rang liste korisnika penzija koji su ostvarili pravo na besplatnu rehabilitaciju u 2023. godini u banjama Srbije.

    Na ovogodišnjim listama želja penzionera prednjačile su Vrnjačka Banja, zatim Banja Koviljača, Ribarska banja, Niška banja, Sokobanja, potom „Termal” u Vrdniku, banja Kanjiža i banja Junaković u Apatinu.

    Sledi sklapanje ugovora između Fonda PIO i rehabilitacionih centara, obaveštavanje korisnika koju su banju dobili i usaglašavanje termina boravka.

    Podsećamo da su pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima u trajanju od 10 dana ove godine imali korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, čija penzija iznosi do 37.809 dinara i nemaju druga lična primanja, kao i da od Oglasa za 2020. godinu nisu koristili ovo pravo.

    Besplatna rehabilitacija za 15 hiljada penzionera

    Na osnovu izdvojenih sredstava za ove namene i cena u banjskim lečilištima u 2023. godini, pravo na rehabilitaciju o trošku Fonda ove godine će moći da iskoristi oko 15.000 penzionera.

    Izvor: Danas 

    Foto FoNet Milica Vučković

    Podeli
  • Janković: Očuvanje dostojanstvenog rada – izazov današnjice

    Janković: Očuvanje dostojanstvenog rada – izazov današnjice

    Ove godine 1. maj, Međunarodni dan rada, obeležava se u uslovima različitih kriza i velikih društvenih promena. Zbog toga je očuvanje dostojanstvenog rada, kao temeljnog principa socijalne pravde, jedan od najvećih izazova današnjice, rekla je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

    Neophodno je sprečavati urušavanje prava radnika, obezbediti jednake mogućnosti za zapošljavanje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Takođe, potrebno je osigurati zaštitu u slučaju nezaposlenosti, pravo na bezbedan i zdrav rad, kao i pravo na adekvatnu zaradu, navela je poverenica u saopštenju.

    Kako je istakla, najveći broj pritužbi građana i građanki Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, svih prethodnih godina, podnet je upravo zbog diskriminacije na tržištu rada. Najviše pritužbi je po osnovu pola, starosnog doba, zdravstvenog stanja, invaliditeta, sindikalne i političke pripadnosti.

    Više pritužbi podnose žene

    Žene češće podnose pritužbe zbog nejednakog tretmana u vezi sa trudnoćom i porođajem. Pritužbe se podnose naročito zbog težeg napredovanja ili premeštaja na niže radno mesto nakon porodiljskog odsustva, kazala je Janković.

    Napominje i da mladi ljudi ne dobijaju dovoljno adekvatnih prilika za rad, zbog čega neki odlaze iz zemlje.

    Zabrinjava kategorija tkz ”poželjnih radnika”

    Poverenica Janković je izrazila zabrinutost i zbog prakse da se poželjnim radnikom smatraju osobe između 30 i 45 godina. Osobe prijatnog izgleda, potpuno zdrave, digitalno pismene, sa iskustvom, smatraju se poželjnim radnicima. Takođe, među uslovima su i oni da nemaju mnogo privatnih obaveza, i da su spremne da rade van radnog vremena i opisa posla. Zbog toga su diskriminacija, nesigurnost, pa i siromaštvo, realnost za nemali broj radnika.

    Janković ističe i da će sve prisutnija automatizacija i upotreba veštačke inteligencije značajno uticati na budućnost rada i radnih odnosa. Navodi i da zabrinjava brzina kojom nestaju radna mesta svuda u svetu. To će, ističe Janković, vremenom produbiti socijalne razlike, stvoriti nove podele i dovesti do digitalne isključenosti mnogih članova društva.

    Obrazovni sistem na ispitu

    Obrazovni sistem bi trebalo da pruži bolji odgovor na ove pojave i potrebe savremenog tržišta rada, navodi Janković.

    Bolja zaštita radnika i radnica, posebno u privatnom sektoru, jačanje kapaciteta inspekcijskih službi i više kontrole u pogledu primene zakona mora biti među prioritetima javnih politika. Na taj način bismo očuvali ljudske resurse na našem tržištu rada, napominje poverenica.

    Neophodan je novi zakon o radu, usklađen sa evropskim i standardima Međunarodne organizacije rada. Novi zakon će pokriti sve važne segmente rada na sistemski način, umesto fragmentiranog pristupa radnom zakonodavstvu. Jer, to može dovesti do gubitka ili smanjenja dostignutih nivoa radničkih prava, zaključila je Janković.

    Izvor: RTV 

    Podeli
  • Zalihić: Jedan od najugroženijih novinara u BiH je Filip Mursel Begović

    Zalihić: Jedan od najugroženijih novinara u BiH je Filip Mursel Begović

    Jedan od onih koji neistomišljenike targetira na društvenim mrežama je predsjednik „Naroda i pravde“ i odnedavno ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković. Njegovo obilježavanje Filipa Mursela Begovića kao mete za praćenje ili za odstrel (engl.: target – meta), urađeno je u saradnji a vjerovatno i koordinaciji sa spletkarošima koji još uvijek njeguju avazovštinu, a koja se poput pandemije širi na sve ono što je bošnjačko.

    Bezbjednost novinara i incidentni događaji prema novinarima i medijima se uglavnom vezuju za postupke i teške izjave predstavnika vlasti prema kritički nastrojenim novinarima.

    Jedan od najugroženijih novinara u BiH je svakako Filip Mursel Begović, godinama gotovo svakodnevno izložen pritiscima, prijetnjama i uvredama. Organizovano ga napadaju tabloidni mediji u vlasništvu ili pod uticajem političara, koji su saradnici stranih ambasada i onih koji rastaču sve bitne segmente ustavnog ustrojstva Bosne i Hercegovine.

    Sistemske mjere i principijelne osude esnafskih udruženja izostaju, što pokazuje ukorjenjeno licemjerje i duple aršine. Jedan od onih koji neistomišljenike targetira na društvenim mrežama je predsjednik „Naroda i pravde“ i odnedavno ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković.

    Njegovo obilježavanje Filipa Mursela Begovića kao mete za praćenje ili za odstrel (engl.: target – meta), urađeno je u saradnji, a vjerovatno i koordinaciji sa spletkarošima koji još uvijek njeguju avazovštinu, a koja se poput pandemije širi na sve ono što je bošnjačko.

    Termin ”avazovština”

    Inače, termin avazovština je u javni prostor uveo Ivan Lovrenović, definirajući 2003. godine avazovštinu kao fenomen i „kao simbol u kojemu se utjelovljuju sve najlošije osobine beskrupuloznoga političarenja, kameleonskoga služenja svim režimima, sistematskoga ogrešivanja o temeljne postulate žurnalističke profesije (vjerodostojnost, provjerljivost, istinitost…), a katkad bogme i najsurovijih metoda javnoga linča.

    Da se i ne govori o onim višim razinama uređivanja i uređivačke filozofije, koje podrazumijevaju profesionalno osmišljeno promicanje općih društvenih i kulturnih vrijednosti. Za „Avaz“ i avazovštinu – terra incognita…”

    Nakon aktivnog učešća u javnom linču publiciste i novinara Filipa Mursela Begovića čini se da će avazovštinu zamijeniti konakovićevština.

    O AUTORU

    ALMIR ZALIHIĆ, pjesnik, prozaista, književni kritičar, esejista i antologičar (Mostar, 21.01.1960.) Poeziju, prozu i esejistiku objavljuje od 1980. godine u eminentnim časopisima za književnost i kulturu na prostoru bivše Jugoslavije. Njegovi književni radovi prevođeni su na engleski, njemački, ruski, italijanski, francuski, švedski, arapski, slovenački, albanski i turski jezik. Zastupljen je u brojnim bosanskohercegovačkim i balkanskim antologijama  i književnim hrestomatijama. Dobitnik je desetak nagrada za književni i urednički rad. Bio je jedan od osnivača i odgovorni urednik časopisa za književnost “Mak”, glavni i odgovorni urednik magazina “Bosna-Sandžak Sandžak-Bosna”,  glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu “Život”, glavni i odgovorni urednik IK “Zalihica”, urednik Agencije za izdavanje i prodaju knjiga “Knjigoljubac”, aktualni je urednik “Književnog Stava”. Član je Društva pisaca u BiH i Društva novinara BiH. Autor je tridesetak knjiga poezije, proze, knjiga za djecu, knjiga kritika i eseja, antologija i udžbenika.

    Izvor: stav.ba

    Podeli