Author: Biljana Veljovic

Vrednost dolara prema korpi valuta pala je ove nedelje na najniži nivo u poslednje tri godine, što je posledica eskalacije carinskog rata između SAD-a i Kine i povlačenja investitora iz američkih državnih obveznica.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke valute u odnosu na šest najvažnijih svetskih valuta, potonuo je prošle nedelje za 3 odsto, na 99,78 poena, što je najniži nivo u tri godine.

Istovremeno, kurs evra skočio je za 3,6 odsto, na 1,1355 dolara, što je najviši nivo od februara 2022. godine.

Američka valuta oslabila je i u odnosu na japansku, za 2,3 odsto, pa je njena cena pala na 143,50 jena.

Oštar pad kursa dolara, drugu nedelju zaredom, posledica je nesigurnosti zbog carina koje predsednik SAD-a Donald Tramp čas najavljuje, čas odlaže, a zatim povećava na uvoz iz Kine.

Prošle srede Tramp je neočekivano na 90 dana odložio dodatne, recipročne carine za sve zemlje osim Kine, ali je zadržao osnovne carine od 10 odsto na gotovo sav uvoz. Nakon te Trampove odluke, mnoge zemlje su poručile da su spremne na pregovore. Među njima i Evropska unija, koja je takođe odložila svoje kontramere na Trampove carine.

Međutim, carinski rat između Vašingtona i Pekinga se nastavlja jer je Tramp povećao ukupnu carinsku stopu na uvoz kineske robe na 145 odsto. Kina je, sa svoje strane, povećala carine na američku robu na ukupno 125 odsto.

Ta eskalacija carinskog rata između dve najveće svetske ekonomije mogla bi izazvati poremećaje u lancima snabdevanja i međunarodnoj trgovini, rast inflacije i usporavanje rasta globalne ekonomije, pa čak i recesiju.

Dolar inače važi za jednu od sigurnih valuta u nesigurnim vremenima, ali kako američkoj ekonomiji preti usporavanje rasta, pa čak i recesija, dolar se našao pod pritiskom, dok su japanska i švajcarska valuta značajno ojačale, jer se takođe smatraju sigurnim utočištem za kapital u nestabilnim uslovima. Kurs „švajcarca“ u odnosu na dolar dostigao je najviši nivo u više od 10 godina.

Dolar je pod pritiskom i zbog pojačane prodaje američkih državnih obveznica, zbog čega su prinosi na desetogodišnje obveznice dostigli oko 4,5 odsto. To predstavlja nedeljni rast prinosa za 40 baznih poena, što nije viđeno još od 2001. godine.

Pad dolara, zajedno sa padom Volstrita i američkih državnih obveznica, može značiti da strani investitori na Trampove protekcionističke mere odgovaraju prodajom američke imovine, navode analitičari.

„Očigledan je egzodus iz američke imovine. Pad dolara nije samo posledica procena o usporavanju rasta američke ekonomije i trgovinske nestabilnosti. Ovde je reč o nečemu većem – o padu poverenja u dolar i kredibilitet američke politike.

Do sada je u vremenima kada su investitori bežali od rizika dolar jačao kao sigurna valuta, ali sada je pod pritiskom, dok japanski jen i švajcarski franak jačaju“, objašnjava Vin Tin, strateg kompanije Brown Brothers Harriman.

(See Biz)

Anica Jelovac:Novinarka Blic Biznisa

.Foto: Shutterstock/ Paul Brady Photography, Shutterstock/ Kateryna Bielokopytova / Ringier

Foto: Jack_the_sparow / shutterstock

Ministar turizma i omladine u Vladi Srbije Husein Memić oštro je reagovao na pojedine komentare i medijske interpretacije koje bošnjačku nacionalnu zastavu nazivaju „terorističkom” ili „autonomaškom”.

U svojoj izjavi, Memić je naglasio da se radi o zvanično priznatom nacionalnom simbolu Bošnjaka u Srbiji, koji je priznat i u okvirima državnog sistema, te da su ovakve kvalifikacije neprihvatljive, uvredljive i štetne.

“Nije ovo nikakva teroristička zastava i prestanite sa tim. Ovo je zastava Bošnjaka, naš nacionalni simbol, i sramotno je da je nazivate autonomaškom, terorističkom”, poručio je Memić.

On je apelovao na sve medije i javne ličnosti da pokažu veću odgovornost i poštovanje prema nacionalnim simbolima manjinskih naroda, ističući da je poštovanje različitosti temelj multietničkog društva.

“Ovo je zastava koju je priznala naša država i svi vi kojima izgleda teroristička – ne mislite dobro ni državi niti Bošnjacima. Molim sve novinare i medije da obrate pažnju kako se ophode prema nacionalnim simbolima manjinskog bošnjačkog naroda” , naglasio je ministar Memić.

PP media

Srednji kurs dinara za evro u ponedeljak će biti 117,2208 dinara.

Zvanični srednji kurs dinara za evro u ponedeljak će biti 117,2208 dinara, što je za 0,1 odsto manje u odnosu na petak, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Dinar će prema evru, takođe, biti niži za 0,1 odsto u odnosu na pre mesec dana, kao i na godišnjem nivou, a od početka godine oslabio je za 0,2 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru u petak je bio jači za 0,3 odsto i iznosio 103,1601 dinara za dolar.

Kurs dinara prema dolaru viši je za 4,7 odsto nego pre mesec dana, na godišnjem nivou za šest odsto, a od početka godine za devet odsto.

(Tanjug)

Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija

Blic

U većem delu zemlje tokom dana pretežno sunčano i toplo. Krajem dana postepeno naoblačenje. Tokom noći slaba kiša u severnim, zapadnim i južnozapadnim krajevima. Jutarnja temperatura od 0 do 8, a najviša dnevna od 20 do 24 stepena.

Duvaće slab i umeren vetar, uveče i tokom noći u južnom Banatu i donjem Podunavlju u pojačanju, istočni i jugoistočni.

Jutarnja temperatura od 0 do 8, a najviša dnevna od 20 do 24 stepena.

Krajem dana i tokom noći na severu, zapadu i jugozapadu zemlje očekuje se postepeno naoblačenje ponegde sa slabom kratkotrajnom kišom.

U Beogradu sunčano i toplo. Temperatura do 23 stepena.

U Novom Pazaru dana pretežno sunčano. Jutarnja temperatura 9, maksimalna dnevna biće 22 stepena.

Poremećaj sna, promenljivo raspoloženje i glavobolja mogući kod meteoropata

Biometeorološka situacija može biti nešto povoljnija za većinu hronično obolelih i osetljivih osoba.

Tokom dana srčani bolesnici mogu osetiti izvesne tegobe, a u jutarnjim satima pojačane tegobe mogu osetiti i astmatičari.

Mogući su poremećaj sna, promenljivo raspoloženje i glavobolja.

Izvor: RTS

RTVNP

Anđela Risantijević

Foto: Pixabay

Praznik Cveti, koji se uvek slavi u nedelju pred Vaskrs, se obeležava kao sećanje na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada su ga vernici dočekali s oduševljenjem, prostirući pred njim grane palme i cveće.

Ovaj praznik je snažan spoj radosti, nade i duhovne pripreme za Hristova stradanja koja slede u Velikoj nedelji. Upravo zato Cveti imaju dvostruku poruku – s jedne strane su veseli, puni cveća i simbolike prolećnog buđenja, a s druge strane podsećaju na prolaznost ljudske slave i nestalnost mase, koja je nekoliko dana kasnije vikala “Raspni ga!”

Simbolika praznika

Grane i cveće koje se nose u crkvu i osveštavaju simbolišu čistotu, život, duhovnu budnost i obnovu.

U srpskoj tradiciji, umesto palminih grana koristi se vrba, jer je to prvo drvo koje prolista u proleće – kao znak nove nade i Hristove pobede nad smrću.

Narodna verovanja i običaji

Na Cveti se bere cveće i kiti dom, naročito u predelima gde priroda već nudi prve prolećne cvetove. Veruje se da unošenje cveća u kuću donosi zdravlje, radost i blagostanje.

Devojke su nekada na ovaj dan pravile venčiće od cveća i vrbe, koje bi čuvale kao amajliju.

U nekim krajevima veruje se da će onaj ko se tog dana umije rosom ili kišnicom, biti zdrav cele godine.

Osveštana vrba se stavlja iznad vrata doma, u štale, na njive – kao zaštita od gromova, bolesti i zlih sila.

U mnogim mestima Cveti su i porodični dan, kada se ukućani okupljaju, odlaze u crkvu i zajednički slave ovaj radosni događaj. Postoji i običaj da se ne radi teški fizički poslovi, jer je dan posvećen molitvi, prirodi i porodici.

Autor: InfoKG

Foto: InfoKG – Arhiva