Lista od 20 proizvoda u akciji “Bolja cena” proširena za još 16 artikala, rečeno je iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Stanić kaže za RTS da je ovo pre svega socijalna mera, namenjena građanima sa najskromnijim primanjima, uglavnom penzionerima. Ali ne isključuje da će i pripadnici srednje klase biti racionalni i uštedeti.
Od danas su pojeftinili brašno tip 500 i tip 400, suncokretovo ulje, kiselo mleko, margarin, sirni namaz, crni luk, pasulj, kupus, pašteta, viršle, smrznuti grašak, džem, keks, pasta za zube i sapun. Prošle srede, maloprodajni trgovinski lanci akcijom su obuhvatili mleko i mlečne proizvode, kozmetiku za bebe i odrasle, pileće meso, salamu, sok i kafu. Sniženja su od 20 do 40 odsto.
Mali proveravao proizvode po “boljoj ceni“
Ministar finansija Siniša Mali obišao je jutros jedan market i kupovinom proizvoda sa oznakom “bolja cena”, kako je istakao, uštedeo više od 1.000 dinara. Ministar je osim kupovine utvrdio da se proizvodi zaista nalaze na policijama odnosno da su dostupni i jasno obeleženi.
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije kaže za RTS da se proteklih sedam dana primećuje porast tražnje upravo za proizvodima iz akcije “Bolja cena”.
“Nije ni čudo što se ova inicijativa ‘Bolja cena’ proširuje za dodatnih 16 proizvoda. Nije isključeno da će se to nastaviti do kraja godine. I ono što je posebno bitno i zanimljivo, imate i dalje pad prometa kada pogledate generalno maloprodaju, pad u tom realnom smislu kada pogledate količine koje se prometuju. Međutim, nije to samo stvar u maloprodaji. Pogledajte restorane, obične kafiće”, rekao je Stanić.
Кaže da je ovo pre svega socijalna mera namenjena građanima sa najskromnijim primanjima, uglavnom penzionerima. Ali ne isključuje da će i pripadnici srednje klase biti racionalni i uštedeti.
“Oko 60 odsto stanovništva u Srbiji ima primanja ispod prosečne zarade. Кada pogledate penzionere, značajan broj njih ima vrlo mala primanja, negde između 30.000 i 40.000 dinara. Ali svakako da i kod onih koji imaju bolji standard, postoji dodatan prostor za uštedu. Naravno, to neće biti toliko primetno u toj grupi, kao u onoj sa skromnijim primanjima, ali svakako da određene uštede mogu nastati i kod onih koje bi mogli da okarakterišemo kao srednja kategorija”, kaže Stanić.
Smatra da pojeftinjenje 36 osnovnih životnih namirnica ipak nije jezičak na vagi koji bi mogao doprineti smanjenju inflacije.
Pad cena jedne grupe proizvoda dovodi do poskupljenja drugih proizvoda, ali pre svega onih koji su u kategoriji skupljih, koje inače kupuju pripadnici srednje i bogatije klase.
Najveći pritisak trpe primarni proizvođači
Кaže i da bi nivo inflacije od 9,5 odsto na kraju godine bio dobar rezultat, uzimajući u obzir da u evrozoni inflacija već dva meseca ne popušta, i stoji na nivou od 5,5 odsto.
Najveći teret sniženja snose poljoprivrednici
U akciji “Bolja cena” pojeftinili su krompir, jabuka, crni luk, pasulj, kupus, zamrznuti grašak. Stanić smatra da bi niža otkupna cena povrća i voća mogla da ugrozi male poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom samo jedne kulture. Da im ne bi mnogo pomoglo ni to što je u okviru akcije povećana potražnja za njihovom robom.
“Teško je zato što imate mnogo tih usitnjenih gazdinstava, i oni imaju vrlo ograničene, i da kažemo, fizičke kapacitete da to proširuju. Ali sve zavisi koliko će ova mera trajati, i onaj sistem prelivanja u ekonomiji koji postoji, svakako se, pre ili kasnije, oseti. Za sada to ide svojim tempom, ali činjenica je da najveći pritisak trpe upravo ti primarni proizvođači. Oni su suštinski u tom lancu proizvodnje hrane, koja je, naravno, strateška i esencijalna supstanca”, kaže Stanić.
Profiti porasli nominalno, ali ne i realno
Govoreći o profitu trgovinskih lanaca kaže da iako su oni nominalno porasli, to nema toliku realnu vrednost.
“Кada pogledate profite u maloprodaji, nominalno su porasli. Ali s druge strane, treba pogledati koliko su oni realno porasli. Inflacija obezvređuje vrednost novca. Na primer, u maloprodaji vidimo nominalni rast, ali realno pad prometa. Ako je, na primer, porastao profit 25 odsto, inflacija je taj profit uslovno rečeno obezvredila za 12 odsto, u tih procentnih poena takođe”, zaključuje Stanić.
IZVOR:RTS
AUTOR:MARIJA MILADINOVIĆ LISOV
Gradonačelnik Biševac zahvalio je direktoru JP “Srbijagas”, Dušanu Bajatoviću na završetku izgradnje na primarnoj mreži gasovoda Aleksandrovac – Brus-Kopaonik – Novi Pazar – Tutin i obavezao se da će plan gasifikacije biti usvojen na prvoj sledećoj sednici skupštini grada Novog Pazara.