. Radna snaga nedostaje u sektoru građevinarstva i ugostiteljstva.
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije i Miloš Turinski iz Infostuda objašnjavaju za RTS zbog čega se „sezonci“ odlučuju za rad u inostranstvu i da li je zarada jedini motiv.
Iako dnevnice na građevini idu i do 50 evra, na gradilištima je sve manje domaćih radnika. Nedostatak radne snage potresa i sektor ugostiteljstva, upozorava Unija poslodavaca. Očekivano, letnja sezona na moru privuče veliki broj naših ljudi, jer je zarada nekoliko puta veća.
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije i Miloš Turinski iz Infostuda govorili su u Jutarnjem programu o tome kako se s tim bore srpski poslodavci, mogu li boljim uslovima da odgovore konkurenciji i da li su veće plate dovoljan razlog da radnici ostanu.
Jelena Jevtović kaže da je građevina deficitarna ne samo tokom ove godine nego i prethodnih nekoliko godina.
„Potrebe privrede i školovanje kadrova su u disproporciji jer se ta zanatska zanimanja ne promovišu, da ih nekako posmatraju s nipodaštavanjem u smislu sramote, pa roditelji decu usmeravaju na neke druge fakultete ili škole. Ali mislim da bi trebalo da se sistemski poradi na tome. Što se ugostiteljstva tiče, ista je situacija, s tim što mi imamo malo ugostiteljskih škola“, rekla je Jevtovićeva.
S druge strane navodi da ugostitelji, odnosno školovani kadrovi, u većini slučajeva odlaze u inostranstvo i njima su tamo zarade dosta veće nego ovde.
Koliko problema u ovom trenutku imaju poslodavci
Odgovarajući na pitanje koliko radnika nedostaje, Jevtovićeva ističe da to zavisi i od mesta i od potreba, koje se razlikuju u hotelu, kafani, kafiću.
„Ali u svakom slučaju, dosta radnika nedostaje i jednostavno se poslodavci na razne načine snalaze da dođu do njih“, rekla je ona.
Kada je u pitanju broj oglasa, da li se ova godina razlikuje od prethodne
Miloš Turinski kaže da se ova godina ne razlikuje od prošle što se tiče broja oglasa.
„Ove godine stagniramo u broju oglasa, ali to nije loše. Prošle godine smo završili sa 76.000 oglasa za posao, tako da ne možemo ni za ovu godinu da kažemo da je loša. Ako pričamo o zanatskim zanimanjima i ovim profilima, krene situacija od aprila, pa od maja kada sezona počinje i onda vidimo odliv našeg radno sposobnog stanovništva, najčešće iz oblasti ugostiteljstva, put Hrvatske, Crne Gore, ali i Slovenije“, napominje Turinski.
Rad na građevini i branje voća
Kada su u pitanju i sezonski radnici, dnevnice na građevini idu i do 50 evra, a kod branja voća je veliki problem za radnu snagu.
Turinski kaže da, kada je branje voća u pitanju, dnevnice su ostale kao i prošle godine, a to je od 2.500 do 6.000 dinara, što je 50 evra.
Prema njegovim rečima, raspon je veliki zato što se postavlja pitanje šta poslodavac zapravo nudi, osim dnevnice, odnosno da li dobijate obrok, smeštaj, da li imate obezbeđen prevoz.
„I za građevinu 50 evra je dnevnica oko koje kružimo, ali to su dnevnice koje su za nama već poslednjih godinu-dve dana, koje su ostale na istom nivou“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, poslodavci se zaista trude da visinom zarade budu konkurentni Zapadu, ali i dalje je to daleko.
Srpski poslodavci i konkurencija
Jelena Jevtović napominje i da ovde kuvari i konobari mogu da zarade veće iznose, kao u regionu.
„Tamo se rade duple smene, radno vreme je od 12 do 14 sati. Kad bi toliko radili ovde, sigurno bi dostigli iznos koji tamo dobiju. Samo što nekako izračunaju: tri meseca ću raditi i neću ništa drugo osim toga, samo ću se na to fokusirati“, rekla je ona.
Takođe podvlači da je zarada jedan od motiva ljudima.
„Poslodavci se trude, mimo zarade, da ponude i smeštaj i hranu, možda dvokratno radno vreme, više se trude da izađu u susret njihovim potrebama, baš zato što je njima važno da im posao funkcioniše“, navela je Jevtovićeva.
Nije isto, kako napominje, kada ti plaćaš 15 ljudi i kada plaćaš osmoro.
„Realno se to može rasporediti, na sve moguće načine. Ako si iz jednog mesta, a posao je u drugom, onda se obezbeđuju i smeštaj i prevozi, i tri obroka i plus dnevnica“, rekla je Jevtovićeva.
Ipak se traži posao u inostranstvu
Turinski kaže da su daleko veće zarade za sezonce u Hrvatskoj.
„Na primer, ako pričamo o Primorju i radu u ugostiteljstvu, kuvari mogu da zarade i do 3.000 evra, konobari 2.000 evra pa i više, hostese od 1.000 do 1.500 evra i to su sezonski poslovi“, kaže on.
„Ako napravite jasnu matematiku, oni tamo imaju i obezbeđen smeštaj i obezbeđen obrok. I na moru su. I oni mogu s čistom cifrom da se vrate nazad posle četiri, pet ili šest meseci. To ovde nije slučaj. Oni ovde imaju samo tu jednu zaradu, rade osam sati, a tamo odlaze svesno da rade sedam dana u nedelji bez prestanka, zato što imaju jasan cilj s kojim će se cifrom vratiti“, rekao je Turinski.
Da li su poslodavci spremni da uđu u trku
Jelena Jevtović kaže da se naša privreda ne može uvek porediti s nekim drugim privredama.
„Drugo je što su ovde, recimo, opterećenja koje poslodavci imaju u smislu poreza, doprinosa i svih ostalih propratnih stvari daleko veća u odnosu na okruženje. I opet kažem, nije plata primarna. Znači, plata je jednostavno nešto što određenu kategoriju ljudi motiviše, neku drugu kategoriju ne motiviše. Evo, mi imamo situaciju da nekom može da se ponudi plata od 5.000 evra, ali ako on ne može da ima slobodan dan kad hoće, ne želi to da prihvati“, zaključila je Jelena Jevtović.
BIZNIS Autor: RTS
Foto: Shutterstock
