Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Svetski dan zdravlja obeležava se pod sloganom “Zdravlje za sve”

    Svetski dan zdravlja obeležava se pod sloganom “Zdravlje za sve”

    Svetska zdravstvena organizacija ove godine obeležava 75 godina rada na unapređenju javnog zdravlja, pod sloganom  „Zdravlje za sve“. To je u znak podsećanja na ono zbog čega je ova organizacija i osnovana – da radi na promociji i očuvanju zdravlja širom sveta, da se stara o onima čije je zdravlje posebno ugroženo, kako bi svi i svuda mogli da dostignu najviši nivo zdravlja i blagostanja.

    Da bi zdravlje za sve postalo stvarnost, potrebno je promeniti mnogo toga na nivou pojedinaca i zajednica, kao i na nivou država u celini. Sa ovom konstatacijom složila se i načelnica Dečijeg dispanzera u Novom Pazaru dr Vesna Despotović. “Zdravlje je zaista najveće bogatstvo. Sve u životu na neki način može da se nadoknadi, ali kada se čovek razboli to je nenadoknadivo”, kazala je dr Despotović.

    Istakla je da je vrlo važno da svi radimo na tome da se ne razbolimo i odložimo bolest koliko je to moguće. To podrazumeva pre svega menjanje načina stilova života krenuvši od ishrane. “Treba se zdravo hraniti, treba uz to upražnjavati fizičku aktivnost, da se redovno vakcinišemo, kako deca tako i odrasli jer vakcina je lek protiv pojave mnogih teških bolesti, a svima nam je dostupna”, objašnjava dr Vesna Despotović.

    Ona je za RTV Novi Pazar istakla da je ipak zadovoljna opštim zdravstvenim stanjem građana kao i dece. Ono što ona zamera, naročito kod dece, je prekomerna upotreba mobilnih telefona koja utiče na njihovo zdravlje krenuvši od poremećaja vida, lošeg formiranja kičmenog stuba zbog sedenja i tako dalje.

    Zdravlje za sve podrazumeva da svi ljudi imaju dobro zdravlje i ispunjen život u mirnom, stabilnom i održivom svetu. S obzirom da je pravo na zdravlje osnovno ljudsko pravo, svako mora imati pristup zdravstvenim uslugama koje su mu potrebne, bez obzira gde živi i kakve su mu finansijske mogućnosti.

    Biljana Veljović

    Podeli
  • „Manje jedemo“: Hrana je toliko poskupela da je skuplja nego u EU

    „Manje jedemo“: Hrana je toliko poskupela da je skuplja nego u EU

    Za godinu dana hrana u Srbiji poskupela je 24,6 odsto, kaže zvanična statistika, a novčanici kažu da je sve skuplje i skuplje. Pojedine namirnice koštaju i nekoliko puta više nego u zemljama Evropske unije.

    Građani ili kupuju manje, ili na akcijama.

    Te akcije ponekad se završe kao one u Lidlu, piše N1. Prošle sedmice – tuča za jeftine ćevape.

    „Zašto samo tog dana traje ta niska cena? Da li je moguće da se zarada na osnovnim prehrambenim proizvodima može meriti sa onom zaradom recimo na kozmetici, hemiji i tako dalje? Razumemo da trgovci i proizvođači treba da zarade, ali nemojte tamo gde ne morate“, kaže Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije.

    Ko i koliko mora da zaradi na ulju, maslinovom? U Srbiji 750 ml košta 20 evra, duplo više nego ceo litar u Hrvatskoj i sedam evra više nego litar istog maslinovog ulja u Crnoj Gori.

    Upoređivali su kupci cene na društvenim mrežama, a portal N1 ih je proverio.

    Zaista, 750 ml maslinovog ulja košta 2.399 dinara. Zato je ekipa portala kupila manje, od pola litra, koje na akciji košta nešto više od hiljadu dinara, ali uzeli su poslednju flašu. Jer i građani se tako snalaze. Kupuju manje, i na akciji.

    Pitali su i kupce – kako preživljavaju poskupljenja hrane?

    „Jako loše, iskreno. Jako loše. Nadam se da će plate biti veće“, rekla je jedna sagovornica N1.

    „Preživljavamo. Ne znam, manje jedemo“, kazala je druga.

    Na pitanje na čemu se štedi najviše, jedna građanka odgovara – na svemu, ali na hrani najviše.

    „Štedimo koliko možemo. Gledamo šta je na akcijama“, kaže jedna žena.

    „Vidite da se preživljava, sad kako, to ne umem da objasnim. Stvarno malo je neobjašnjivo“, kazala je druga sugrađanka i dodala – potreban je čarobni štapić.

    Čarobnjake od kupaca napravili su trgovci i njihove marže, smatraju u udruženjima za zaštitu potrošača.

    „Iako živimo u razvijenoj tržišnoj ekonomiji ovo sve što vidimo su posledice dogovorne ekonomije. Dakle, ne možemo razumeti da u svim marketima u Srbiji, govorim o vodećim marketima, svi ti proizvodi koštaju gotovo isto“, govori Zoran Nikolić.

    Neki proizvodi koštaju i nekoliko puta više nego u zemljama Evropske unije.

    „Imali smo ovih dana ono poređenje pirinča, recimo Slovenija – Srbija. Taj pirinač se ne proizvodi ni tamo ni ovde, uvozi se iz treće zemlje, a tamo je značajno jeftiniji nego kod nas. Očigledno je da državi odgovara ovako nešto, trgovcima naravno. Ja u ovom trenutku ne vidim nikakvu borbu protiv inflacije. U zemljama regiona se nešto i dešava, kod nas apsolutno ništa“, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.

    Kod nas inflacija ostaje dvocifrena, dok je u evrozoni i Sjedinjenim Državama pala na 6,9, odnosno šest posto. Od zvanične statistike građanima je važniji pokazatelj novčanik.

    Podeli
  • Gradski Savet za zdravlje održao prvu ovogodišnju sednicu

    Gradski Savet za zdravlje održao prvu ovogodišnju sednicu

     Savet za zdravlje Grada Novog Pazara danas je održao prvu sednicu u ovoj godini, a na  dnevnom redu bile su dve važne tačke. Prva je bila vezana za vakcinalni status dece školskog uzrasta, a druga za pokretanje inicijative za zahtev Zavodu za javno zdravlje koji bi trebao da uradi analizu opšteg zdravstvenog stanja stanovništva Novog Pazara.

    Zbog prve tačke dnevnog reda, vakcinalnog statusa dece školskog uzrasta, Savet za zdravlje danas je zasedao u proširenom sastavu. Uključeni su bili i lekari pedijatri, te načelnica Dečijeg dispanzera dr Vesna Despotović. Ona je iznela podatke da je ove godine, u odnosu na prošlu, procenat vakcinisane dece MMR vakcinom uvećan.

    “Analiza je pokazala da je  MMR vakcinom prošle godine bilo vakcinisano 11 posto dece. Taj procenat ove godine je uvećan i iznosi 24 posto što je dobro, ali ipak daleko od zadovoljavajućeg”, kazao je predsednik gradskog Saveta za zdravlje Fevzija Murić. Murić je rekao je da je ovaj uvećani procenat doprineo da se ipak izbegne epidemija morbila koja je bila zabeležena pre skoro dva meseca u nekoliko gradova u Srbiji. Takođe je istakao da će roditelji koji odbiju da vakcinišu decu snositi zakonom predviđene sankcije zbog toga.

    “Nama je cilj da kroz preventivne mere izbegnemo teže posledice po zdravlje našeg stanovništva. Zato smo veliki značaj na današnjoj sednici dali i drugoj tački dnevnog reda koja je vezana za pokretanje inicijative da se Zavodu za javno zdravlje uputi dopis u kojem će se od ove zdravstvene ustanove tražiti izrada izveštaja o opštem zdravstvenom stanju svih građana Novog Pazara”, naglasio je Murić. Kazao je da će ta analiza biti potrebna kako bi naredne godine Grad Novi Pazar iz budžeta izdvojio  sredstva za finansiranje najvažnijih programa za zaštitu zdravlja.

    Murić je istakao da Grad Novi Pazar inače mnogo ulaže u razne projekte vezane za zdravlje građana čijom realizacijom se postiže da se u što većoj meri utiče na suzbijanje pojave mnogih boleti i tako čuva zdravlje svig građana.

    Biljana Veljović

    Podeli
  • Nakon decenije pauze obnovljen Vaskršnji turnir u malom fudbalu

    Nakon decenije pauze obnovljen Vaskršnji turnir u malom fudbalu

    Nakon deset godina pauze, ove se obnavlja Vaskršnji turnir u malom fudbalu za koji su pripreme uveliko u toku. Inicijator je novoosnovano udruženje “Pravoslavna omladina Raške oblasti”,  koje deluje pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkvene opštine za Rašku oblast.

    “Ovaj turnir biće humanitarnog karaktera. Planirano je da sav prikupljeni novac od prodatih ulaznica bude usmeren za lečenje dvoje bolesne dece iz Novog Pazara kojima je novac najpotrebniji.  Daćemo jednom detetu bošnjačke i jednom srpske nacionalnosti i na taj način svima pokazati kako mi ovde svi zajedno živimo, pomažemo jedni drugima, poštujemo se i ne pravimo razlike po nacionalnoj pripadnosti”, kazao je predsednik ovog udruženja, Mihajlo Mijailović.

    Kako je Mijailović objasnio, prijave zainteresovanih ekipa za učešće na Vaskršnjem turniru u malom fudbalu vršiće se u kafiću Rut 020 u Novom Pazaru. Prilikom prijave je potrebno poneti ličnu kartu ili neki dokumet, dati ime ekipe i u isto vreme izvršiti uplatu.  Za najmlađe kategorije učesnika po ekipi će biti potrebno da se uplati  7.000 dinara, za juniore je prijava 9.000, a seniori i veterani plaćaju 10.000 dinara.

    Za učesnike su pripremljene i nagrade, a za pobednika turnira u kategoriji seniora predviđena je novčana nagrada u visini od 100.000 dinara.

    Vaskršnji turnir u malom fudbalu ove godine podržali su Grad Novi Pazar, Sportsi savez, Srpska pravoslavna crkvena opština za Rašku oblast i manastir Đurđevi stupovi na čelu sa igumanom ocem Gavrilom.

    Svečano otvaranje Vaškršnjeg turnira u malom fudbalu zakazano je za ponedeljak 17.april sa početkom u 15 sati na sportskom terenu kod Petrove crkve. Za otvaranje je pripremljen prigodan kulturno zabavni program, odigraće se revijalna utakmica, a među prisutnima će biti i poznatih ličnosti iz sveta sporta.

    Biljana Veljović

    Podeli
  • Za struju veći računi

    Za struju veći računi

    Prosečan račun za struju biće veći za oko 300 dinara te će građani Srbije  od maja plaćati više račune za utrošenu električnu energiju. Od tada će se primenjivati nove, više cene.

    Naime, Agencija za energetiku dala je saglasnost da struja poskupi osam odsto, a to bi trebalo da znači da će prosečan mesečni račun biti uvećan za oko 300 dinara. Račun za električnu energiju koji svakog meseca stiže na adrese potrošača, osim potrošenih kilovata sadrži i niz drugih stavki: obračunska snaga, trošak garantovanog snabdevača, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i akciza. Tek nakon toga obračunava se porez na dodatu vrednost i na kraju taksa za javni medijski servis.

    Najavljeno poskupljenje struje svakako će opteretiti kućne buyete, posebno onih domaćinstava koji električnu energiju koriste za zagrevanje, ali pošto će kilovat biti skuplji od maja, kada je grejna sezona već završena, udar na novčanik neće biti velik. Ipak, budući da na visinu računa utiče broj potrošenih kilovata, kao i vreme kada se oni troše, kako bi račun bio manji, odnosno da ne bi bio nepotrebno veći, treba dobro voditi računa o tome kada se struja koristi, odnosno da li se brojilo vrti kada su kilovati skuplji ili jeftiniji.

    Takođe, na visinu računa utiče i zona potrošnje – odnosno da li se kilovati troše u zelenoj – do 350 kilovata, plavoj – od 351 do 1.600 kilovata ili crvenoj zoni – od 1601 kilovat, pa je i zato računica i te kako važna. Naime, kilovati u zelenoj zoni je daleko su jeftiniji nego u crvenoj pa se racionalnom potrošnjom može i te kako uštedeti, a u suprotnom će se potrošiti više novca.

    Cena za domaćinstva i male kupce

    Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama – domaćinstva i mali kupci, utvrđena je na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina ele trične energije za prodaju kupcima na garantovanom snabdevanju.

    Uz povećanje od osam posto od maja, ta cena je, bez poreza i taksi, 9,50 din/kNJh, dok je uz obračun poreza i taksi cena 13,31 din/kWh

    Dakle, uz potrošnju od 350 kilovata, što znači ostanak u najpovoljnijoj, zelenoj zoni, i utrošak od 200 skupih i 150 jeftinih kilovata, račun bi sa sadašnjih oko 3.660 dinara, od 1. maja trebalo da iznosi oko 3.950 dinara, dok bi uz potrošnju 150 skupih i 200 jeftinih kilovata račun s oko 3.300 trebalo da bude oko 3.600 dinara. Uz povećanje potrošnje rastu i iznosi, pa bi za 400 kilovata i isti broj skupih i jeftinih – račun s oko 4.000 trebalo da bude nešto niži od 4.350 dinara. Uz potrošnju 550 kilovata, od kojih je 350 skupih, a 200 u nižoj tarifi, račun bi s oko 6.200 dinara trebalo da bude oko 6.700 dinara, a ukoliko se potroši isti broj kilovata, ali 400 skupih i 150 jeftinih, račun bi sa sadašnjih oko 6.600 dinara preskočio iznos od oko 7.000 dinara.

    Ako se potrošnja poveća na 1.600 kilovata, što je granica za plavu zonu, te potrošnju 1.200 skupih i 400 jeftinih, račun bi s oko 20.300 dinara trebalo da se zaustavi na oko 22.000 dinara. Ako se pređe u najskuplju, crvenu zonu, račun za struju će, uz potrošnju 1.400 skupih kilovata i 400 jeftinih, s oko 26.000 dinara narasti na nešto više od 28.000 dinara, dok bi se za isti broj kilovata, ali potrošnju 1.000 skupih i 800 jeftinih, račun sa sadašnjih oko 21.500 dinara mogao popeti na nešto više od oko 23.000 dinara.

    D Mlađenović

    Izvor: Dnevnik.rs

    Podeli