Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Nove cene goriva

    Nove cene goriva

    Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je danas nove cene goriva i one će važiti do narednog petka.

    Kako je objavljeno, litar evrodizela će do narednog petka na pumpama koštati maksimalno 188 dinara za litar, dok će benzin evropremijum BMB 95 najviše koštati 176 dinara za litar.

    Prošle nedelje je cena goriva bila 190 dinara za litar evrodizela, a za litar benzina evropremijum BMB 95 najviše 174 dinara.

    Nove cene se objavljuju svakog petka do 15 časova.

    Barel na evropskom tržištu je oko 70 dolara, čak 30 dolara manje nego pre nekoliko meseci. Na pad cene barela uticale su, između ostalog, bankarske turbulencije koje su se iz SAD prelile u Evropu, što je dovelo i do krize u Švajcarskoj.

    Inače, Vlada je izmenila Odluku o privremenoj zabrani izvoza evrodizela EN 590 kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta derivatima nafte do 31. marta.

    Odlukom o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte privremeno je smanjen iznos akciza na gasna ulja, olovni i bezolovni benzin za pet odsto, do kraja marta.

    Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica takođe će važiti do 31. marta, a doneta je u cilju zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena koje su izuzetno važne za snadbevanje potrošač

    Podeli
  • Počela izgradnja Kliničko bolničkog centra u Novom Pazaru

    Počela izgradnja Kliničko bolničkog centra u Novom Pazaru

    Radovi na izgradnji Kliničko bolničkog centra u Novom Pazaru počeli su pre nekoliko dana i u toku je prva faza zemljanih radova. Uskoro se očekuje i postavljanje kamena temeljca za kompletnu izgradnju.  

    “Iako su radovi na izgradnji Kliničko bolničkog centra, koji se odvijaju u krugu bolnice u toku, rad u ovoj zdravstvenoj ustanovi odvija se nesmetano”, rekao je direktor Opšte bolnice Novi Pazar dr Meho Mahmutović. On je izrazio veliko zadovoljstvo zbog početka radova na ovom, kako je kazao, velikom i značajnom projektu. “Veliki je ovo projakat. Verovatno je najveći koji je ikada rađen na ovim prostorima. Nadamo se da će predsednik države Aleksandar Vučić doći na postavljanje kamena temeljca”, rekao je Mahmutović. Prema onome kako se prva faza radova odvija, on smatra da će  biti završeni i pre planiranog roka.

    Kada se završi prva faza radova imaće oko 32 hiljade kvadratnih metara. Novi hiruški blok koji će biti spojen sa starim imaće 6 hiljada kvadratnih metara. Stari blok hirurgije se kompletno renovira i biće izgrađena još dodatna tri nivoa iznad postojećeg objekta, pa će ukupno imati 13.200 metara kvadratnih. Mahmutović je rekao da će se raditi i na izgradnji nove Interne klinike koja će po završetku imati 9.120 kvadrata. “Paralelno sa izgradnjom ovih klinika, radiće se i na izgradnji Klinike za psihijatriju koja će imati 2.100 kvadrata, a kada bude uređena kompletna rekonstrukcija i dogradnja Doma zdravlja, on će imati 6.770 kvadratnih metara”, dodao je direktor Opšte bolnice Novi Pazar dr Meho Mahmutović.

    On je naglasio da se pored radova koji se trenutno izvode, radi i na izgradnji kotlare na bio masu koja će imati snagu od 9 megavata. Radi se takođe i na izgradnji nekoliko trafostanica. Biće izgrađene dve niskonaponske i jedna velika srednjenaponska koje će pružiti kvalitetno elektro snabdevanje.

     

    Druga faza radova podrazumeva rušenje Dečijeg odeljenja, Infektivnog i starog Grudnog odeljenja i izgradnju novih zgrada.

    Vlada Republike Srbije, za prvu fazu građevinskih radova izdvojila je oko 45 miliona dinara, a planirano je još 30 miliona za nabavku potrebne, savremene opreme kada Kliničko bolnički centar u Novom Pazaru bude u potpunosti izgrađen i spreman za rad.

    Biljana Veljović

    Podeli
  • Osmaci u petak i subotu polažu probni završni ispit

    Osmaci u petak i subotu polažu probni završni ispit

    Učenici osmog razreda osnovnih škola u Srbiji polagaće u petak i subotu, 24. i 25. marta, probni završni ispit. Probni test iz matematike počinje u petak, u 12 sati. U subotu u 9 sati budući mali maturanti će polagati test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika dok je polaganje trećeg testa iz izbornog predmeta planirano istog dana u 11.30 sati.

    Ministar prosvete Branko Ružić rekao je da će probni završni ispit pomoći osmacima da provere svoje znanje, ali i da se upoznaju sa procedurama u vezi sa polaganjem ovog ispita.

    – Ujedno, to je prilika da učenici procene koliko su u ovom trenutku spremni za predstojeći završni ispit, kako bi imali vremena da  upotpune svoja znanja. Ovo je prva generacija učenika koja će umesto kombinovanog testa, kao treći test, polagati jedan od pet predmeta po izboru”, rekao je ministar, a navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete i nauke.

    Probni završni ispit polagaće oko 64.747 učenika. Najveći broj učenika, njih 38 odsto opredelio se da polaže test iz biologije, za geografiju 29 odsto, za istoriju oko 16 odsto, njih devet odsto se prijavilo da polaže hemiju kao izborni predmet, dok se osam procenata odlučilo za fiziku.

    Podeli
  • Šta brže raste, plate ili cene?

    Šta brže raste, plate ili cene?

    Svakim danom beleže se razna poskupljenja, cene su sve veće, a sve manje proizvoda možemo da kupimo za jednu “crvenu“ . Bojan Stanić iz PKS ističe da u periodu od oktobra, pa posle Nove godine imamo realan pad plata, a da su najsiromašniji relativno i najveći kupci proizvoda čija je cena najviše porasla. Najavljuje da će se nova poskupljenja osetiti kada se završe letnji odmori, počne školska godina i nova grejna sezona.

    Gotovo svaki put kada krenemo u nabavku, čini nam se se da nam je potrebno više novca nego prošli put. “Meso, povrće, voće, sve, ne postoji nešto što je ostalo po istoj ceni, ovo je bukavalno nikad gore”, žali se sugrađanka.

    I drugi građani ističu da su najviše poskupeli meso, mesne prerađevine i mlečni proizvodi, ali žale se i na slatkiše, posebno čokoladu. Za šećer, ulje, mleko, jogurt jaja i pileći file pre dve godine trebalo je da izdvojimo 1.179 dinara, prošle godine nas je to koštalo 1.468, a danas 1.750 dinara. I na pijacama je slična situacija. Nezaobilazni sastojak skoro svakog jela košta i do 300 dinara.

    “Sve manje ljudi ima na pijaci, cena robe nije toliko baš poskupela, skuplja je u odnosu na prethodne dane, ali ne toliko mnogo. Crni luk je poskupeo, ali ne nešto mnogo bio je 150, sad je 200 dinara”, objašnjava jedan prodavac.

    Koliko košta jedan prosečan ručak

    “Podosta, recimo treba kupiti na pijaci, sve je poskupelo za duplo, ili troduplo, onda gledam gde je jeftinije. Otprilike 1.000 dinara najmanje za jednostavan ručak, ako je neki komplikovan, onda mora i 2.000”, računica je jedne sugrađanke.

    I druga ističe da je sve dosta skuplje, kao i da zavisi šta je na meniju tog dana.

    “Pa puno, pošto sam videla da je luk 200 dinara, za meso i da ne pričam”, žali se Beograđanka.

    Najjednostavniji desert posle ručka, postao je skoro luksuz. Za običnu čokoladu, koja odavno nije u pakovanju od 100 grama, nego su nam je stanjili na 80, treba izdvojiti najmanje 150 dinara.

    Koliko košta da napravimo kolač, posebna je priča, jer su samo jaja poskupela 30 odsto. U marketu u kojem smo bili, deset najjeftinijih košta 250 dinara.

    Šta brže raste – cene ili plate

    Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije objašnjava za RTS, da su prema podacima za prošlu godinu plate u realnom iznosu porasle za 1,7 odsto, ali da u periodu od oktobra, pa posle Nove godine imamo realan pad plata.

    U decembru je kaže prosečna neto plata bila oko 84.000 dinara a takozvana medijalna plata je oko 60.000.

    “Šta znači medijalna zarada. – da 50 procenata onih koji primaju zaradu, primaju do tog iznosa. Drugih 50 procenata je preko toga. S druge strane imate prosečnu stopu inflacije od 12 posto a životne namirnice su porasle gotovo duplo više od toga. Ljudi koji su najsiromašniji, oni su relativno i najveći kupci proizvoda čija je cena najviše porasla”, istakao je Stanić.

    Ukazuje da pad te kupovne moći, koji će biti nastavljen verovatno i u jednom delu iduće godine, utiče na smanjenje domaće tražnje i da samim tim smanjuje potencijal privrede što se meri BDP-om.

    Čekaju li nas nova poskupljenja

    Od maja bi ponovo trebalo da poskupi struja, osam odsto i gas 11 odsto.

    Prema oceni Stanića po jednom osnovnom scenariju to poskupljenje bi moglo da doprinese da inflacija praktično ostane na ovom nivou, a po drugom ekstremnijem scenariju to bi dovelo do dodatnog rasta inflacije.

    “To onda znači da imamo jedno brže, uslovno rečeno gubljenje kupovne moći stanovništva”, precizirao je Stanić.

    Ističe da će građani osteti nova poskupljenja kada se završe letnji odmori, počne školska godina i nova grejna sezona.

    “Kada dođe nova grejna sezona na međunarodnom tržištu opet rastu komponente, sa druge strane imamo s MMF-om dogovoreno povećanje cene gasa, a najesen verovatno i električne energije i u tom smislu sve to utiče na to da ćemo imati opterećeniji kućni budzet”, ukazuje Stanić.

    Takođe najavljuje i povećanje kamata na kredite koje će dodatno opteretiti budzet građana.

    Dobra je vest, kaže, to što ćemo imati očuvanu makroekonomsku stabilnost što je značajno za investitore i zaposlenost.

    “Savet za državu je da na jedan selektivan način pomaže onima koji su najugroženiji dok traje kriza i da što radi na tome da što bolje očuva makroekonomski ambijent u zemlji”, poručuje Stanić.

    Izvor: RTS

    Podeli
  • Vlada povećala putarine

    Vlada povećala putarine

    Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku o poskupljenju putarina za 14 odsto. To je osam odsto za one koji koriste uređaj za elektronsku naplatu putarine ENP i zdvojila 4.300.000.000 dinara za lečenje retkih bolesti.

    U izmeni Odluke o visini posebne naknade za putarinu navodi se da se putarina povećava za 14 odsto onima koji naknadu za korišćenje autoputa ne plaćaju putem uređaja za elektronsku naplatu putarine ENP, dok će vozači koji koriste taj uređaj imati popust od 6 odsto.

    Na sednici je usvojen Zaključak o načinu finansiranja lečenja obolelih od retkih bolesti u 2023. godini, kojim su u cilju nastavka lečenja ili započinjanja njihovog lečenja opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 4.300.000.000 dinara.

    Kako se navodi u saopštenju Vlade, ta sredstva će biti upotrebljena za lekove pacijenata za koje Republička stručna komisija za retke bolesti donese odluku da je lečenje neophodno i prioritetno.

    Članovi Vlade doneli su Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda, koja je samo jedna u nizu mera koje se preduzimaju sa ciljem povećanja produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije.

    Ove izmene omogućiće ostvarivanje ciljeva predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja prehrambene industrije u Srbiji, a predloženim rešenjima biće obezbeđen ambijent za nastavak niza aktivnosti koje država preduzima u cilju omogućavanja bržeg privrednog rasta putem direktnih ulaganja kojima se grade novi kapaciteti, otvaraju nova radna mesta, stiču nova znanja koja povoljno utiču na ravnomeran regionalni razvoj, ali i povećanje konkurentnosti privrede naše zemlje kroz povećanje izvoznih kapaciteta. Unapređenje produktivnosti i povećanje stepena dodate vrednosti, kao posledica investicija u postrojenja i opremu prehrambene industrije, doprineće i poboljšanju pozicioniranja na tržištu prehrambenih proizvoda u regionu i na tržištu EU.

    Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici i Zaključak kojim se usvajaju etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, a cilj je uvođenje preventivnog mehanizma koji će omogućiti odgovoran razvoj te vrste inteligencije i načine verifikacije – da su sistemi zasnovani na mašinskom učenju u skladu sa najvišim etičkim i bezbednosnim standardima. Etičnost i bezbednost u razvoju veštačke inteligencije potrebno je da se obezbedi najpre u pogledu zaštite podataka o ličnosti, zaštite diskriminacije prilikom primene mašinskog učenja i uspostavljanje odgovornog razvoja veštačke inteligencije u skladu sa internacionalnim etičkim principima. Veštačka inteligencija se ne može posmatrati kao fenomen na regionalnom nivou, već u širem kontekstu sveta koji se ubrzano menja i razvija i predstavlja sinergiju privrede i nauke kako bi se adekvatno odgovorilo na nove i nepoznate izazove. Smernice su izrađene u skladu sa međunarodnim standardima kroz rad radne grupe eksperata iz privatnog, akademskog i nevladinog sektora, i nisu obavezujuće, kaže se u saopštenju. Vlada je donela Odluku o obrazovanju Radne grupe za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (KDIJbP) u koordinaciji i praćenju primene preporuka za unapređenje izbornog procesa.

    Zadatak Radne grupe je da u saradnji sa OEBS i KDIJbP koordinira i prati sprovođenje preporuka iz izveštaja tih misija o proceni izbora i da aktivno sarađuje sa predstavnicima svih nadležnih organa, organizacija i međunarodnih institucija i tela koja u okviru različitih projekata učestvuju u procesu unapređenja izbornog procesa.

    Foto:N.Marjanović

    Podeli