Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • NSZ:Danas kreću isplate za nezaposlene

    NSZ:Danas kreću isplate za nezaposlene

    Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) saopštila je da će danas početi isplata redovne i privremene novčane naknade za februar. 

    Redovna novčana naknada za nezaposlena lica biće isplaćena danas, dok će privremena novčana naknada za lica koja žive na i izvan teritorije AP Kosovo i Metohija biti isplaćena sutra, navodi NSZ u saopštenju.

    Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.

     

    Anica Jelovac

    FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA

    (Tanjug)

    Podeli
  • Počelo prijavljivanje poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji

    Počelo prijavljivanje poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji

    Počelo prijavljivanje za elektronsku registraciju poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, izjavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Ona je stakla da će poljoprivrednim proizvođačima ta registracija da uštedi vreme i novac i olakša poslove koji se odnose na administraciju.

    “Testna baza koju smo pustili u četvrtak popodne je u međuvemenu do sinoć registrovala 12.400 poljoprivrednika. To je odličan broj i odličan odgovor poljoprivrednika. Očekivali smo da će biti padova sistema, i nepoznatih stvari. Međutim,  svi poljoprivrednici mogu da krenu da se registruju, na svojim mobilnim telefonima, tako što će ići na sajt eAgrar, gde postoji video-link”, kazala je Tanasković za RTS.

    Do sada je oko 240.000 poljoprivrednih proizvođača preuzelo svoj elektronski broj.

    “Ova prva registracija će možda potrošiti neki minut više, ali ne više od 15 minuta, dok dok sravne sva stanja u registrima tražiće novo vreme, sve drugo će biti klik od pet minuta”, rekla je ministarka.

    Istakla je da se poljoprivredni proizvođači “više neće baviti papirologijom, a imali su prethodno 89 papira”.

    Tanasković je navela da prijave za subvencije kreću 3. aprila.

    “To je prva subvencija za prvi kvartal za mleko. Subvencija je povećana sa 10 na 15 dinara po litri. Onda idu subvencije iz direktnih plaćanja, tov, genetika, od 10. i 15. aprila, za pčele od 1. maja. Sva direktna plaćanja ići će tokom aprila do kraja meseca. Neka će trajati 15 dana, neka mesec dana”, kazala je ministarka.

    Prema njenim rečima, početkom aprila počeće prijavljivanje i za subvencije po hektaru.

    “Daćemo malo duži rok trajanja javnog poziva. To se pokazalo da ljudima treba dodatni odlazak u Republički geodetski zavod, kako bi sredili svoje stanje pa će trajati do polovine maja, da bi svi imali vremena”, kazala je ona.

    Podsetila je i da je Vada Srbije pre nekoliko dana usvojila krovnu uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2023, u iznosu od skoro 60 milijardi dinara.

    Tanasković je rekla da je u ovom trenutku povećana subvencija za mleko po litri sa 10 dinara na 15 dinara, a povećana je i subvencija po grlu sa 25.000 dinara na 30.000.

    “Uveli smo meru da će za kupovinu steone junice poljoprivredni proizvođač dobiti 170.000 dinara ili ako ostavi žensko telo dobijaće kvartalno po 25.000 dinara dve godine, u prvoj godini 100.000 dinara ako je ostavio u prvom kvartalu, pa onda dve naredne godine”, kazala je ona.

    Dodala je i da su za svinjogojstvo subvencije povećane sa 15.000 dinara na 18.000, a za nazimice – sa 18.000 na 22.000 dinara.

    Tanasković je navela i da će subvencije po hektaru iznositi 9.000 dinara i to 6.000 dinara po hektaru plus 3.000 dinara po hektaru regresa za gorivo.

    (Beta)

    Podeli
  • U susret mesecu ramazanu

    U susret mesecu ramazanu

    Kolektiv novopazarske Ekonomsko-trgovinske škole u saradnji sa veroučiteljima i đacima u susret mesecu ramazanu  pripremio je bogat program. Profesor islamske veronauke Edis Ujkanović, kazao je da je ovogodišnjim programom pokrenuta humanitarna akcija izgradnje hajrata, odnosno bunara u Kamerunu.

    “Ovo nije prvi put da pokrećemo humanitarne akcije. Još jedan hajrat, odnosno bunar, sagrađen je sa generacijom đaka 2019/20. Zbog toga smo veoma ponosni i srećni što ponovo imamo mogućnost da učinimo još jedno dobro delo”, kazao je Ujkanović.

    “Raznovrsnim ramazanskim programom, učenici novopazarske Ekonomsko-trgovinske škole, oduševili su publiku. “Prisutni su danas mogli da u izvedbi naših đaka čuju ajete i prevode iz Kur’ana, besede i ilahije, ”, kazala je jedna od profesorica koja je učestvovala u pripremanju ovog programa, Edina Međedović.

    Učešće u programu uzelo je preko 30 đaka ove škole.

    Biljana Veljović

    Podeli
  • Popis poljoprivrede u Srbiji od 1. oktobra do 15. decembra

    Popis poljoprivrede u Srbiji od 1. oktobra do 15. decembra

    Popis poljoprivrede Srbije obaviće se od 1. oktobra do 15. decembra ove godine, izjavio je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

    “Preliminarni retultati biće objavljeni najkasnije do 31. januara 2024. godine. Konačni, sukcesivno biće do kraja 2025. godine”, kazao je Kovačević na konferenciji za novinare. Naveo je da je finansiranje popisa obezbeđeno iz budžeta Srbije, ali i pretpristupnih fondova EU IPA 2018.

    Kako je istakao, u popisu će učestvovati ukupno 4.000 ljudi, od čega 3.000 popisivača, Biće obuhvaćeno oko 680.000 domaćinstava, pravnih lica i preduzetnika koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

    “Popisom se obezbeđuje sveobuhvatni, međunarodno uporedivi pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede. Obezbeđuje se i osnov za kreiranje održive agrarne politike”, rekao je Kovačević.

    Šef Odeljenja za saradnju EU Delegacije u Srbiji Nikola Bertolini kazao je da je EU za popis poljoprivrede obezbedila 20 miliona evra.

    On je naveo da je taj popis značajan za celokupnnu ekonomiju Srbije, koju je pohvalio da je dostigla visok nivo standardizacije podataka, važnih za izradu dalje agrarne politike.

    Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Milica Đurđević precizirala je da će popisom biti obuhvaćena poljoprivredna gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, ako i nosioci poljoprivrednih gazdinstava koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava.

    “Prema podacima Registra poljoprivrednih gazdinstava, koji vodi Uprava za agrarna plaćanaj Ministarstva poljoprivrede, trenutno je registrovano 466.000 gazdinstava, od čega su 462.000 porodična gazdinstva”, kazala je ona.

    Dodala je da je najveći broj nosilaca pojoprivrednih gazdinstava stariji od 70 godina, dok ukupno prijavljena obradiva površina iznosi oko 2,6 miliona hektara.

    “Popisom poljorivrede očekujemo da dobijemo sveobuhvatni pregled karakteristika nacionalne poljoprivrede, kako bi mogle da se izrade baze podataka i osnovni statistički registar poljoprivrednih gazdinstava kojim se obezbeđuje okvir za istraživanja”, kazala je Đurđević.

    Navela je da će podaci unaprediti kreiranje agrane politike Srbije na republičkom i lokalnom nivou.

    “Podaci koji se dobiju u popisu doprineće sticanju znanja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi Srbije. Čime raspolaže i šta je potrebno. To je neophodno kako bi gazdinsta mogla da planiraju poljoprivrednu poizvodnju, da se prijavljuje kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku i saznaju u koju bi poljopriovrednu granu trebalo više uložiti”, rekal je Đurđević.

    Načelnica Odeljenja statistike poljoprivrede i šumarstva RZS Dragana Marković rekla je da će od svih poljoprivrednih gazdinstava biti prikupljeni podaci o zemljištu, vrstama stoke, radnoj snazi, organskoj proizvodnji, dok će se na uzorku prikupiti karakteristike o sadnji voćnih vrsta, navodnjavanju, upotrebi đubriva, načinu držanja stoke, mehanizaciji, opremi i objektoma i obradi i održavanju žemljišta.

    “Popisivači će sakupljati podatke na terenu i direktni ih unositi u elektronski upitnik na laptopu”, kazala je ona.

    Dodala je da će gazdinstvima u valsništvu pravnih lica od 1. juna biti ponuđeno da se sami popišu, unosom podataka u upitnik, dok će deo podataka biti preuzet iz evidencije Ministarstva poljoprivrede koji se odnose na organsku proizvodnju i primenjene mere ruralnog razvoja.

    Na konferenciji je rečeno i da je prvi opšti popis poljoprivrede i i gazdinstava u Srbiji sproveden 1931. godine, a da je poslednji popis poljoprivrede bio 2012. godine, dok je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava urađena 2018. godine.

    Prema rezultatima te ankete, kao poslednjeg strukturnog istraživanja, u Srbiji je bilo 565.000 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih su 1.645, odnosno 0,29 odsto, bila gazdinstva pravnih lica i preduzetnika.

    Prema toj anketi, jedno poljoprivredno gazdinstvo u proseku je koristilo 6,2 hektara poljoprivredne površine i imalo je 0,56 uslovnih grla stoke.

    Jednim traktorom se prosečno obrađivalo 7,7 hektara, a od ukopnog broja traktora 86 bilo je starije od 20 godina.

    Najveći broj, 65 odsto poljoprivrednih gazdinstava, imalo je jednog do dva člana.

    Anketa je pokazala i da je ukupni prosečni godišnji neto prihod gazdinstva u Srbiji bio 8.610 evra, četiri puta niži nego prosek EU.

    Nižu vrednost prihoda imala je tada samo Rumunija – 3.528 evra, a najveći neto prihod su imala gazdinstva u Holandiji – 414.638 evra, kao Danskoj i Belgiji sa više od 200.000 evra.

    Izvor: Beta

    Podeli
  • Kolike će biti rate za kredit posle novog skoka euribora?

    Kolike će biti rate za kredit posle novog skoka euribora?

    Kome će i za koliko porasti rata za kredit indeksiran u evrima zavisi od toga koliko se i po kojoj ceni zadužio i  kada. Jer, dužnicima koji su otplatili veći deo svog kredita rate će manje porasti od onih kojima se mastilo na potpisu ugovora o zajmu još nije osušilo. Izvesno je samo da će, nakon što je Evropska centralna banka dodatno podigla tri ključne kamatne stope, dodatno porasti i euribor . On je glavni “sastojak” kamatnih stopa svih koji su se u Srbiji zadužili u evrima po promenljivim kamatnim stopama. Sagovornica koja se javila portalu N1 mesečna rata kredita već je veća za 93 evra od prvobitne. Kredit otplaćuje nepune četiri godine i najveći “udar po džepu” imala je u januaru 2023.

    Kada se, sredinom 2019. godine, zadužila u banci podižući 60.000 stambenog kredita u evrima, sagovornica je rate  otplaćivala po kamatnoj stopi od 2,55 odsto. To je bio period negativnog euribora, pa joj je rata zajma, ugovorenog na rok od 30 godina, bila 237 evra.

    Otplata zajma vezana je za šestomesečni euribor i rate joj se, do sredine prošle godine, nisu menjale.

    „Prvo mi je rata porasla na 254 evra i toliko sam je plaćala tokom šest meseci. Onda, odjednom, u januaru ove godine mi iz banke stiže novi obračun. Mesečna rata mi je sada 330 evra. Ne mogu ni da zamislim koliko će mi iznositi sledeće povećanje“, ogorčena je sagovornica portala N1.

    Teši je, kaže, što joj bar do juna rate neće rasti, pošto se usklađivanje kamatnih stopa vezanih za šestomesečni euribor radi dva puta godišnje.

    U sličnoj situaciji su svi dužnici koji su se zadužili u periodu takozvanog jeftinog novca i negativnog euribora. Kada su, zbog borbe protiv inflacije, centralne banke počele da podižu referentne kamatne stope, poskupelo je i zaduživanje, kao i otplata postojećih zajmova.

    Podsetimo, Evropska centralna banka odlučila je u četvrtak da će, od 22. marta, povećati tri ključne kamatne stope za dodatnih 50 baznih poena. Tako će kamatna stopa glavne operacije refinansiranja biti 3,5 odsto, stopa na marginalne kreditne olakšice 3,75 odsto, dok će stopa na depozitne olakšice biti tri procenta.

    Trenutno šestomesečni euribor iznosi 3,13 odsto, što je niže od vrednosti ove stope na dan 1. marta kada je iznosio 3,31 odsto.

    Koliko će podizanje ključnih kamatnih stopa Evropske centralne banke uticati na rast euribora  nije poznato. Očigledno je da se do sada rast stope ECB nije automatski u celosti „preslikao“ na rast eurobora u istom iznosu.

    Mihailo Gajić, direkor ekonomske istraživačke jedinice u nevladinoj organizaciji LIBEK za portal N1 kaže da može da se očekuje rast euribora nakon dodatnog podizanja rasta kamatnih stopa Evropske centralne banke.

    „Procena koliko će tačno rast kamatnih stopa ECB uticati posledično na rast euribora i na kredite indeksirane u evrima zahteva detaljnu analizu. Možemo samo da kažemo da će dužnici koji otplaćuju kredite sa promenljivim kamatnim stopama sigurno imati porast rata, ali u kojoj meri videćemo. Naravno, važno je napomenuti da to neće da se desi onog trenutka kad poraste euribor. Sve zavisi od individualnih ugovora i perioda usklađivanja kamatnih stopa koji su ugovoreni sa bankom. Ako je tromesečni euribor to je četiri puta godišnje. Kod šestomesečnog je usklađivanje dva puta godišnje“, navodi Gajić.

    U primeru kredita naše sagovornice s početka priče, ako šestomesečni euribor poraste za na primer 0,3 procentna poena, i zadrži se na tom nivou do juna, njena rata biće veća za oko devet evra u odnosu na trenutnu ratu, odnosno, prema podacima dobijenim putem kalkulatora Narodne banke Srbije  za 101 evro u odnosu na prvobitnu ratu kredita.

    Šta je euribor?

    Euribor , Euro Interbank Offered Rate je prosečna kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka, na međubankarskom tržištu, pozajmljuju novac jedna drugoj.

    Postoji više vrsta ovih stopa, u zavisnosti od ročnosti ovih pozajmica.

    Krediti indeksirani u evrima sa promenljivom kamatnom stopom najčešće se, u Srbiji, vezuju za tromesečni ili šestomesečni euribor.

    Autor:Daniela Ilić Krasić

    Portal N1

    Shutterstock

    Podeli