Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Prosečna neto zarada u Srbiji u februaru bila 70.605 dinara

    Prosečna neto zarada u Srbiji u februaru bila 70.605 dinara

    Prosečna bruto zarada u Srbiji u februaru ove godine je iznosila 97.392 dinara, dok je prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) iznosila 70.605 dinara, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

    U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za februar 2022. godine nominalno su veće za 13,4 odsto, a realno za 4,2 odsto. Medijalna neto zarada za februar 2022. godine iznosila je 53.590 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

    Rast bruto i neto zarada u periodu januar–februar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 12,9 odsto nominalno, odnosno 4,1 realno realno.

    Beta

    Podeli
  • Da li je televizija isplativ biznis?

    Da li je televizija isplativ biznis?

    Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je 15. aprila javni konkurs za dodelu nacionalnih televizijskih i radio frekvencija, tačnije – za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja i radija putem terestričkog digitalnog, odnosno analognog prenosa za područje cele Republike Srbije. Trenutno pravo na nacionalno pokrivanje TV signalom u Srbiji imaju četiri televizije: Pink, Happy, Prva i B92, a pošto ove godine ističu prethodno dodeljene desetogodišnje dozvole, REM je bio u obavezi da raspiše novi konkurs.

    Konkurs je raspisan za četiri dozvole za televizijsko emitovanje i četiri za radio emitovanje, što znači da regulator nije uvrstio slobodnu, petu TV dozvolu, koju je pre 10 godina izgubila televizija Avala. Televizije N1 i Nova S već su najavile da će učestvovati na konkursu za nacionalno emitovanje.

    Koliko je vlasnicima televizija u komercijalnom smislu značajno da dobiju nacionalnu frekvenciju i koliko je ovde reč o uticaju na javno mnjenje, a koliko o većim mogućnostima za prihod kroz marketing i prodaju oglasnog prostora?

    Naši sagovornici slažu se da je za bolje poslovne rezultate značajno posedovanje dozvole za nacionalno pokrivanje, ali skreću pažnju i na veće troškove koje u tom slučaju imaju TV kuće, kao i na nove mogućnosti koje je donela digitalizacija.

    “Za pojedine televizije (zakonskim jezikom: pružaoce medijskih usluga) od suštinskog je značaja posedovanje dozvole za nacionalno pokrivanje. Njihov poslovni model zasniva se na programskoj ponudi, masovnoj gledanosti, prihodima od oglašivača, ali i nemaloj finansijskoj naknadi od strane kablovsko-distributivnih operatera koji ih poseduju u ponudi. Ipak, emitovanje na nacionalnom nivou sa sobom nosi i niz drugih obaveza poput mnogo većih kadrovskih, programskih i tehničkih ulaganja, odnosno troškova koje nemaju pružaoci medijskih usluga (PMU) sa dozvolama za regionalno pokrivanje”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs jedan od osnivača Radija B92, bivši generalni direktor i predsednik Upravnog odbora RTV B92 dr Saša Mirković.

    On je bio i predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a trenutno je predavač na Fakultetu za medije i komunikacije.

    “Radi pojašnjenja, digitalizacija TV signala koja je sprovedena juna 2015. godine formalno je ukinula pružaoce medijskih usluga na lokalu, pošto digitalni multipleksi pokrivaju isključivo regione”, ističe naš sagovornik.

    Velika razlika u profitu, ali i troškovima

    Na pitanje kolika je razlika u profitima TV kuća sa nacionalnom frekvencijom i onih koji je nemaju, Mirković kaže da je razlika velika, ali su i troškovi neuporedivo veći pod uslovom da se dosledno sprovodi programski elaborat na osnovu kojeg, između ostalog, Savet REM-a dodeljuje dozvole za nacionalno pokrivanje.

    “Veoma profitabilni mogu da budu i emiteri koji se emituju isključivo u kablovskoj ponudi. To zavisi od njihove gledanosti, prihoda od oglašivača, a ponajviše od vrste ugovora koji su zaključili sa kablovsko-distributivnim sistemima koji su ponekad njihovi osnivači i vlasnici (što se često prenebregava)”, navodi Saša Mirković.

    Višnja Aranđelović, članica Saveta REM-a, smatra da je “u rovovski podeljenom društvu važno da postoje mediji koji će artikulisati sva mišljenja”.

    “Pričali smo da će digitalizacija omogućiti više mesta za televizije sa nacionalnom pokrivenosću, ali smo došli u situaciju da raspisujemo konkurs za manji broj televizija nego što je to bio slučaj kada smo imali analogni signal. Pokušala sam da shvatim zašto je to tako, ali odgovor na ovo pitanje ipak moraju da daju stručnjaci iz Emisione tehnike i veza (ETV)”, kaže Aranđelović u razgovoru za Biznis.rs.

    Ona ističe da je televizija skupa i da je teško grubo reći koliko vlasniku TV stanice sa nacionalnom pokrivenošću treba novca samo da bi pokrenuo biznis. Pored naknade koju mora da plati REM-u i ETV-u, nisu zanemarljive ni naknade za autorska prava Sokoju i OFPS-u, a koje zavise od programske šeme svake televizije.

    “Uz to, naše tržište nije bogato. Prema nekim istraživanjima, tržišna vrednost oglašavanja je oko 180 miliona evra. Sigurno da najveći deo odlazi na četiri televizije sa nacionalnom pokrivenošću, javnim servisima, ali u Srbiji postoji još oko 400 TV stanica. Manjak oglašivača osetan je kod lokalnih medija, pa se u svom poslovanju dosta oslanjaju na projektno sufinansiranje”, objašnjava naša sagovornica.

    Ipak, ona je mišljenja da je televizija, iako na prvi pogled tako ne izgleda, isplativ biznis.

    “Ko ima televiziju ima i uticaj u društvu, pa čvrsto verujem da je onom ko želi da se bavi politikom danas isplativije da pokrene televiziju nego da osnuje stranku. Setimo se primera BK TV koja je donela ogroman politički uticaj Bogoljubu Kariću. Postoji mišljenje da je sada postalo skoro svejedno, što se dostupnosti tiče, da li je televizija kablovska ili ima dozvolu za nacionalnu pokrivenost, ali se još uvek nije desilo da nacionalni emiter vrati dozvolu, jer, uverena sam, zna da će sa njom otići i deo uticaja”, navodi Višnja Aranđelović.

    “Očekujem, pogotovo što je lažna dilema da li država ima tehničke mogućnosti za četiri ili pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem. Već sedam godina postoje neograničene tehničke mogućnosti koje nam pruža digitalizovan TV spektar i tim pre su besmislena političko-esnafska nadgornjavanja na tu temu. Zato je pre raspisivanja ovog konkursa Savet REM-a morao da usvoji Strategiju razvoja medija i audiovizuelnih medijskih usluga na šta ga obavezuje član 23. Zakona o elektronskim medijima, a zatim i plan raspodele kao posledicu digitalizacije TV spektra”, smatra Mirković, uz napomenu da treba dodati i neophodnu stručnu, nezavisnu i argumentovanu analizu tržišta koja bi pokazala u kojoj meri je ovdašnje tržište zrelo za veći broj pružalaca medijskih usluga sa dozvolom za nacionalnim emitovanjem.

    Naš sagovornik kaže da je teško proceniti koliko bi država mogla da zaradi od pete frekvencije za koju nije raspisan konkurs, jer je to “jednačina sa mnogo nepoznatih”

    Vlada razmatra ukidanje pretplate za BBC

    “Izvesno je da bi odgovarajućim korišćenjem digitalnog TV spektra više mogli da zarade REM i JP „Emisiona tehnika i veze“, pošto pružaoci medijskih usluga njima plaćaju takse. Prema zakonu, REM je u obavezi da višak ostvarenih novčanih sredstava u odnosu na godišnji finansijski plan na kraju godine uplaćuje u budžet. Verujem da bi to bio izvestan scenario od kojeg bi država imala finansijske koristi, a time bi ujedno bile zadovoljene norme vezane za medijski pluralizam i bogatiju programsku ponudu na nacionalnom nivou”, zaključuje Saša Mirković.

    Kada je reč o nekim novim kandidatima za nacionalne frekvencije, i Višnja Aranđelović iz REM-a podseća da su za sada dve televizije – N1 i Nova S javno izrazile zainteresovanost.

    “Samo tokom pandemije dobili smo šest novih kablovskih kanala, pa se nadam da će se i neke od tih mlađih televizija pojaviti na konkursu”, zaključuje naša sagovornica.

    Autor: Marko Andrejić

    Foto: Pixabay.com

    Podeli
  • MMR vakcina zakonom obavezna

    MMR vakcina zakonom obavezna

     Fama oko MMR vakcine koju po novom zakonu svako dete mora da primi još uvek traje. Procenat vakcinacije ovom vakcinom u Novom Pazaru je na veoma niskom nivou tako da pedijatri ne garantuju da  se davno iskorenjene bolesti neće vratiti. Struka je povodom ove situacije već preduzela određene mere.

    “Zbog ovakve situacije i bojazni od pojave epidemije bolesti kod dece koje su davno iskorenjene struka je morala hitno da reaguje. Održani su sastanci sa relevantnim stručnjacima iz ove oblasti a i sama država koja će primenjivati određene sankcije za roditelje koji ne budu decu odvodili na vakcinaciju, konkretno MMR vakcinom koja je zakonom obavezna”, kazala je načelnica Dečijeg dispanzera dr Vesna Despotović.

    Iako skoro pa svi roditelji zaziru od ove vakcine, ipak ima i onih koji veruju u nju i redovno decu dovede na vakcinaciju. Takva je i mlada mama Džemila Medović.

    “Ja sam moju decu vakcinisla redovno i verujem vakcini  jer sam sigurna da ona štiti od teških dečijih bolesti. Nikakve nus pojave nije bilo i zato pozivam sve roditelje da obavezno decu vakcinišu”, kazala je Džemila Medović.

    Neka ovaj apel probudi sve roditelje koji su izričito protiv vakcine ili se možda dvoume da decu obavezno vakcinišu i da se, ukoliko je vreme po vakcinalnom kalendaru, odazovu i ove nedelje vakcinaciji koja se obeležava do 30.aprila pod sloganom “Dug život za sve”.

    B.V.

    Podeli
  • Izvoz žitarica, brašna, ulja od 1. maja, snabdevane nije ugroženo

    Izvoz žitarica, brašna, ulja od 1. maja, snabdevane nije ugroženo

    Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PКS Aleksandar Bogunović izjavio je danas, povodom odluke vlade da odobri kvote za izvoz pšenice, kukuruza, brašna i rafinisanog suncokretovog ulja, da će izvoz moći da se realizuje od 1. maja i da nije ugroženo snabdevanje domaćeg tržišta.

    Bogunović je rekao Tanjugu da već ima dosta upita, kao i da će najveći deo srpskog brašna otići u zemlje regona, ulje takođe u region, ali i zemlje EU, dok će žitarice iz Srbije preko rumunske luke Кonstanca otići, ne samo za zemlje u regionu, već i na tržišta širom sveta.
    „Interesovanje i zahtevi za dodatnim količinama postoje”, dodao je Bogunović.
    Novom odlukom vlade, koja je usvojena juče, dozvoljava se izvoz 150.000 tona pšenice, 150.000 tona kukuruza i 20.000 tona brašna na mesečnom nivou, dok je za rafinisano suncokretovo ulje mesečna kvota 8.000.000 litara.Bogunović je istakao da je vlada upravo zbog velike opreznosti ranije i donela odluku o privremenoj zabrani izvoza, kako ne bi bilo ugroženo snabdevanje građana Srbije.
    Istakao je i da Srbija ima dovoljno zaliha i da će država u zavisnosti od gepolitičke situacije definisati mere i koliku će kontrolu zadržati nad izvozom po pitanju količina i načina.
    Prema novoj odluci vlade, zahtevi za izvoz će se podnositi od 20. do 25. tekućeg meseca za naredni mesec. Zahtevi za maj se podnose od 22. do 28. aprila.
    U slučaju da izvoznici ne izvezu ili prekorače odobrene količine, narednog meseca neće moći da podnesu zahtev za izvoz.
    Bogunović je rekao da odluka vlade da odobri kvote za izvoz žitarica, kao i izvoz brašna i ulja, predstavlja realizaciju inicijativa PКS iz prethodnog perioda i započetog dijaloga sa trgovcima.
    „Ova odluka vlade stupa na snagu danom objave, ali podrazumeva proces koji će ići elektronskim podnošenjem zahteva i svako će moći da zahteva po 20 odsto od maksimuma propisan kvote za izvoz. Кomisija će utvrđivati verodostojnost i planirano je da realizacija krene od 1. maja  Podsetio je da se na osnovu posebnih odluka već realizuje izvoz u Albaniju i manje količine za Italiju, kao i da je ranije dogovoren izvoz u Severnu Makedoniju.
    Bogunović kaže naše žitarice najviše uzimaju Italija, Severna Makedonija, Albanija i BiH. Govoreći o cenama žitarica u svetu, kaže da su u blagom padu već dve nedelje pošto su prethodno dostigle maksimum.
    „Кod nas se ta cena još drži na 35 do 36 dinara za pšenicu, ali kada govorimo o potpisanim ugovorima, cene su različite i po njima će biti realizovani”, kaže Bogunović za Tanjug.
    Podsetio je da vlada nije dozvolila izvoz sirovog ulja već rafinisanog odnosno jestivog, da ne bismo kao zemlja izvozili sirovinu umesto finalnog prizvoda sa višom vrednošću.
    Na pitanje kakve nas cene hrane očekuju u svetu i Srbiji, Bogunović je rekao da će kriza hrane pogoditi pre svega manje razvijene zemlje, kao i da Srbija nije ugrožena pošto ima dobre uslove klimatske i zemljišne za proizvodnju hrane.Istakao je da je naša zemlja prepoznata u svetu kao veliki proizvojdač i izvoznik namirnica.
    Dodao je da su dve uredbe koje su još na snazi, za ograničenje cene osnovnih životnih namirnica i hleba dale dobre rezultate.
    Imamo dobru snabdevenost tržišta i značajne zalihe svih životnih namirnica, naglasio je Bogunović.
    (Foto A. Vasiljević)

    Podeli
  • Proizvođači malina: Zasadi u lošem stanju, kilogram će koštati od 600 do 800 dinara

    Proizvođači malina: Zasadi u lošem stanju, kilogram će koštati od 600 do 800 dinara

    Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je to voće u lošem stanju jer je neprekidno izloženo vremenskim nedaćama i da će kilogram koštati od 600 do 800 dinara.

    “Temperaturni šokovi su u poslednjih godinu dana loše uticali na zasade, najpre ih je pogodila suša, zatim polomio vlažan sneg, lastari su sada slabi i vegetacija kasni, pa će i rod biti manji i cena kilograma će, sudeći po troškovima biti od 600 do 800 dinara”, rekao je Radović za Betu.

    Dodao je da tvrdnje nekih trgovaca da će rat u Ukrajini smanjiti cenu i tražnju jer malina neće moći da se izvozi u Rusiju, nisu tačne jer se u Rusiju ni u normalnim uslovima ne izvozi značajna količina, već samo oko desetak odsto.

    Malina se, kako je rekao, prošle godine prodavala po ceni od 420 do 450 dinara za kilogram, a otkupljivači su naknadno doplatili još po 15-20 dinara što znači da su dobro zaradili na prodaji malina.

    U Japanu se to voće, prema njegovim rečima prodavalo po ceni od 11,5 do 15 evra po kilogramu.

    Radović je rekao da malina mora biti skuplja ove godine jer je sve poskupelo, mineralno đubivo tri puta, sa 40 dinara po kilogramu na 120 i 150 dinara, gorivo sa 120 na 190, sredstva za zaštitu više desetina odsto, a skuplja je i radna snaga.

    Beta

    Podeli