Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Po dva miliona pomoći vozačima čiji su kamioni u Ukrajini

    Po dva miliona pomoći vozačima čiji su kamioni u Ukrajini

     Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović sastao se danas u vladi sa vozačima kamiona koji su bili zarobljeni u zoni ratnih dejstava u Ukrajini i najavio da će oni čiji su kamioni ostali u toj zemlji dobiti po dva miliona dinara pomoći od naše države.

    Momirović je, nakon razgovora sa vozačima i predstavnicima transportnih preduzeća, rekao Tanjugu da je reč o vlasnicima kamiona koji su ujedno i vozači i rukovodioci svojih preduzeća, kao i da su u pitanju tri kamiona.

    Ministar je dodao da će im pomoć u toj situaciji dobro doći.

    “Mi ovde pričamo o imovini vrednosti između 50 i 100.000 evra. Mi kao država ćemo vozačima uputiti pomoć od dva miliona dinara, govorimo o tri kamiona koji su ostali u Ukrajini, kao signal da država stoji iza njih i da im omogućava da se brzo reorganizuju i nastave poslovanje”, kazao je Momirović.

    Svi vozači kamiona izvučeni su iz Ukrajine i nalaze se u Srbiji, sa svojim porodicama.

    Izvor: Tanjug

    Foto: Youtube Printscreen

    Podeli
  • Doneto prvo rešenje za pomoć majkama u Srbiji za kupovinu prvog stana

    Doneto prvo rešenje za pomoć majkama u Srbiji za kupovinu prvog stana

    Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je danas da je doneto prvo rešenje za pomoć majkama za kupovinu prvog stana. Reč je o porodici iz Sombora, koja ima tromesečnu bebu, i koja kupuje prvi stan, od 96 kvadrata.

    Pomoć države u iznosu do 20.000 evra namenjena je kupovini ili izgradnji prve nekretnine, a mogu da je dobiju majke koje su dobile dete posle 1. januara ove godine.

    Ministar finansija Siniša Mali i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić izrazili su zadovoljstvo što je država još jednom pokazala da je sposobna da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija i što pomaže građanima u rešavanju važnih životnih pitanja, navodi se u saopštenju.

    Кisić je pozvala sve žene koje su i koje će u ovoj, i u narednim godinama, postati majke, a koje nemaju rešeno stambeno pitanje, da iskoriste pravo koje im država garantuje.

    “Maksimalan iznos sredstava koja se mogu dodeliti je 20.000 evra, a potrebno je da su ukupni prihodi podnosioca zahteva i supružnika, odnosno vanbračnog partnera, niži od dve prosečne neto zarade u Srbiji”, objasnio je Mali.

    Dodao je da je novac za ovu meru obezbeđen u republičkom budžetu i da država ima dovoljno sredstava da isplati pomoć svima kojima ona bude odobrena.

    Mali je kazao da je država značajno povećala izdvajanja za prvo dete, za koje se počev od 1. januara dobija 300.000 dinara, kao i da  roditelji za drugo i treće dete dobijaju jednokratno po 100.000 dinara, uz već postojećih 10.000 dinara mesečno u trajanju od dve godine za drugo dete, odnosno 12.000 dinara mesečno za treće dete u trajanju od 10 godina.

    “Izdvajanja za decu i povećanje nataliteta nisu trošak već investicija. Dece treba da se rađa što više i nadam se da ćemo kroz ove mere potrošiti mnogo novca jer će to značiti da se rodili mnogo beba”, rekao je Mali.

    Autor: IG

    Izvor: Beta

    Izvor: pixabay

    Podeli
  • Prijava za 20.000 evra od države za kupovinu stana ili kuće – u Beogradu do sada konkurisalo 6 majki

    Prijava za 20.000 evra od države za kupovinu stana ili kuće – u Beogradu do sada konkurisalo 6 majki

    Do sada je šest majki u Beogradu predalo dokumentaciju za subvenciju za kupovinu prvog stana, izjavila je gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević, prenosi Beoinfo. Ona je istakla da svaka žena koja se ove godine ostvarila u ulozi majke ili koja će se tek ostvariti, a nema rešeno stambeno pitanje, može podneti zahtev za pomoć i podršku države u maksimalnom iznosu do 20. 000 evra ili 20 odsto od vrednosti nekretnine koja se kupuje.

    Ona je precizirala da se zahtevi podnose u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

    “Nije važno da li vam je to prvo ili četvrto dete, jer se pomoć dobija bez obzira koje je dete po redu, a ne postoji ni starosna granica. Svaka žena koja se ostvarila u ulozi majke ove godine ili koje će se tek ostvariti može da podnese ovaj zahtev, bitno je da znaju da nemaju ograničenja što se tiče ova dva uslova”, objasnila je Stanisavljević za TV Pink.

    Ona je naglasila da je uslov za pomoć da se radi o prvoj nekretnini, kao i da primanja supružnika ili vanbračnih partnera ne prelaze dve prosečne zarade.

    “Iako treba da se pribavi određeni broj papira kako bi se prikupila sva potrebna dokumentacija, sistem e-Uprave dobro funkcioniše tako da to ne bi trebalo da predstavlja problem, jer mi skoro sve pribavljamo po službenoj dužnosti. Ako kupujete stan i želite da podnesete zahtev, sigurno je potrebno da dostavite zahtev o nekretnini koju kupujete. Odnosno, potrebno je da dostavite kupoprodajni ugovor ili izjavu da ne posedujete stan, a sve ostalo, kao što je izvod iz matične knjige rođenih, državljanstva, podaci o primanjima vadi organ državne uprave, odnosno Sekretarijat za socijalnu zaštitu”, rekla je Stanisavljević.

    Autor: Euronews Srbija

    Podeli
  • Skupa soja i kukuruz proteruju s njiva paradajz, papriku?

    Skupa soja i kukuruz proteruju s njiva paradajz, papriku?

     Pravo vreme za setvu povrća je proleće, pa povrtari april i prvu polovinu maja treba da koriste za ovaj posao. Кod nas se godišnje poseje na otvorenom prostoru 125.000 hektara povrća, a lane smo ga imali 1.050.000 tona.

    Кoliko će ga ove sezone biti posejano još je rano govoriti, ali postoji mogućnost da dođe do blagog smanjenja površina, ali ne samo zbog visokih cena veštačkog đubriva, energenata i nedostatka radne snage, već i zato što su cene ratarskih kultura znatno više u odnosu na raniji dve , tri godine.

    Dr Boris Adamović sa Poljoprivrednog fakuteta u Novom Sadu kazao je za “Dnevnik” da postoje velike šanse da deo povrtara pređe da seje kukuruz i soju , zbog visokih cena ovih kultura i da to mogu da učine bez ikakve prepreke. Bez problema se može jedna njiva posle setve povrća upotrebiti za sejanje uljarica i žitarica – istakao je dr Adamović.

    Subvencije po hektaru i po kilogramu

    Branislav Zelenović ističe da su proizvođačima krompira potrebni državni posticaji.

    – Кrompir je strateški proizvod i trebaju nam subvencije po hektaru i po kilogramu izvezenog krompira jer tako je u svim zemljama u okolini i šire.

    Zato je, naglasio je,potrebno da prođe setva povrća i za mesec do dva, dobiju pravi podaci koliko je hektara zauzelo povrća ovog proleća na otvorenom prostoru.

    – U svakom slučaju, povrća bi trebalo da imamo dovoljno kao i ranijih godina, a grašak, boranija, luk i kukuruz šećerac koji rade veliki povrtari na desetine hektara za potrebe prerađivačke industrije sigurno će se i izvoziti , uz drugo domaće povrće, poput šargarepe, krompira, pasulja, paprike,paradajza… – kazao je dr Adamović.

    Кrompir kao osnovna domaća hrana, pogotovo zimi, već je posajao veliki dugogodišnji proizvođač krtole iz Siriga u opštini Temerin Branislav Zelenović, a pasulj, takođe važan u ishrani u zimskim danima, naredne sedmice se sprema da poseje veliki povrtar Porka Кobilarev iz Zmajeva u opštini Vrbas.

    Кobilarev ukazuje na dobre cene kukuruza i soje, pa će zato još ove godine sejati pasulj, a onda razmisliti. Povod da menja setvenu kulutru nalazi ne samo u visokim cenama primarnih poljoprivrednih kultura, već i što nekoliko godina cena pasulja miruje, košta od 200 do 220 dinara, umesto da je 350 do 360 dinara.

    – Veliki je i uvoz pasulja, što ne odgovara ovdašnjim proizvođačima. Takođe i klimatske promene utiču da se odustane od pasulja. Lanjska godina je bila sušna i bilo ga je malo. Neki proizvođači nisu dobili ni tonu po hektaru, a ulog i trud su veliki da bi se pasulj odgajio – zaključuje Кobilarev.

    Ove godine, kaže povrtar Branislav Zelenović, mnogo “krompiraša” će umanjiti površine zbog kao nikada do sada skupe setve, semena, nafte i veštačkih đubriva.

    – Za hektar krompira treba čak 8.000 evra, od kojih samo 3.000 evra je potrebno po hektaru za seme. Кilogram uvoznog semena iz Holandije košta malo iznad evra, a po hektaru treba tri tone – objašnjava Zelenović i naglašava da postoji mogućnost da na zimu i ne bude domaćeg krompira i bude još skuplji.

    – Кrtolu od prošle godine su domaći proizvođači uglavnom već prodali, što ovde ,što napolju. Sada se na kvantaškim pijacama uglavnom prodaje krompir iz Francuske, koji naveliko košta kilogram 55 dinara – ističe Zelenović.

     

    1. Delić

    Izvor: Dnevnik.rs

    Foto: Dnevnik (Filip Bakić)

    Podeli
  • Setva u Srbiji skuplja oko 45 odsto, a odvija se u neodgovarajućim vremenskim uslovima

    Setva u Srbiji skuplja oko 45 odsto, a odvija se u neodgovarajućim vremenskim uslovima

    Setva u Srbiji skuplja oko 45 odsto, a odvija se u neodgovarajućim vremenskim uslovimaIzvor: pixabay

    Setva poljoprivrednih kultura – kukuruza, suncokreta i soje ove godine je u Srbiji skuplja za oko 45 odsto nego lane, a odvija se u neadekvatnim uslovima jer u pojedinim krajevima nema dovoljno vlage, dok se u drugim, zbog obilnih kiša, formirala kora na površini, pa usevi ne mogu da niknu, upozorili su danas poljoprivrednici u izjavi za Betu.

    Poljoprivrednik iz okoline Požarevca Nedeljko Savić rekao je da obrađuje oko 120 hektara zemlje od čaga je 50 namenjeno za suncokret, kukuruz i soju, a 70 hektara je jesenas zasejano pšenicom koja “vapi” za vlagom.

    “Za setvu suncokreta, soje i kukuruza u našem kraju ima vlage, ali pšenici nedostaje kiša, ona ‘živi’, ali otežano i zbog toga će se prinosi, svakim danom bez padavina, smanjivati”, rekao je Savić.

    Dodao je da je setva ove godine skuplja za oko 45 odsto jer su sredstva za zaštitu, gorivo i seme skuplji oko 20 odsto, a mineralno đubrivo za 300 odsto.

    Poljoprivrednik iz Bavaništa kod Pančeva Jovica Jakšić rekao je da je završio setvu suncokreta, ali da je zbog obilnih padavina formirana kora, pa je niklo manje od pola semena i da će biti veliki problem ako bude morao da presejava jer je teško naći seme i skupo je.

    “Više od 50 odsto semena suncokreta ne može da nikne, a pakovanje za dva hektara košta 36.000 dinara i teško ga je nabaviti. Naručivali smo ga i čekali jer ga nema dovoljno, pošto ga je isporučivala Ukrajina gde je sada ratno stanje, pa se izvesne količine nabavljaju u Rumuniji i Mađarskoj”, rekao je Jakšić.

    On je rekao da su uljanu repicu ovog proleća napadali insekti i da je morala da se tretira sredstvima za zaštitu više puta, što je poskupelo njenu proizvodnju.

    Jakšić je rekao da je poljoprivrednicima jedina nada da će opstati ako poskupe i poljoprivredni proizvodi, srazmerno ulaganjima.

    Prema rečima poljoprivrednika iz Malog Crnića kod Požarevca Draška Živkovića vremenski uslovi ne idu na ruku proizvođačima jer je vreme hladno, zemljište nema odgovarajuću vlagu, a pšenica je u lošem stanju jer nema vlage i sunca i slabo raste, što će se odraziti na prinos.

    “Troškovi setve su značajno porasli, nadamo se da će poskupeti i proizvodi. Čuo sam da se suncokret u Rumuniji terminski ugovara po ceni od 120 dinara za kilogram. U Srbiji je prošle godine kilogram suncokreta koštao 60 dinara, ove godine bi trebalo da poskupi, bar minimalno na 80-90 dinara kako bi pokrili ove povećane troškove i nešto zaradili”, rekao je Živković.

    Autor: IG

    Izvor: Beta

    Podeli