Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Mlinari traže od države da isplati obeštećenje od 160 miliona dinara zbog zamrznute cene brašna

    Mlinari traže od države da isplati obeštećenje od 160 miliona dinara zbog zamrznute cene brašna

    Direktor poslovnog udruženja mlinara i fabrika testenina “Žitounija” Zdravko Šajatović rekao je da će danas uputiti pismo premijerki Ani Brnabić kojim traži da država isplati obeštećenje mlinarima od 160 miliona dinara, zbog zamrznute cene brašna.

    On je za Betu rekao da su mlinari dobijali pšenicu iz robnih rezervi po 23 dinara po kilogramu za proizvodnju brašna tip 400 i tip 500 u pakovanjima od jedan do pet kilograma, kome je cena zamrznuta na nivou od 15. novembra, a da te pšenice više nema za malinare.

    “Mlinari su na gubitku od 12 dinara po kilogramu pšenice jer na slobodnom tržištu košta više od 35 dinara i država nam duguje 160 miliona dinara jer je isporučeno oko 12.000 tona brašna u februaru i martu”, rekao je Šajatović.

    Država je, prema njegovim rečima, dužna da isplati to obeštećenje jer je usvojila Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji predviđa da se u slučaju interventnih mera, a “zamrzavanje” cena je među njima, ta sredstva privrednicima isplate iz budžeta Srbije.

    Šajatović je rekao da će premijerki sutra uputiti drugo pismo 19 industrijskih mlinova u Srbiji kojim će zatražiti razgovor zbog problema gomilanja ogromnih količina brašna na zalihama zbog zabranjenog izvoza.

    Odluku o zabrani izvoza brašna i pšenice donela je 10. marta Vlada Srbije bez konsultacija sa izvoznicima pšenice i brašna iz straha da tih poljoprivrednih proizvoda neće biti dovoljno za prehrambenu sigurnost zbog krize i rata u Ukrajini.

    Ta odluka je doneta na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iako su proizvođače uveravali da ima sigurnih viškova i pšenice i brašna i da neće imati gde da smeste novi rod za nekoliko meseci kada počinje žetva.

    Pre sedam dana je uhapšeno nekoliko ljudi kod kojih je bila uskladištena pšenica Republičke direkcije robnih rezervi jer je kontrolom utvrđeno da nema više hiljada tona te pšenice.

    Šajatović je rekao da je teško poverovati informaciji sa jučerašnjeg sastanka predstavnika poslovnog udruženja izvoznika pšenice “Žita Srbije” sa Brnabić, na koji mlinari nisu pozvani, da bi za desetak dana mogao biti dozvoljen slobodan izvoz brašna.

    “Bojim se da je kasno da se za deset dana dozvoli izvoz brašna jer dolaze praznici, a više nema ni interesovanja kupaca iz okolnih zemalja”, rekao je Šajatović.

    Vlasnik mlina “Žitopromet” iz Sente Predrag Đurović rekao da je najavljena odluka o slobodnom izvozu brašna sledeće nedelje zakasnela jer su tradicionalni kupci našli nove dobavljače iz Bugarske, Mađarske i Bosne i Hercegovine.

    “Mlinovi iz Srbije su mogli mesečno da izvezu od 15.000 do 20.000 tona brašna mesečno i to ne bi ugrozilo snabdevanje domaćeg tržišta”, rekao je Đurović.

    Dodao je da i u slučaju da se sledeće nedelje dozvoli slobodan izvoz brašna, da dolaze praznici i da mlinari “ne mogu prodavati brašno na Uskrs i za 1. maj”.

    “Teško će se vratiti stari kupci, možda se mogu privući jedino nižim cenama od onih po kojima sada kupuju, a to za nas znači gubitak”, rekao je Đurović.

    Beta

    Podeli
  • Menjačnica mora da istakne da je kažnjena i da strane valute proda banci: Ovo je nova odluka

    Menjačnica mora da istakne da je kažnjena i da strane valute proda banci: Ovo je nova odluka

    Dokaze o izvršenju obaveza ovlašćeni menjač dužan je da pismeno dostavi Narodnoj banci Srbije odmah po tom izvršenju, piše u Odluci u koju je naš portal imao uvid.

    Otkako je Narodna banka Srbije pojačala kontrolu menjačnica, privremeno su zatvorena 132 objekta. Kako u NBS kažu, ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova na svim menjačkim mestima oduzeto im je privremeno, ali ako se ogluše o odredbe, zatvaranje postaje trajno.

    Do ovakve odluke došlo je pošto je NBS obavila kontrolu više menjačnica zbog navoda da su prodavale evro po većem kursu.

    Prema propisu, menjačnice idu pod ključ do 30 radnih dana ako ovlašćeni menjač ne ispunjava uslove za obavljanje menjačkih poslova, odnosno postupe suprotno odredbama zakona ili propisa. Ako se i posle toga ponovo utvrde nepravilnosti, NBS donosi rešenje o trajnom oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova na svim njegovim menjačkim mestima.

    U međuvremenu, izmenjena je odluka, pa tako sada piše da je “ovlašćeni menjač dužan da odmah po prijemu rešenja, to rešenje istakne na vidno mesto na svim menjačkim mestima, kao i da sav efektivni strani novac koji se nalazi na tim menjačkim mestima proda banci, odnosno bankama s kojima ima zaključen ugovor, a da dinare dobijene tom prodajom i gotovinu u dinarima uplati na svoj tekući račun.

    Dokaze o izvršenju obaveza ovlašćeni menjač dužan je da pismeno dostavi Narodnoj banci Srbije odmah po tom izvršenju, piše u Odluci u koju je naš portal imao uvid. Dalje piše da ako ovlašćeni menjač ne izvrši najmanje jednu obavezu, Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova za kontrolisano menjačko mesto ili za sva menjačka mesta.

    Foto-montaža: Shutterstock, A. Nalbantjan

    Podeli
  • Plaćanje karticama prošle godine poraslo za petinu

    Plaćanje karticama prošle godine poraslo za petinu

    Više od 350 miliona transakcija karticama je tokom 2021. godine obavljeno na prodajnim mestima, internetu i putem mobilnih telefona, objavila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).To je za petinu više u odnosu na isti period 2020. kada je taj broj iznosio gotovo 290 miliona.

    Takođe, vrednost ovih kupovina je porasla za četvrtinu, sa 4,6 na 5,7 milijardi evra, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije.

    Promene navika u kupovini potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku. U prošloj godini 39 odsto građana navelo je da nikada nije kupovalo putem interneta što je najmanji procenat u poslednjih pet godina.

    Kada je reč o onima koji naručuju preko sajtova, najveći deo (42,3 odsto) to je učinio u poslednja tri meseca 2021. što govori o sve većoj frekventnosti i redovnosti bezgotovinskog načina kupovine.

    Građani su putem interneta najviše kupovali odeću i sportske proizvode (68,2 odsto), sportsku opremu (29,6 odsto), nameštaj i pokućstvo (14,1 odsto) i IT opremu (10,7).

    S druge strane, činjenica da 39 odsto građana nikada nije koristilo internet usluge (pad sa 49,9 odsto u 2017.) ukazuje da je i dalje neophodna edukacija i promocija bezgotovinskog plaćanja.

    Budući da građani pokazuju sve veće opredeljenje da papirni novac zamene „plastikom“ i novim tehnologijama i tako uštede vreme potrebno za plaćanje na kasama i odlazak u prodavnice, Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje pokrenula je projekat za proširenje prihvatne infrastrukture.

    Zato je na sajtu boljinacin.rs otvorena pretprijava za učešće u POS programu. Program je namenjen malim trgovcima i svim drugim preduzetnicima i malim biznisima koji žele da prošire broj mušterija tako što će im ponuditi mogućnost kupovine bez gotovine.

    Podeli
  • Vlada Srbije usvojila odluku o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo

    Vlada Srbije usvojila odluku o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo

    Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici dopunjenu odluku o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom se od zabrane izuzimaju prehrambeni proizvodi organskog porekla, saopšteno je iz Vlade.

    Kako je objašnjeno, imajući u vidu male površine na kojima se u Srbiji odvija organska proizvodnja – sektor koji se u Srbiji tek razvija, i činjenicu da su u pitanju proizvodi prvenstveno namenjeni izvozu, procenjeno je da izuzimanje od postojeće zabrane ne ugrožava domaće tržište i prehrambenu sigurnost stanovništva.

    Na sednici je donet Zaključak o saglasnosti da se zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite čije se radno angažovanje, u potpunosti ili delimično, finansira sredstvima iz budžeta isplati jednokratna novčana pomoću od po 10.000 dinara po zaposlenom.

    Za te namene iz budžeta je obezbeđeno 86.550.000 dinara za ukupno 7.789 zaposlenih čije se radno angažovanje, u potpunosti ili delimično, finansira sredstvima iz državne kase.

    Ta odluka doneta je pošto su reprezentativni sindikati ukazali na činjenicu da je tokom pandemije korona virusa došlo do velike razlike u zaradama, a zdravstveni radnici u sistemu socijalne zaštite značajno odskočili u visini zarade u odnosu na ostale stručne i druge radnike, koji su nosioci sistema socijalne zaštite i bez kojih nijedna ustanova tog tipa ne može da obavlja svoju osnovnu funkciju.

    Članovi Vlade doneli su Uredbu o izdavanju doplatne poštanske marke: „Nedelja crvenog krsta“ u periodu od 8. do 15. maja u iznosu od 10 dinara i u tiražu od 750.000 komada, a prikupljena sredstva koristiće se za realizaciju programa „Efikasan odgovor na nesreće – jačanje kapaciteta Crvenog krsta za delovanje u nesrećama – 2022. godina“.

    FoNet

    Foto: Pixabay/Nottmpictures

    Podeli
  • Zasedao Gradski štab za vanredne situacije

    Zasedao Gradski štab za vanredne situacije

    Gradski štab za vanredne situacije danas je zasedao po četvrti put ove godine. Na sednici je usvojen izveštaj  rada štaba za proteklu godinu, plan rada za ovu a predstavljen je plan za zaštitu od sve češćih požara na teritoriji Grada Novog Pazara.

    “Prva tačka dnevnog reda bila je usvajanje izveštaja rada Gradskog štaba za vanredne situacije za prošlu godinu u kome su navedene sve aktivnosti koje su se ticale štaba i aktivnosti za krovne institucija zdravstvenog sistema u Novom Pazaru, ZZJZ, Opšte bolnice i Doma zdravlja”, kazao je rukovodilac odeljenja za vanredne situacije Ismail Dupljak.

    Dupljak je podsetio da je celokupna aktivnost štaba u protekloj godini bila usmerena na apelovanje stanovništva da se vakciniše protiv koronavirusa kao i otvaranje vakcinalnih punktova.

    “Druga tačka dnevnog reda bila je usvajanje plana rada za ovu godinu gde je razgovarano o aktivnostima vezanim za suzbijanje kovid pandemije, koju su članovi Gradskog štaba za vanredne situacije jednoglasno usvojili”, rekao je Dupljak.

    Sednici je prisustvovao i o problemu sve češće pojave požara u Novom Pazaru, govorio načelnik odeljenja za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Darko Belić.

    Dupljak je ovom prilikom zamolio stanovništvo, naročito građane koji žive na periferiji i imaju dvorišta i livade, da ne pale korov na otvorenom naročito ne kada ima vetra jer se u tim situacijama požar veoma brzo širi i može biti širokih razmera.

    B.V.

    Podeli