Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Toplana na biomasu biće završena pre početka sledeće grejne sezone

    Toplana na biomasu biće završena pre početka sledeće grejne sezone

    Gradonačelnik Nihat Biševac sa saradnicima obišao je radove na izgradnji toplane na biomasu koji će , kako izvođač kaže, biti završeni pre naredne grejne sezone. Inače, zbog stalnog rasta cena grejanja, Grad Novi Pazar je sa 350 hiljada evra subvencionisao gradsku toplanu kako upravo ne bi povećavali cene već da građani koji koriste njihove usluge plaćaju kao i do sada.

    “Ja sam zadovoljan dinamikom kojom se izvode radovi, sve ide kako je i planirano i radujem se što će ova toplana biti izgrađena pre početka naredne grejne sezone”, kazao je gradonačelnik Nihat Biševac.

    “Meni kao građaninu pre svega a onda i kao inženjeru koji je angažovan na ovom projektu, veoma je drago što će Novi Pazar dobiti toplanu na biomasu koja će sigurno moći da parira toplanama širom Evrope”, kazao je Aldin Kavazović.

    “Izgradnja ove toplane daje višestruki benefit, pre svega za krajnje potrošače koji koriste uslugu daljinskog grejanja”, istakao je direktor JP “Gradska toplana” Nemanja Mančić. On je istakao da će se izgradnjom toplane na biomasu smanjiti nivo zagađenosti vazduha i životna sredina će biti čista. Režim grejanja će biti promenjen pa će biti puna 24h a cena se neće menjati, ondnosno povećavati.

    B.V.

     

     

    Podeli
  • Na pumpama se toči 40 odsto više goriva

    Na pumpama se toči 40 odsto više goriva

    Na domaćem naftnom tržištu, a zbog velikog rasta cene sirove nafte na berzama, već oko mesec i po dana cene goriva, odnosno bezolovnog benzina i evro-dizela su pod kontrolom.
    Cena nafte je prelazila i 120 dolara po barelu, ali je, srećom, poslednjih dana cena nafte u svetu nešto niža i barel košta oko 109 dolara. Zbog nesigurnosti da li će goriva biti, kao i koliko će koštati, na benzinskim pumpama toči se više goriva nego ranije, a nove cene trebalo bi očekivati već u petak.
    Po rečima generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, promene cena veoma se brzo dešavaju i teško je reći da li možemo da budemo optimisti kada je reč o novim cenama, koje će biti poznate u petak, od kada će se i primenjivati. On je ukazao i da cene derivata u Srbiji ne određuje tržište u potpunosti, odnosno da se one utvrđuju na osnovu maksimalno dozvoljenih maloprodajnih cena i uračunavanje državnih dažbina.
    – Cene se određuju na osnovu formule, odnosno uredbe kojom se utvrđuju maksimalne cene – kaže Mićović. – U skladu s tom formulom cene se utvrđuju na osnovu kotacije referentnih derivata – benzina i dizela s međunarodnog tržišta, odnosno cenama ovih derivata na Mediteranu, i to je i razlog što je prošlog petka evro-dizel na domaćim benzinskim pumpama prilično poskupeo.
    Izuzeti NIS iz sankcija
    Кada je reč o sankcijama Evropske unije, koje će se primenjivati od 15. maja i odnose se na 12 kompanija, među kojima je i Кompanija “Gaspromnjeft”, koja je većinski vlasnik Nafte industrije Srbije, Tomislav Mićović ukazuje da je položaj NIS-a u ovom slučaju jedinstven i da bi bilo ispravno da se sankcije prema NIS-u ne primenjuju i da se ovoj kompaniji omogući doprema sirove nafte.
    – Srbija je jedina zemlja u kojoj posluje kompanija koja se nalazi među tih 12 na koje se sankcije odnose – rekao je Mićović. – Mislim da će Evropa, ako već nije, uvideti anomaliju tih sankcija, odnosno da to nisu sankcije prema ruskoj kompaniji nego prema srpskom tržištu jer bi one sasvim malo pogodile “Gaspromnjeft”, a mi bismo uvozom veoma teško mogli da nadoknadimo količine koje NIS preradom nafte šalje na tržište.
    Mićović je istakao i da se ne može govoriti o tome koliko dugo će država moći da pokriva razliku između tržišne cene i cene koju je sama odredila, te da se odlukom o smanjenju ak ciza odrekla dela svojih prihoda, ali da, s druge strane, i dalje pritiska naftni sektor da radi na granici izdržljivosti ili ispod te granice.
    – Sadašnja situacija s određivanjem maksimalne cene goriva traje već drugi mesec i primičemo se granici kada bi se moglo desiti da tržište bude nešto lošije snabdeveno. Važno je da se što pre izađe iz sadašnje situacije u kojoj se određuju cene derivata kako bi se došlo do što realnijih cena, odnosno da se prepusti tržištu da se deo cene koji se tiče tržišta na njemu i formira, a da država određuje deo cene koji se tiče dažbina – rekao je Mićović.
    Po njegovim rečima, već smo u periodu kada više nije bitno da li su cene goriva na tržištu niske, nego da li će goriva uopšte biti. On je istakao i da jasno da su i sadašnje cene za potrošače visoke, ali da podaci pokazuju da u zemljama gde cene derivata nisu pod kontrolom, litar košta od 2,20 evra pa i do tri evra.
    – Na benzinskim pumpama je od početka marta potražnja i prodaja veća i do 40 odsto. To ne odgovara realnim potrebama tržišta i sigurno znači da se prave zalihe – istakao je Mićović.

    D. Mlađenović
    benzinska pumpa, Dnevnik/Filip Bakić
    Foto: Dnevnik.rs
    Izvor: Dnevnik.rs

    Podeli
  • Kandidat za narodnog poslanika SDP dr Muamer Bačevac posetio Dom zdravlja u Tutinu

    Kandidat za narodnog poslanika SDP dr Muamer Bačevac posetio Dom zdravlja u Tutinu

    Direktor Doma zdravlja u Tutinu sa svojim timom lekara i zaposlenima u ovoj zdravstvenoj ustanovi, dočekao je danas kandidata za narodnog poslanika SDP  dr Muamera Bačevca i zahvalio mu što je izrazio želju da ih poseti.  “Opština Tutin dobiće uskoro kancelariju za narodnog poslanika, to imam u planu da uradim i trudiću se da učinim sve što je u mojoj mogućnosti da nivo usluga zdravstvene zaštite podignem na još viši nivo, ali i to da Tutin dobije Opštu bolnicu i ne bude više samo Dom zdravlja”, rekao je prilikom današnje posete ovoj zdravstvenoj ustanovi, dr Bačevac.

    Bačevac je istakao važnost izgradnje Kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru i najavio saradnju budeće Opšte bolnice Tutin na obostrano zadovoljstvo I istakao da će na taj način zdravstvo u ovom region biti na visokom nivou.

    “Današnja poseta dr Bačevca pokazuje njegovu zainteresovanost da pomogne razvoj zdravstva u ovom regionu a samim tim i u našem Domu zdravlja”, kazao je direktor te zdravstvene ustanove, dr Kemal Ćorović koji je iskoristio priliku i veliku zahvalnost uputio sandžaklijama u dijaspori na brojnim vrednim donacijama.

    Dr Bačevac je obišao sva odeljenja Doma zdravlja u ovoj opštini kako bi saslušao zaposlene koji najbolje znaju šta je još potrebno učiniti za unapređenje rada i pružanja zdravstvenih usluga pacijentima i rekao da će se u narednom mandatu sigurno potruditi da im obezbedi bolje uslove za rad i prerastanje u Opštu bolnicu.

    B.V.

     

    Podeli
  • Narodni poslanik SDP-a, dr Muamer Bacevac danas je u Nišu proglašen za najaktivnijeg poslanika iz Sandžaka

    Narodni poslanik SDP-a, dr Muamer Bacevac danas je u Nišu proglašen za najaktivnijeg poslanika iz Sandžaka

    Narodni poslanik SDP-a, Dr Muamer Bacevac danas je u Nišu proglašen za najaktivnijeg poslanika iz Sandžaka u okviru projekta Moj Poslanik koji sprovodi niški PROAKTIV.

    U protekle tri godine platforma „Moj poslanik”, koju sprovodi PROAKTIV povezivala je građane iz pet okruga na jugu Srbije – Nišavski, Toplički, Jablanički, Pčinjski i Pirotski – sa izabranim poslanicima iz njihovih okruga, a od prošle godine platformi su pridodati i Raški, Rasinski i Zaječarski okrug. Cilj projekta “Moj poslanik” je unapređenje komunikacije između građana i izabranih narodnih poslanika, kroz jačanje uloge građana kao pojedinaca u procesu donošenja odluka, kao i praćenje aktivnosti narodnih poslanika.

    Bacevac je zahvalio organizatoru istakavši da je posao koji ova organizacija radi jako bitan jer bez građana i njihovih sugestija rad poslanika bi bio isprazan.”Najveća nagrada za mene je kad moji građani za mene kažu “Moj poslanik”. To je znak da mi vjeruju i da podržavaju moj politiku i moje aktivnosti”, rekao je Bačevac.

    B.V.

    Podeli
  • “Više od  100 hiljada radnika u Srbiji osetiće posledice sukoba u Ukrajini”   

    “Više od  100 hiljada radnika u Srbiji osetiće posledice sukoba u Ukrajini”   

    Posledice rata u Ukrajini osetiće oko 100.000 radnika u Srbiji, koji su zaposleni u fabrikama kablova, kažu u Sindikatu Sloga. Posledice u globalnim lancima proizvodnjeveć se vide, pamnoge kompanije obustavljaju rad i šalju zaposlene na prinudni odmor ili plaćeno odsustvo.

    “Reč je o proizvodnji kablova za auto-industriju. Leoni koji zapošljava više od 11.000 radnika u Srbiji mora da prati firmu za koju radi, posao obavlja po narudžbini, posluje za više brendova, a evidentan je zastoj u proizvodnji automobila”, kaže Željko Veselinović, predsednik Sindikata Sloga.

    Kako dodaje, više od 100.000 radnika Srbije zaposlenih u proizvodnji kablova je u velikom problemu, a mnogi su već otišli na plaćeno odsustvo i nema kompanije koja radi u punom kapacitetu.

    Veselinović naglašava da upravo globalna kriza elektronskih komponenti, kao i rat u Ukrajini, utiču na proizvodnju u takozvanoj niskobudžetnoj industriji Srbije.

    “Pogon nemačke kompanije Drekslmajer (Draexlmeier) iz Zrenjanina slao je zaposlene na plaćeno, a u vreme korone mnogi su proglašeni za tehnološki višak, ova kompanijajesvoju radnu snagu maltene prepolovila u odnosu na period pre pandemije”, dodaje Veselinović.

    Prema njegovim rečima, sličan problem ima i proizvođač strujnih kablova Tisa automotive iz Kikinde, a ista situacija je i u fabrikama za šivenje obuće, majica, uopšte garderobe, koje su u vezi sa radom određenih kompanija na zapadu.

    Poslodavac može da upućuje zaposlene na plaćeno privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade najduže do 45 dana godišnje, a vlada i Socijalno-ekonomski savet mogu to da produže.

    I u Privrednoj komori Srbije (PKS) potvrđuju da su, zbog situacije u svetu, posebno Evropi, prilično ugroženi hemijska i metalska industrija, proizvođači auto-delova koji uvoze sirovine i komponente za svoju proizvodnju iz tih zemalja.

    Prema njihovim podacima, neke firme iz tekstilne i hemijske industrije su smanjile proizvodnju, jer su bile orijentisane na rusko tržište. Očekuju da će za nekoliko meseci ta kriza da se prebrodi i tržište nastaviti da funkcioniše.

    IZVORPOLITIKA

    Podeli