Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Biljana Veljovic

  • Ministarstvo privrede i fond za razvoj nude kredite za firme     

    Ministarstvo privrede i fond za razvoj nude kredite za firme     

    Investicionim programom “Oporavak i razvoj” uspostavljenja je nova kreditna liniju za dodelu povoljnih zajmova firmama. Sredstva su obezbeđena iz kreditne linije Evropske investicione banke (EIB) u iznosu do 90 miliona evra, dok je iz sredstava Fonda za razvoj obezbeđeno 100 miliona dinara

    Krediti su namenjeni za realizaciju novih investicionih ulaganja, koja će ubrzati oporavak i rast privredne aktivnosti u Srbiji u otežanim ekonomskim uslovima tokom i neposredno nakon pandemije.

    Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju investicionog programa “Oporavak i razvoj”.

    Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvojom.

    Pravo na konkurisanje imaju privredni subjekti koji imaju manje od 250 zaposlenih (sa punim radnim vremenom), kao i privredni subjekti srednje tržišne kapitalizacije (MidCap), definisani kao preduzeća sa minimalno 250 zaposlenih, a manje od 3.000 zaposlenih (sa punim radnim vremenom), a koji su u privatnom ili zadružnom vlasništvu.

    Sredstva mogu da se koriste za kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje prostora za obavljanje delatnosti, ili skladišnog prostora i smeštajnih kapaciteta u turizmu (osim kupovine zemljišta), kao i za kupovinu nove ili polovne (do šest godina starosti) opreme za obavljanje delatnosti, uključujući alate i dostavna vozila kao i druga transportna sredstva (osim lakog teretnog vozila vrste N1), kupovinu računarske opreme, nematerijalna ulaganja (nabavka softvera).

    Sa sruge strane, sredstava iz ovog programa ne mogu da se koriste zakupovinu ili izgradnju objekata i opreme radi prodaje ili rentiranja, kupovinu poslovnog prostora namenjenog za obavljanje administrativnih poslova (kancelarijski prostor), kupovinu drugih preduzeća, osim u slučaju da se radi o čistoj kupovini objekata ili opreme.

    Uslovi dobijanja i korišćenja kredita

    U Programu je navedeno da pravo na sredstva imaju firme koje obavljaju i imaju registrovanu kao pretežnu delatnost jednu od dozvoljenih sa liste koja je sastavni deo programa.

    Tom listom su obuhvaćene, između ostalog, prerađivačka industrija, snabdevanje vodom (upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjaja otpada), građevinarstvo, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikal, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije, stručne, naučne, inovacinoe i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti,obrazovanje, umetnost, zadravstvena i socijalna zaštita.

    Visina odobrenog kredita ne može biti veća od 75 odsto opravdanih troškova iz predračunske vrednosti investicionog ulaganja.

    Maksimalni iznos kredita je 290 miliona dinara, a minimalan milion dinara.

    Rok otplate kredita je 12 godina, u okviru koga je grejs period do dve godine ili šest godina u okviru koga je grejs period do jedne godine.

    Ukoliko je rok otplate 12 godina, kamatna stopa iznosi, uz primenu valutne klauzule 1,5 odsto godišnje za sva sredstva obezbeđenja, a ukoliko je rokotplate šest godina, kamatna stopa iznosi, uz primenu valutne klauzule 0,9 odsto godišnje za sva sredstva obezbeđenja.

    Po usvajanju programa, Ministarstvo će potpisati sa Fondom ugovor o komisionu koji se odnosi na realizaciju programa.

    Fondu će, između ostalog, biti preneta obaveza prikupljanja i obrade zahteva privrednih subjekata za kredit, obaveza provere ispunjenosti svih uslova, obaveza zaključivanja ugovora o kreditu sa privrednim subjektima, kontrola namenskog korišćenja kreditnih sredstava, obaveza vođenja knjigovodstvene evidencije o plasiranim sredstvima i otplati kredita, obaveza blagovremenog preuzimanja svih potrebnih radnji u cilju naplate kredita u slučaju docnje, nenamenskog korišćenja kredita.

    Prijem zahteva se vrši dok se sredstva programa ne utroše, a najkasnije do 30. juna 2022. godine.

    Fond će sve naplate po odobrenim kreditima, kao i sve eventualne povraćaje od strane klijenta i sredstva iz prinudne naplate vraćati u budžet Srbije u roku od mesec dana, piše u Programu.

    Kamatica

    Podeli
  • Dr Muamer Bačevac u poseti OOSDP u Sjenici i tamošnju pijacu

    Dr Muamer Bačevac u poseti OOSDP u Sjenici i tamošnju pijacu

     Kandidat za narodnog poslanika SDP- a dr Muamer Bačevac sastao se danas  sa članovima i simpatizerima te stranke u Sjenici. Na sastanku je bilo reči o projkektima i aktivnostima koje treba realizovati kako bi, rekli su, Sjenica “stala na noge”. Nakon ovog sastanka, Bačevac je razgovarao je i sa lekarima o saradnji Doma zdravlja Sjenica i Kliničko-bolničkog centra koji će biti izgrađen u Novom Pazaru.

    Članovi i simpatizeri SDP  danas su došli u prostorije OO i dočekali kandidata za narodnog poslanika dr Muamera Bačevca koji je u razgovoru sa njima pokušao da sazna šta je to što najviše zaustavlja napredak Sjenice, koje probleme treba pokušati rešiti kakobi Sjenica, kako su rekli, konačno “stala na noge”. “Drago mi je što sam danas imao priliku da se vidim sa vama jer svi mi smo ujedinjeni oko zajedničkih ideja koje propagira naša stranka”, kazao je Bačevac. “Dolazio sam i pre u Sjenicu, ali verujte, ono što sam video, prljave ulice, neasvaltirane ulice, nehigijenu, to me je jako razočaralo. Sjenica nije više što je nekad bila”, dodao je Bačevac.

    On je podsetio na sve što  SDP radi u Novom Pazaru, što je radila u Prijepolju je na zavidnom nivou i to je pokazalo šta su prave namere i šta je zapravo SDP. “Iza nas su ostali veliki hajratii Sandžačka demokratska partija zaista ima čime da se pohvali”. Najveći Bošnjak je onaj Bošnjak koji nešto uradi za svoj narod i svoje građane”,  rekao je dr Muamer Bačevac.

    On je izneo podatak da je u planu da se preko 200 miliona eura uloži u infrastrukturu gradova u Sandžaku. Naveo je da je jedan od najvećih projekata koji će biti realizovan, projekat izgradnje Kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru, Kliničkog centra i onda  Medicinskog fakulteta. “Verujte mi da je to naveća investicija i najbitnija stvar”, dodao je Bačevac.

    Dr Bačevac je danas razgovarao i sa lekarima o saradnji Doma zdravlja Sjenica i Kliničko-bolničkog centra koji će biti izgrađen u Novom Pazaru.

    Kandidat za narodnog poslanika SDP-a dr Muamer Bačevac obišao je danas pijacu u Sjenici i razgovarao sa građanima o standardu, njihovim potrebama i nedostacima u toj sandžačkoj opštini i šta je ono što SDP u narednom periodu može da učini na poboljšanju životnih uslova.

    Obilazeci pijacu u Sjenici dr Bačevac sa saradnicima kroz razgovor sa tamošnjim prodavcima i građanima saznao sa kojim problemima se susreću meštani ove opštine. Ono što su naveli jeste da su njihova očekivanja za bolji život u svim sferama dolazak pravih ljudi na vlast koji će ulagati u infrastrukturu, turizam, zdravstvo, školstvo.

    Predstavnici SDP prošetali si gradom gde su im prilazili građani koji su im zahvalili što se interesuju za ovu opštinu, što ih obilaze, što zaista žele da pomognu da život u Sjenici bude bolji i kvalitetniji, da mladi ostanu u njoj i rade i da Sjenica konačno dobije ruho kakvo zaslužuje.

    Da bi sve ovo bilo ispunjeno i ostvareno, potrebno je da građani Sjenice izađu na izbore i glasaju jer samo na taj način se može uspeti da ih u parlementu Republike Srbije predstavljaju njihovi ljudi.

    B.V.

     

    Podeli
  • Koliko dnevno potrošimo na hranu?

    Koliko dnevno potrošimo na hranu?

    Prosečna četvoročlana porodica dnevno za doručak, ručak i večeru potroši nešto manje od 2.000 dinara. Mesečno, to je oko 60.000, više od polovine prosečne plate. Da, eventualno, smanji troškove može samo vešta i vredna domaćica, koja kupuje na akcijama

    Koliko dnevno potrošimo na hranu?

    Mi smo za sendvič sa šunkom i jogurt za doručak, ćufte sa pire krompirom i salatom od kupusa za ručak i gibanicu za večeru potrošili 1.800 dinara. Red je i neki desert da pojedemo bar posle ručka, ali slatkiše nismo računali. Moglo je jeftinije da smo obišli nekoliko prodavnica i kupovali artikle na akciji.

    “Za ćufte može 700 grama, pire krompir 100, znači otprilike je to 600 dinara, sa kupus salatom oko 600 – 700 dinara”, procenjuje jedna sugrađanka.

    U potrazi za kvalitetnom robom i odgovarajućom cenom obiđe se pijaca nekoliko puta i dobro pogledaju sve tezge.

    “Krompir 70 – 80 dinara, karfiol 150, tikvice 200, paradajz 200 dinara. U suštini ništa nije poskupelo, ako mislite zbog ove trenutne situacije ili nešto. Kad dođe toplo vreme u Srbiji ima puno plodnog zemljišta, ima vode, ima sunca, povrće će biti još jeftinije”, kaže Goran Isailović iz Vladimiraca kod Šapca.

    Sudeći po onome što se najviše prodaje, uželeli smo se prolećnog povrća.

    “Tikvice maksimalno korostim i na žalost uvek ih koristim kad su skupe, nikad kad su jeftine, a jagode još nisam počela. Bilo je 200 dinara, i 250, ja ne znam i sad, mislim da su oko 200 dinara. Tamo još za jedno mesec dana onda će biti i za 50”, priča jedna Beograđanka.

    Na tezgama sa voćem se za svoju poziciju pored limuna, pomorandži, mandarina polako bore prve jagode.

    “Svake godine čim sunce malo ogreje, jagode idu sve bolje, a kako vreme odmiče sve su jeftinije, sad su malo skuplje kao i svako prvo voće, obično je u početku malo skupo, a onda cena malo padne”, kaže Rajko Manojlović, prodavac iz Grocke.

    Prve jagode stižu iz Grčke. Kažu da su slatke kao med. Prodaju se u pakovanju od pola kilograma za 200 i 250 dinara. Na pijacama se mogu naći i jagode iz Turske i Albanije. Naše, iz plastenika, očekujemo početkom maja, kada stižu i rane trešnje đurđevke.

    IZVORRTS

    Podeli
  • U Srbiji nedostatak metalnog otpada, predložene mere

    U Srbiji nedostatak metalnog otpada, predložene mere

    Predsednik PKS Marko Čadež razgovarao je sa premijerkom Anom Brnabić o problemima u proizvodnji rebrastog čelika i čelične armature koja se koristi u građevini.

    U ime Privredne komore Srbije predložio da se olakša uvoz sirovine i pooštri inspekcijski nadzor.

    Glavni problem je nedostatak metalnog otpada, jer trenutno sakupljači otpada u Srbiji gomilaju zalihe, što stvara probleme kompanijama koje kao sirovinsku osnovu isključivo koriste metalni otpad za proizvodnju ovog građevinskog materijala, rečeno je na sastanku.

    Kako bi se nastavila nesmetana proizvodnja čelične armature, PKS predlaže da Vlada Srbije razmotri mogućnost jednostavnijeg uvoza metalnog otapada.

    Druga predložena mera je pooštravanje inspekcijskog nadzora nad prikupljanjem metalnog otpada i trgovinom njime, kako bi prvenstveno bile zadovoljene potrebe domaćih proizvođača, saopštila je PKS.

    IZVOR: TANJUG

    Ilustracija: Shutterstock/saravutpics

    Podeli
  • SDA Sandžaka na današnjoj PRESS konferenciji predstavila deo izbornog programa

    SDA Sandžaka na današnjoj PRESS konferenciji predstavila deo izbornog programa

    SDA Sandžaka danas je održala konferenciju za novinare na kojoj je predstavila deo svog izbornog programa. Na konferenciji je, o lokalnoj i regionalnoj samupravi govorio kandidat za narodnog poslanika na listi “SDA Sandžaka-dr Sulejman Ugljanin”  Ahmedin Škrijelj.

    Pre nego što je predstavio deo izbornog programa, istakao je da SDA osuđuje rusku agresiju nad građanima Ukrajine i naglasio da je ova stranka protiv svakog vida upotrebe sile za ostvarivanje političkih ciljeva i nametanja pokitičkih rešenja.

    “Što se tiče našeg izbornog programa, SDA Sandžaka će se u oblasti lokalne i regionalne samouprave zalagati za usvajanje strategije za brži ekonomski razvoj Sandžaka i regionalnu samoupravu u Republici Srbiji. Izradau regionalnog prostornog plana Sandžaka, izradu regionalnog akcionog plana i programa zaštite životne sredine u Sandžaku, povećenje nadležnosti lokalne samouprave, u Snici uspostavljenje republičkih službi i ustanova Katastra, zdravstva, obrazovanja, PIO fonda, pravosuđa i drugih čije nepostojanje otežava život građana Sjenice, Brodarevo opština i izgradnja slobodne carinske zone”, kazao je kandidat za narodnog poslanika na listi “SDA Sandžaka-dr Sulejman Ugljanin” Ahmedin škrijelj.

    B.V.

    Podeli