Serija manjih i prirodnih zemljotresa pogodila je područje u blizini zatvorenog severnokorejskog nuklearnog poligona, saopštila je danas Južna Koreja.
Najmanje četiri zemljotresa pogodila su ovaj region u proteklih pet dana, saopštila je Korejska meteorološka uprava (KMA) u Seulu, a prenosi agencija Rojters.
Poslednji zemljotres je registrovan jutros i bio je jačine 2,5 stepeni po Rihterovoj skali, sa epicentrom na oko 36 km od severnokorejskog nuklearnog poligona Pungje-ri.
Dva zemljotresa jačine 2,3 stepena po Rihterovoj skali prijavljeni su u toj oblasti u ponedeljak i još jedan od 3,1 stepena u petak.
Poligon Pungje-ri na severoistoku Severne Koreje jedini je poznati objekat u toj zemlji za izvođenje nuklearnih testova, gde je poslednji poznati test nuklearnog oružja realizovan u septembru 2017. godine, kada je Severna Koreja detonirala svoju šestu i najveću nuklearnu bombu, za koju je tvrdila da je termonuklearno oružje.
Međutim, u nedeljama nakon te eksplozije, stručnjaci su ukazivali na niz podrhtavanja i klizišta u blizini nuklearne baze za testiranje.
Kesica supe odavno nije za četiri tanjira, nego tri, a u prodavnicama se teško može naći i čokolada od 100 grama. Iako smo navikli na pakovanja sa standardnom količinom nekog proizvoda, kao što je kiselo mleko od dva decilitra ili litar mleka, količina u pakovanju je manja.
Tako u flašama više nema litar svežeg mleka već 968 mililitara.
Oni koji potrošače štite ipak kažu da zakon proizvođačima dozvoljava da menjaju pakovanja i da nisu dužni da o tome obaveste kupce, navodi RTS.
„Ne postoji obmana potrošača u smislu odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Bitno je da ono što piše na ambalaži, da toliko proizvoda i ima u samoj ambalaži, dakle, ako piše 950 grama nečega da toliko grama i ima, ili ako piše 950 mililitara proizvoda, toliko ima unutra. Ako bi tu došlo do određenih odstupanja onda bi se moglo reći da je došlo do obmanjivanja potrošača“, objasnio je Dejan Gavrilović iz „Efektive“.
U prodavnicama je sada češće u ponudi pakovanje čokolade od 90, pa i 85 grama. U Zavodu za standardizaciju kažu da veličina pakovanja nije predmet standardizacije. Proizvođači nisu dužni ni da o promeni veličine pakovanja obaveste kupce.
„Ne postoji njihova obaveza da sada, recimo, oni dele flajere na ulici, ili postavljaju bilborde ili reklamni prostor u medijima zakupljuju kako bi potrošače o tome obavestili, dakle u tom smislu njihova obaveza ne postoji, ali da na samom proizvodu obaveste o toj količini ,to jeste njihova obaveza“, rekao je Gavrilović.
Kada je potrošač razumno obazriv
Zakon potrošača vidi kao razumno obazrivog.
„Zakon o zaštiti potrošača propisuje da je potrošač razumno obazriv, a to znači da on razumno očekuje da ako je navikao da kupuje u određenom pakovanju, na primer, pirinač od kilogram, ili mleko od litre da će to i da dobije, a u ovom slučaju to ne dobija, a opet je u zabludi da je ta količina u pitanju jer cene se, nažalost, nisu smanjile nego su se u velikoj meri čak i povećale“, navodi Vesna Perinčić iz Republičke unija potrošača.
Propis o prethodno upakovanim proizvodima i zakon o metrologiji donekle regulišu ovu oblast.
„Imamo propis, kao što je Zakon o prethodno upakovanim proizvodima, ili Zakon o metrologiji, koji propisuju i imaju odredbe koje određuju da proizvodi koji su prethodno upakovani i nalaze se na tržištu da moraju biti naznačeni na način da se razumno spreči da potrošači budu dovedeni u zabludu”, pojašnjava ona.
Sve je počelo još 2009. kada je u Evropskoj uniji ukinuta obaveza standardne veličine pakovanja namirnica od, na primer, 100 grama, ili jednog litra.
Od tada proizvođači slobodno mogu da određuju količinu koja će se nalaziti u ambalaži, a kupcima ostaje da gledaju, čitaju i proveravaju.
Maloprodaja električnih automobila u Kini porasla je 132 odsto u januaru u odnosu na januar prošle godine, prenosi Kineska medijska grupa (CMG) pozivajući se na nove industrijske podatke.
Sa 347.000 prodatih električnih automobila, obim je ipak 27 odsto manji u odnosu na decembar, pokazuju podaci Kineskog udruženja putničkih automobila.
Američki proizvođač električnih automobila Tesla je u januaru prodao 59.845 vozila koja su proizvedena u Kini, dok je kineski proizvođač automobila BYD prodao 93.101 električni automobil u istom mesecu.
Udruženje je primetilo da se kompanije za električne automobile suočavaju sa pritiscima troškova jer su subvencije opale, dok je došlo do naglog rasta cena sirovina kao što je litijum.
Ukupna maloprodaja putničkih automobila je dostigla 2,09 miliona jedinica u januaru, što je 4,4 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci udruženja.
Prema prognozama nemačkih stručnjaka, hrana bi ove godine mogla da poskupi za sedam procenata. To će dodatno da poveća godišnju stopu inflacije u Nemačkoj.
Stručnjaci Instituta za ekonomska istraživanja ifo iz Minhena očekuju nagli rast cena hrane tokom godine. „Prema našim istraživanjima, više od dve trećine proizvođača hrane planira dalja povećanja cena narednih meseci“, rekao je šef ekonomskog odeljenja Instituta Timo Volmershojzer u intervjuu za list „Velt“. To je najviše u poslednjih 30 godina, odnosno od ponovnog ujedinjenja Nemačke. „Zato će cene hrane verovatno biti ključni pokretač inflacije ove godine“, dodao je naučnik.
Institut ifo očekuje ove godine porast cena hrane od sedam odsto. Zbog toga su istraživači ekonomskih kretanja svoju prognozu ukupne stope inflacije u Njemačkoj podigli na četiri procenta.
Cene proizvođača porasle za 22 odsto
„Poskupljenja u prodavnicama tek počinju“, kaže Kristijan Jance iz konsultantske kuće „Ernst i Jang“. „Cene proizvodnje naglo rastu, što na kraju utiče i na potrošačke cene. To će posebno biti uočljivo nakon sledeće žetve.“ Predstoji nam, kaže Jance, „šok cena“.
Poslednji proračuni nemačkog Zavoda za statistiku pokazuju u kolikoj meri su proizvođači u poslednje vreme podigli cene poljoprivrednih proizvoda: one su u decembru prošle godine u proseku porasle za 22 odsto. „To je najveći međugodišnji rast cena još od jula 2011. godine“, navode statističari. Biljni proizvodi su, recimo, poskupeli za 29 odsto, a oni životinjskog porekla za 17 procenata.
Loše žetve
„Rast cena biljnih proizvoda delimično je posledica skoka cena žitarica u julu 2020“, navode iz Zavoda za statistiku. Velika potražnja iz Nemačke i inostranstva, uz istovremeno slabiju žetvu, glavni su razlozi za to.
Statističari objašnjavaju enormno povećanje cene uljane repice za 68 odsto činjenicom da se ona koristi i za proizvodnju energije, a u uslovima smanjene ponude u svetu, registrira se i velika potražnja.
Srbija danas slavi Dan državnosti – Sretenje u spomen na početak Prvog srpskog ustanka 15. februara 1804. godine i čin proglašenja Sretenjskog Ustava Kneževine Srbije 15. februara 1835. godine.
Centralna državna ceremonija biće održana u Orašcu, gde je na zboru 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak. Svečanosti će kao izaslanik predsednika Srbije prisustvovati predsednica Vlade Ana Brnabić, a kao uvod u obeležavanje Dana državnosti danas posle podne će sa Savske terase Kalemegdanske tvrđave biti izvršena počasna artiljerijska paljba uz najviše državne i vojne počasti Garde Vojske Srbije, podizanje zastave i intoniranje himne, prenosi Tanjug.
Odlikovanja povodom praznika
Povodom Dana državnosti Srbije – Sretenja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće danas ordene. Kako Tanjug saznaje, Ordene Republike Srbije na lenti dobiće predsednik Republike Angole Žoao Manuel Gonsalveš Lorenso i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Orden srpske zastave prvog stepena biće uručen Milanu Kneževiću, narodnom poslaniku Skupštine Crne Gore, kao i mitropolitu Ilarionu Alfejevu. Za zasluge tokom mandata u svojstvu Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju 1994-1995, orden srpske zastave drugog stepena dobiće Jasuši Akaši.
Ordenom biće nagrađeni i general-major Džon Heris i predsednik “Eurodžast” Ladislav Hamran. Dina i Jovan Rajs, poznati intelektualci u Švedskoj u borbi protiv antisemitizma i održavanja kulture sećanja na Holokaust iz Drugog svetskog rata biće nagrađeni ordenom srpske zastave trećeg stepena.
Manastir sveti Prohor Pčinjski dobiće Sretenjski orden prvog stepena. Nekadašnji visoki državni i partijski funkcioner koji je kao predsednik Predsedništva Srbije 1984. godine među najzaslužnijima za nastavak izgradnje hrama na Vračaru biće nagrađem Sretenjskim ordenom prvog stepena.
Srpsko lekarsko društvo, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Narodno pozorište Niš, Narodono pozorište Užice, Galerija Matice srpske, Srpska književna zadruga, Srpska čitaonica u Irigu, dobiće, takođe, Sretenjski orden prvog stepena. I Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vovodine, biće nagrađen Sretenjskim ordenom prvog stepena.
Klinika za pulmologiju KC Srbije dobiće Sretenjski orden trećeg stepena, kao i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković. Džonu Kapelou, predsedniku fondacije Halijard, biće uručen orden Karađorđeve zvezde prvog stepena. Predstavnik Srpske dijaspore na Kipru Stanislav Janković, predstavnik Srpske dijaspore u Švajcarskoj Mićo Vukić i predstavnik Srpske dijaslpre u SAD Branko Tupanjac dobiće oredene Karađorđeve zvezde trećeg stepena.
Tim ordenom biće nagrađena i Senka Crevar, zaposlena u O.Š. „Gvozd” u Vrginmostu, uciteljica srpskog jezika i kulture i obavlja dužnost v.d. ravnatelja knjižnice i čitaonice „Simo Mraovic Gvozd”.
Holivudski glumac Džoni Dep biće nagrađen Zlatom medaljom za zasluge.
Među nagrađenima Zlatom medaljom za zasluge su i producent Rem Bergman, KST, istaknuti prevodilac, novinar i pedagog za japanski jezik i književnost mr Hiroši Jamasaki Vukelić, srpski istoričar i političar Predrag Marković, a posthumno će biti odlikovani general Veljko Radenović, košarkaški trener Dušan Duda Ivković, pijanista i bivši direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, književnik Radovan Beli Marković, modna kreatorka Mirjana Marić, pevač Marinko Rokvić, pevačica Merima Njegomir, glumac Nenad Nenadović i novinar Miroslav Lazanski.
Proslava i u Dubaiju
Podizanjem srpske zastave u Al Vasl kupoli u Dubajiu i intoniranjem himne Srbije počela je svečanost povodom proslave Dana državnosti Srbije 15. februara na Svetskoj izložbi Ekspo 2020 Dubai. Proslava je počela u centralnoj dvorani izložbe, najvećoj i najlepšoj kružnoj kupoli na svetu, velelepnom Al Vaslu, u prisustvu ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatajane Matić koja je generalna komesarka Srbije na izložbi Ekspo Dubai, kao i visokih zvanica iz Ujedinjenih Arpskih Emirata i Srbije i brojnih gostiju iz sveta.
Na otvaranju proslave, posle obraćanja zvaničnika, program će izvesti nacionalni ansambl Kolo i premijerno će nastupiti Gudačka reprezentacija mladih pod vođstvom violiniste Stefana Milenkovića sa specijalnim programom za Dan državnosti Srbije.
Proslava u Dubajiu, u organizaciji Privredne komore Srbije i Vlade, biće nastavljena u Paviljonu Srbije, a pratiće je brojni biznis i kulturni događaji, među kojima je i investiciona konferencija. Obeležavanje praznika je kruna svih aktivnosti Srbije na Svetskoj izložbi Expo 2020. U okviru obeležavanja Nacionalnog dana i obeležavanja Dana državnosti 15. februara biće organizovana i investiciona konferencija na kojoj će biti zastupljeni poljoprivreda i savremene tehnologije.
Obnova državnosti
Ustanički skup u Orašcu predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti. Na zboru starešina u Orašcu 14. februara 1804. godine za vođu ustanka izabran je Đorđe Petrović Karađorđe. U narednih nekoliko godina ustanička vojska pod njegovim vođstvom u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.
